Nema ga kod nas ,naravno.
Ima o tome na netu (head-fi forum), ima raznih teorija.
OPA2134 - 4.2e
Ako krenete da menjate i kondenzatore, to ce kostati vise nego cela karta (Dule je vec nakupovao opampova u vrednosti same kartice
. Izmenjah i ja par op amp-a, 2BB 2134 i 2111 i op270, na audiotrak prodigy 5.1 HiFi, i svakome nesto fali
BB2111, je cist precizan sve ok ali i pomalo hladan, visoki malkice losiji (sterilni), ostalo odlicno.
BB2134, odlicni visoki, a i srednji ali bass-a ima previse.
op270, slicna prica kao 2111, sve je ok osim visokih koji nisu toliko dobri kao na 2134 bar su moji zakljuci takvi.
ostatak sistema je harman kardon hk630 > vdh cs122 > dayens ka1p
Za koji si se na kraju odlučio?
To ja pricam sve vreme, to sto je recimo Duletu OP270 najbolji ne znaci da ce se svima svideti, svaki od njih ima svoj neki karakter.
, ovako kao lineout jacina svi su podjednako jaki bar slusno nisam merio. Mislim da se previse cimas i razmisljas, nisu to tolike razlike, bar su moja iskustva takva.
Dule, zavisi tu i od zvucnika, tj mozda bi sa drugim sistemom drugacije zvucalo.
Zaboravih da su ti BB fake.
Nemojmo brkati lonchice... Ne moze se porediti ama bas nikako ''audiofilski'' i ''studijski'' zvuk! To jednostavno ne spada u istu kategoriju! Poenta jeste da audiofili vole vrhunski odradjen studijski snimak koji prodje kroz odredjenu elektroniku tokom slushanja i preboji se po ukusu pojedinca (audiofila)! A studijski zvuk treba da bude chist, definisan i sterilan jer ako bi se u studiju slushalo na ''prebojenim'' izvorima onda bi taj snimak u startu bio prebojen na odredjen nacin pa jos kad bi na to dodali bojenje ''audiofilskih'' pojachala, zvuchnika onda bi dobili po nekoj logici kvadratnu prebojenost zvuka!
Po meni uvek najbolje zvuchi ''sterilan'' - studijski snimak na fino prebojenom sistemu!
O, moze i te kako, nisi mozda sreo takve jos uvek.
Cesto u toj jarkoj zelji da nesto oboje, ne nadju svoj Sveti Gral, zato sto ne moze sve da zvuci savrseno i potaman kako su zamislili. Imaju sluh, koji je podredjen njihovoj volji, ne i objektivnoj stvarnosti. Mnogi od njih i ne znaju kako mnogi instrumenti zvuce uzivo. Cesto teze da postignu neku boju odredjenog instrumenta kako su oni zamislili, a uzivo, to nema veze jedno s drugim. Cast izuzecima koji i znaju cemu teze i sta slusaju.
Naravno da nisu strucnjaci. Mnogi mogu da cuju/osete razliku izmedju dva razlicita zvuka, ali ne moze i veliki broj da kaze sta je realnije od ta dva zvuka. Tu je problem.
Tacno tako, samo mnogi studijski radovi zvuce ocajno na obojenim sistemima. Nije tu kriv studijski zvuk uvek, vec takav sminkeraj od sistema koji je otisao u neku levu krajnost pa na njemu dosta toga lose zvuci. Recimo, nastelujes sistem za jazz (sve ti toplo, meko, sladunjavo) i onda na takav sistem pustis neki hard rock recimo. Na sta to lici? Na katastrofu. Univerzalnog sistema nema (sto se tice pokrivenosti pravaca), ali bar treba slediti sto realniji prikaz tog nekog zvuka. Dobar sistem je onaj na kome cujes ako los album isto tako odvratno zvuci i kod tebe. Ako ti sistem ispegla to i prefarba, tu od high fidelity-ja nemas nista.
Dule a sta ako za jedan vrhunski op amp treba minimum napajanje +/-12V, a za drugi low quality treba recimo min +/-5V a ti imas npr +/-7V na zvucnoj dacu cemu vec, sta mislis koji ce bolje da zvuci u ovom scenariju?
Ako ćemo da filozofiramo do kraja, može da se postavi pitanje da li ljubitelji "sterilnog" studijskog zvuka znaju da ocene koliko je neki zvuk zaista realan, ili je i to samo njihova vizija sterilnog zvuka.
Moje mišljenje je da apsolutni HiFi ne postoji, nikad instrument ne može zvučati isto uživo i kada se čuje iz zvučnika, pa se postavlja pitanje koliko je uopšte neophodno srljati ka tome. Da li ćeš dovesti George Winston-a sa sve klavirom, da ti odsivra koju pa tako da uporediš koliko tvoj HiFi daje realan zvuk? Ma sigurno da su ti uređaji sam vrh Hi-End segmenta, to bi zvučalo smešno u odnosu na pravi klavir koji bi ti zasvirao u sobi.
Meni lično je bitno da zvuk u globalu zvuči dobro, toplo, da nema krupnih anomalija u vidu muljavaog basa koji nije u stanju da proizvede određene frekvencije pa samo bruji, neutralnih srednjih, da vokali zvuče što prirodnije, i da su visoki detaljni, da ih ima dovoljno, ali da nisu napadni i da ne paraju uši. Takođe da sistem ima dobru dinamiku, kod recimo malo tvrđe muzike da se zvučna slika ne raspadne potpuno i da se rock pesma ne pretvori u gomilu iritirajuće buke. To bi bili neki moji kriterijumi, e sad, da li zvuk vuče malo na ovu ili onu stranu i koliko je realan, to mi nije toliko bitno.
Ako ćemo da filozofiramo do kraja, može da se postavi pitanje da li ljubitelji "sterilnog" studijskog zvuka znaju da ocene koliko je neki zvuk zaista realan, ili je i to samo njihova vizija sterilnog zvuka.
Moje mišljenje je da apsolutni HiFi ne postoji, nikad instrument ne može zvučati isto uživo i kada se čuje iz zvučnika, pa se postavlja pitanje koliko je uopšte neophodno srljati ka tome. Da li ćeš dovesti George Winston-a sa sve klavirom, da ti odsivra koju pa tako da uporediš koliko tvoj HiFi daje realan zvuk? Ma sigurno da su ti uređaji sam vrh Hi-End segmenta, to bi zvučalo smešno u odnosu na pravi klavir koji bi ti zasvirao u sobi.
Meni lično je bitno da zvuk u globalu zvuči dobro, toplo, da nema krupnih anomalija u vidu muljavaog basa koji nije u stanju da proizvede određene frekvencije pa samo bruji, neutralnih srednjih, da vokali zvuče što prirodnije, i da su visoki detaljni, da ih ima dovoljno, ali da nisu napadni i da ne paraju uši. Takođe da sistem ima dobru dinamiku, kod recimo malo tvrđe muzike da se zvučna slika ne raspadne potpuno i da se rock pesma ne pretvori u gomilu iritirajuće buke. To bi bili neki moji kriterijumi, e sad, da li zvuk vuče malo na ovu ili onu stranu i koliko je realan, to mi nije toliko bitno.
