Šta je novo?
Od:
Filteri

Banka Intesa

Nova app može da donese samo probleme, poznajući Intezu.
 
I dalje čekam da Intesa uvede mogućnost otvaranja tekućeg računa preko interneta, ali izgleda da im fizička lica nisu prioritet niti će biti uskoro, već ih samo zanimaju firme.

Lepo nek nas puste u EU pa svako od nas da može pronaći banku koja hoće da se bavi fizičkim licima, a da za uzvrat pruža kvalitetnu uslugu, ne dere sa provizijama i ne primorava klijente da dolaze u ekspozituru ili da zovu korisnički servis zbog gluposti. :) pa da vidimo koliko će posla ostati "domaćim" bankama.
 
U sto su se uplasili, nece moci da izvlace novac odavde vec ces im ga direktno davati 😁
 
Nije baš da se banke po EU (a i drugde) utrkuju da tek tako otvaraju račune strendžerima iz drugih zemalja bez da imaš odobren boravak u toj konkretnoj zemlji, a čak i da otvoriš račun, računaj da nećeš imati sve usluge, tako da ti to i nije neka zamena za domaći retail banking.

Intesa kao najveća banka u zemlji sa najvećim brojem klijenata ni nema nasušnu potrebu da juri dodatne klijente otvaranjem računa preko Interneta jer je većina odavno kod njih, a da se ide u digitalizaciju, ide se. Kod Intese to ide jako sporo baš zato što je ogromna banka sa nemoguće kompleksnim backendom od pre par decenija i cenim da će digitalizacija kod njih najduže i da traje, što i vidimo na delu, ali čak i tim okolnostima uspevaju da nude neke usluge koje niko drugi nema kod nas, a ostale banke su manjeg obima i po aktivi i po broju korisnika pa su samim tim i za nijansu agilnije (hint: komedija zvana Yettel banka recimo).
 
Zar Intesa nije promenila Core pre 5-6 godina?
Meni je to zvučalo kao da su promenili celu platformu, a ne da imaju backend od pre "par decenija". Nije valjda backend pisan u Cobolu?
 
Mislim da imaš pogrešnu predstavu o tome šta znači "core" sistem jedne banke. Jesu napravili novi sistem, tj. uvezli ga iz inostranstva i prilagodili domaćim prilikama, ali stari backend je i dalje tu za mnoge stvari, i cenim da će im trebati još dugo vremena da ga skroz zamene, ako uopšte bude bilo potrebe, jer banke baš ne vole da menjaju ono što i dalje radi kako treba. Ima tu i Cobol-a i FORTRANa i svega ostalog koliko nećeš. Raspisati to sve od nule u nečem modernijem ne donosi dovoljno benefita a košta Boga oca, ništa specifično ni za Intesu ni za Srbiju.

Što se tiče nove aplikacije, ne očekujem ništa spektakularno novo, tipujem da će biti dosta pozadinskih izmena i eventualno će biti nešto brža, mada je i ova sadašnja aplikacija dovoljno brza za moje potrebe. S druge strane, ne bih se uopšte bunio ako bi malo modernizovali verziju za pravna lica...
 
Korean_MCG je napisao(la):
Lepo nek nas puste u EU pa svako od nas da može pronaći banku koja hoće da se bavi fizičkim licima, a da za uzvrat pruža kvalitetnu uslugu, ne dere sa provizijama i ne primorava klijente da dolaze u ekspozituru ili da zovu korisnički servis zbog gluposti. :) pa da vidimo koliko će posla ostati "domaćim" bankama.
Kliknite za proširenje...
Polako, ne smeju države Zapadnog Balkana naglo da puste u EU, da njenim stanovnicima (Zapadnog Balkana) ne pripadne teško od dobrobiti, ako dožive taj trenutak :) . Prvo moraju baš jako malim koracima da joj priđu, kao kad dete prvi put u životu ulazi u vodu.

Za početak, danas je EU otvorila Evropsku kuću u centru Beograda:

n1info.rs

Evropska kuća Beograd - centar kulturne razmene i inovacija, naše mesto susreta

Živopisni novi dodatak srcu Beograda otvorio je svoja vrata na uglu ulica Knez Mihailove i Zmaj Jovine – Evropska kuća ugostila je prve Beograđane. Prostirući s
n1info.rs n1info.rs


A pre nekoliko dana su sledeće persone na političkim forumima izjavile sledeće:

- predsednica Evropske komisije: Do kraja 2024. godine, 3 (od 6) zemlje Zapadnog Balkana mogu se pridružiti SEPA.

- predsednik Srbije: Neće biti novih članica EU do 2030, a u najboljem slučaju 2028.

- premijer Albanije: Zapadni Balkan je Severna Koreja Evrope.
 
Poslednja izmena:
Marko207 je napisao(la):
Hvala. Onda su stvarno *******. Svaka čast pametnjakoviću koji je rešio to da ukine. Bez komentara.
Ja sam na drugom kraju i sveta i zbog takve gluposti ja njih sad trebam da zovem. Umesto lepo sve da završim preko web portala...
Kliknite za proširenje...
Bio sam u sličnoj situaciji pre 10 dana. Poslao sam im mail u kome sam tražio parametrre za reaktivaciju (id imam) i dobio 3 automatska odgovora, sa imenom i prezimenom zaposlenih, da im je mailbox prepun.
Posle 2h su me zvali iz kontakt centra, nisu bili u mogućnosti da pomognu, jer taj posao radi posebna služba.
Kada su čuli odakle zovem, ponudili su da mi zakažu poziv od službe, čini mi se za digitalizaciju.
Zvali i sve je bilo brzo rešeno. Uslov je bio da mi je kartica sa brojem koji je kod njih registrovan aktivna.
 
Малопре сам приметио да се интерфејс у делу за картице променио. Сада постоји дугме које отвара листу за одабир картице за приказ. Апликација није ажурирана. Проверићу да ли је још нешто другачије.
 
Panos je napisao(la):
Bio sam u sličnoj situaciji pre 10 dana. Poslao sam im mail u kome sam tražio parametrre za reaktivaciju (id imam) i dobio 3 automatska odgovora, sa imenom i prezimenom zaposlenih, da im je mailbox prepun.
Posle 2h su me zvali iz kontakt centra, nisu bili u mogućnosti da pomognu, jer taj posao radi posebna služba.
Kada su čuli odakle zovem, ponudili su da mi zakažu poziv od službe, čini mi se za digitalizaciju.
Zvali i sve je bilo brzo rešeno. Uslov je bio da mi je kartica sa brojem koji je kod njih registrovan aktivna.
Kliknite za proširenje...
Dobio sam prvo automatski odgovor da je sanduče puno, onda i drugi mejl da moram da pozovem kontakt centar. Mogu i oni mene da pozovu na inostrani broj telefona ali ja dok to sve organizujem sa njima...

Na kraju sam kupio kredit za viber out, 5$. Obavio dva poziva, jedan da aktiviram aplikaciju, drugi da aktiviram kartice za Google wallet. Sva sreća pa sam obe kartice aktivirao jednim pozivom. Oba puta sam napomenuo da zovem sa drugog kraja sveta. Trebalo mi je preko 20 min da sve završim. Ostao mi je 51¢.

U vezi QR koda, ja njega nisam nikada dobio. Kad su prelazili na novu aplikaciju morao sam da odem do banke da je aktiviram. Sve što sam dobio, jeste zahtev za reaktivaciju sa mojim potpisom i potpisom službenice. To je sve.

Prilikom reaktivacije aplikacije postavio sam novi kod za reaktivaciju, koji bio trebalo da radi kod sledeće reaktivacije. Videćemo.
 
Nisam siguran pa da pitam.
Imam od Intese kreditnu Master card.
Kada kupujem na rate tom karticom da li banka prodavcu odmah prebaci sve pare. Ja uz svaku ratu kada dospe imam i naknadu koja za hit plus iznosi 40 dinara.
Da li prodavac kome sam platio ima neke dodatne troskove.
 
Pa dobro ne treba biti na kraj srca. Treba shvatiti i njih, sigrnost i bezbednost je na prvom mestu. Ispred komoditeta korisnika.
Nažalost, bio sam u prilici ovih dana da se upoznam sa par slučajeva iz drugih banaka koji su ostali bez silnih para zbog ustupaka tih banaka na račun sigurnosti, a sve zbog komfora korisnika.
Npr. aktiviranje usluge mobilnog bankarstva bez ličnog odlaska u banku je jednog korisnika koštalo 25.000 evra teško zarađenog novca.
Moram priznati da mi je to poprilično promenilo perspektivu
 
ben roj je napisao(la):
Nisam siguran pa da pitam.
Imam od Intese kreditnu Master card.
Kada kupujem na rate tom karticom da li banka prodavcu odmah prebaci sve pare. Ja uz svaku ratu kada dospe imam i naknadu koja za hit plus iznosi 40 dinara.
Da li prodavac kome sam platio ima neke dodatne troskove.
Kliknite za proširenje...
Banka prodavcu odmah prebaci sve (tvoje) pare koje se i tebi odmah skinu sa limita na kartici, a ti banci vraćaš na rate tj. na tvoju karticu na kojoj ti je banka odobrila kreditno zaduženje jer te pare na kreditnoj faktički i nisu tvoje već pripadaju banci.
40 din je "hvala" banci što ti je omogućila da na rate plaćaš nešto umesto u celosti. Malo ljudi koristi plaćanje na rate debitnim karticama a isto je tako komotno, bez da misliš o tome kada je 10ti da ne zaboraviš da pokriješ Master, već ti sama banka skine ratu kao nekada ček na datum kupovine, svakog narednog meseca na datum kupovine.
 
A da li prodavac ima neke dodatne troskove, kada platim na rate. Da li se i njemu nesto naplacuje.
 
Nemaju svi trgovci isti tretman.
Generalno, Trgovac nema direktan trošak jer ti plaćaš na rate, ali ima trošak jer je primio karticu. Verovatno već i za kreditnu nego za debitnu, a najmanji bi bio da je primio Dinu.
Visina tih troškova nije uniforma.
 
ben roj je napisao(la):
A da li prodavac ima neke dodatne troskove, kada platim na rate. Da li se i njemu nesto naplacuje.
Kliknite za proširenje...

@kibicer je objasnio za redovnu proviziju, a što se troška trgovca za plaćanje na rate tiče, trgovac ima dve opcije, da ceo iznos primi sutradan i da plati određeni procenat za to ili da čeka novac, kako dospevaju rate. Većina koristi ovo drugo, jer je prvi model skuplji od bilo koje pozajmice preko banke.
 
Ne razumem , ako se izume trosak oko samog aparata i njegovog povezivanjs, koji jos trosak ima prodavac ako proda robu i banka mu prenese pare za punu cenu.
PJ znaci, ako prodavac hoce odmah sve da naplati onda ipak prodavac nesto placa banci, odnosno ipak ne naplacuje ceo iznos
 
@PJ daj mi red velicine tih provizija... Znam da zavise od dosta faktora ali ono orjentaciono.. posto nemam predstavu koliko je to
 
@ben roj tako je. Ili čeka mesečne rate ili plaća eskont i uzme sve odmah.

@CarnX siguran sam da se taj procenat dogovara sa bankom u zavisnosti od prometa I statusa klijenta. Kada sam uzeo prvi POS terminal kod njih, dobio sam i tu ponudu, ali je bila u toj meri neinteresantna, da se ni ne sećam detalja. Znam da je u istom trenutku prekoračenje po tekućem računu bilo značajno jeftinije. Ni tu uslugu nisam koristio, pa ne znam da li ima nekih skrivenih troškova, ali znam da je bilo, em jeftinije, em uzmeš kada i koliko hoćeš, a kartica te odmah tresne, čak i ako ti novac tog trenutka nije potreban.

Kao trgovac, imam veći problem sa bespotrebnim plaćanjem karticom, nego sa plaćanjem na rate. Kada neko želi na rate i to mu znači, to mi je nekako OK. Čekaću rate, jer kupcu znači da podeli transakciju na više meseci, a banka je garant otplate.

A kada neko izvuče debitnu karticu i plati račun od 100+k, e to me nervira. Debitna je, prebaci na račun, digni keš, šta god, nemoj da bespotrebno dajemo banci procenat.
 
Poenta platnih kartica je upravo izbegavanje baratanja kešom, pošto mi je novčanik nekoliko puta bio mažnjavan, generalno ne volim da imam bilo kakav keš kod sebe, a nema teorije da bih dizao 100k RSD sa bankomata da bih negde nešto platio ako mogu to isto da provučem kroz karticu, to mi je još besmislenije. Doduše gledam da sve platim Dinom ako vidim da je u pitanju malo ili mikro pravno lice jer sam svestan da banka voli da odere sa provizijom i kapiram da svaki dinar znači.

Intesa je makar po tom pitanju transparentna i ima javni cenovnik za interchange fee: https://www.bancaintesa.rs/document...cije-o-iznosima-naknada-kartičnih-sistema.pdf

S tim što treba uzeti u obzir da se ovi procenti mogu dodatno oboriti u zavisnosti od prometa, inače imaju jako povoljne kreditne proizvode za pravna lica. Ja sam recimo za svoj DOO dobio dozvoljeni minus sa 2% mesečne kamate (u međuvremenu mi je dodatno smanjen jer sam prešao na jači paket) bez da sam se cenjkao sa njima, ne zato što mi treba već sam hteo da krenem da gradim kreditnu istoriju preduzeća za slučaj da nekad zatreba.
 
Da ne bude zabune, ova gornja tabela je samo jedan deo provizije koju banka naplaćuje trgovcima za promet na POS terminalima. I to manji deo provizije.
 
Te provizije su katstrofalna količina novca koja se izliva iz zemlje.

Naša država je potpuno idiotska što nije izgurala Dinu do kraja, ali verovatno vlast nije mogla da se dogovori ko će koliko da se ugradi. Trebalo je napraviti sistem bez provizija, subvencionisati ga iz državnog budžeta, jer i gluplje stvari plaćaju. Ogroman novac bi ostao u zemlji, samim tim, država bi bila bogatija za toliko.

Za sve koji ne shvataju kako funkcioniše kartičarstvo, naročito EMV koji 99,99% nas koristi, 2-3% svake transakcije ide u ju es of ej.
 
Neće biti, glavni deo kolača obično zadrži banka, dakle te pare uglavnom ostanu kod nas i banke na te cifre plaćaju porez na kapitalnu dobit, tako da se ne odliva baš toliko para ali da, definitivno valja imati domaći platni sistem koji je pod okriljem države kao jeftinija varijanta, šteta što je kod nas to baš nesrećno izvedeno.
 
PJ je napisao(la):
Da ne bude zabune, ova gornja tabela je samo jedan deo provizije koju banka naplaćuje trgovcima za promet na POS terminalima. I to manji deo provizije.
Kliknite za proširenje...
Ovo iz tabele nisu provizije koje banka uzima trgovcima već deo koji banka plaća kartičarskim kompanijama. Trgovcima se naknade kreću otprilike 1.3% za Dinu, 1.5% za Visu i Master
 
Goyakla je napisao(la):
Ovo iz tabele nisu provizije koje banka uzima trgovcima već deo koji banka plaća kartičarskim kompanijama. Trgovcima se naknade kreću otprilike 1.3% za Dinu, 1.5% za Visu i Master
Kliknite za proširenje...

Dina je često ispod 1%, a Visa i Master kod malih trgovaca često idu preko 2%.
Meni su recimo najskuplje strane kartice, pa biznis kartice, a za redovne kartice, psoebno Dina imam sasvim prihvatljive provizije. Mala prodavnica, sa smešnim prometima na godišnjem nivou, ali kako vreme prolazi, sve manje keša, sve više kartice.
 
A kako je u okruženju i Evropi generalno? Da li su slične provizije?
Ne vidim nešto da druge zemlje imaju eksperimente sa domaćim karticama. Naš narod je alergičan na Dinu jer tu vidi priliku da domaći moćnici zarade, pa ko veli bolje da dám i amerikancima nego ovim našima koji nam ionako sve pokradoše
 
Isteklo vreme za edit.
Gde nestadoše poruke id danas gde se neki član žalio da su mu skinuli 500 evra iako je preko 2fa odobrio samo potrošnju od 1 evra? Pretpostavljam da su moderatori premestili u drugu temu mada mi nije jasno zašto jer se radi o banci intesa i njenim karticama. Ako može neko da mi kaže gde je premešteno jer ja ne nalazim
 
PJ je napisao(la):
Dina je često ispod 1%, a Visa i Master kod malih trgovaca često idu preko 2%.
Meni su recimo najskuplje strane kartice, pa biznis kartice, a za redovne kartice, psoebno Dina imam sasvim prihvatljive provizije. Mala prodavnica, sa smešnim prometima na godišnjem nivou, ali kako vreme prolazi, sve manje keša, sve više kartice.
Kliknite za proširenje...
Ovo što sam napisao odnosi se na kartice domaćih babaka, strane kartice idu i do 2,5%
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno