Banka Intesa

[uji]

@mlax37 članica je izjavila da je dobila lažan DHL psihing link, te unela podatke kartice i 2fa kod (čime je svesno potvrdila njenu tokenizaciju) za transakciju od 1€, te kada je videla naknadno zaduženje od 500€, odbila je ponovo da unese 2fa (ali svejedno, prethodno tokenizovanom karticom je uspeo da je zaduži). Tražila je chargeback, pisala prigovor banci i NBS, a Visa je okončala postupak refundacije u korist prevaranta, zato što je ispalo da se upecala i potvrdila svoje podatke kartice (ne radi se o prihvatiocu koji ne traži 3D Secure, već suprotno, a isti je već potvrđen i time je izgubila pravo na povraćaj). NBS joj je po službenoj dužnosti prosledio podatke tog Bugarina i ona ga je prijavila VTK, ali stav Vize je da je krivica njena, te Inteza i narodna banka tu više ne mogu ništa.

 

[capone]

Imam račun u Intesa banci, pa me zanima mogu li da "otvorim" nalog za plaćanje mesečnih računa bez odlaska u banku?

 

[leethium]

Imam račun u Intesa banci, pa me zanima mogu li da "otvorim" nalog za plaćanje mesečnih računa bez odlaska u banku?

U mobilnoj aplikaciji Plaćanja>Trajni nalozi.

Možeš sam da kreiraš nalog na proizvoljni račun ili da biraš opciju za mesečno plaćanje računa, tu su omogućeni A1/MTS/Yettel, Informatika NS i Infostan BG

 

[capone]

Živim u unutrašnjosti, treba mi da se plate računi mts, eps, komunalno... Sad sam video da ima apk Intesa Mobi, jel može to preko nje?

 

[mlax37]

@mlax37 članica je izjavila da je dobila lažan DHL psihing link, te unela podatke kartice i 2fa kod (čime je svesno potvrdila njenu tokenizaciju) za transakciju od 1€, te kada je videla naknadno zaduženje od 500€, odbila je ponovo da unese 2fa (ali svejedno, prethodno tokenizovanom karticom je uspeo da je zaduži). Tražila je chargeback, pisala prigovor banci i NBS, a Visa je okončala postupak refundacije u korist prevaranta, zato što je ispalo da se upecala i potvrdila svoje podatke kartice (ne radi se o prihvatiocu koji ne traži 3D Secure, već suprotno, a isti je već potvrđen i time je izgubila pravo na povraćaj). NBS joj je po službenoj dužnosti prosledio podatke tog Bugarina i ona ga je prijavila VTK, ali stav Vize je da je krivica njena, te Inteza i narodna banka tu više ne mogu ništa.

Hvala na odgovoru.
Upravo to me zaintrigiralo. Znači ona je potvrdila transakciju za 1 evro, a za 500 nije htela ali su joj svejedno skinuli 500 evra i niko nije kriv.
To mi nije baš najjasnije ili nisam dobro shvatio. Npr. ako ja nešto kupujem online i to košta npr. 50 evra. Potvrdim tu transakciju za 50 evra, a oni mi skinu npr.500. Kako je to moguće?

 

[alfaunits]

A kako je u okruženju i Evropi generalno? Da li su slične provizije?
Ne vidim nešto da druge zemlje imaju eksperimente sa domaćim karticama. Naš narod je alergičan na Dinu jer tu vidi priliku da domaći moćnici zarade, pa ko veli bolje da dám i amerikancima nego ovim našima koji nam ionako sve pokradoše

Kako nemaju? EC/GiroCard je Dina.
Mi sve preslikavamo iz Nemacke.

 

[uji]

Znači ona je potvrdila transakciju za 1 evro, a za 500 nije htela ali su joj svejedno skinuli 500 evra i niko nije kriv. Kako je to moguće?

Tokenizacija kartice znači pravljenje enkriptovane kopije od tvoje glavne i to može da radi eCommerce prihvatilac (trgovac na internetu). Ovo se najčešće radi kod servisa vezanih za pretplatu, te iako dođe do isteka glavne kartice, iznos za obnovu se svakako naplati, pošto se rok važenja tokenizovane kartice odredi na duži period (prim. aut. isprobao sam „karticu“ sa RaiPay preko NFC reader-a i ona recimo važi do 2028. dok glavna ističe 2025.). Na identičan način funkcionišu Intezine virtuelne kartice, kao i digitalizovane kartice u GPay/ApplePay. Iako to faktički nije bila ista kartica, ta virtuelizovana je vezana za glavnu i naplata ide od nje.

 

[mlax37]

Dobro, dobro. Znači 2fa ne znači ništa u takvim slučajevima. Jednom kad si potvrdio 2fa, nema veze što je na određeni iznos, zavisiš od dobre volje prodavca koji može da ti uzme koliko on želi.
Analogija sa klasičnim plaćanjem. Dođem na kasu i dam kasirki svoj novčanik i kažem uzmi koliko god želiš

 

[uji]

Tako nekako. Mogli su to da opravdaju reciprocitetom kao da je ona nešto poručila i da su joj to isporučili u toj vrednosti, te se na osnovu tih „dokaza“ njena žalba tretira kao neosnovana i to je to. Oni su obavili recurring charge, pokrili se i time naplatili po osnovu prethodne saglasnosti.

 

[ikac2000]

Ja imam karticu sa savebackom 1%, verujem da ima vece provizije, ali drugu nemam a kes ne zelim da koristim, posebno za vece iznose.

Tacnije ne secam se kada sam bilo sta platio kesom zadnjih meseci, osim kokica, bureka i pljeske u Srbiji.

 

[mlax37]

Kako nemaju? EC/GiroCard je Dina.
Mi sve preslikavamo iz Nemacke.

Ne znam, zato pitam. Znači ima Nemačka. Složićeš se nije bas za poređenje po veličini i svemu sa Srbijom.
Još neki primer?

 

[alfaunits]

Ako idemo tako nista nije poredivo
Svedska - Swish
Svica - Twint
Danska - Dankort
Neke EU zemlje - Sofort (online only valjda?)
Austrija - EPS (online samo, maltene IPS)
Japan - JCB (nije isti kao globalni)
Kina - AliPay i sta ne vec
Koreja - nesto slicno JCBu, ne secam se vise imena, ima vise.

Kao u Nemackoj, Koreja ima kartice koje primarno rade kao EC/GiroCard a imaju u MC ili Visa za van zemlje. Tako da manje ide bankama a vise ekonomiji ali ne treba dve kartice.

Visa/MC a pogotovu Amex mogu 5% a nekada su i vise uzimali. Ameircke rewards kartice imaji i po 3% all-in-all cashback, sto znaci 3% od cene ode samo na CB, posle uzmu banke (ili Amez u slucaju amexa) i Visa/MC, pa to ode preko 5%.
Imajte na umu da ovo ogranicenje medjubankarskih provizija (kod nas i unutar EU, nezavisno jedno od drugog) vazi samo za kartice istog podrucja. Ne vazi za americke kartice pogotovu koje deru zbog gornjih razloga.

Ja imam karticu sa savebackom 1%, verujem da ima vece provizije, ali drugu nemam a kes ne zelim da koristim, posebno za vece iznose.

Tacnije ne secam se kada sam bilo sta platio kesom zadnjih meseci, osim kokica, bureka i pljeske u Srbiji.

Cija je to, ako je dostupna u Evropi?

 

[Korean_MCG]

@mlax37 članica je izjavila da je dobila lažan DHL psihing link, te unela podatke kartice i 2fa kod (čime je svesno potvrdila njenu tokenizaciju) za transakciju od 1€, te kada je videla naknadno zaduženje od 500€, odbila je ponovo da unese 2fa (ali svejedno, prethodno tokenizovanom karticom je uspeo da je zaduži). Tražila je chargeback, pisala prigovor banci i NBS, a Visa je okončala postupak refundacije u korist prevaranta, zato što je ispalo da se upecala i potvrdila svoje podatke kartice (ne radi se o prihvatiocu koji ne traži 3D Secure, već suprotno, a isti je već potvrđen i time je izgubila pravo na povraćaj). NBS joj je po službenoj dužnosti prosledio podatke tog Bugarina i ona ga je prijavila VTK, ali stav Vize je da je krivica njena, te Inteza i narodna banka tu više ne mogu ništa.

Kada sam shvatio šta je tokenizacija imao sam noćne more, s obzirom da čak ni gašenje internet kanala tu ne pomaže tj. ne sprečava trgovca da naplati koliko god hoće sa te kartice kada god hoće. Najbolje je uopšte nemati vezanu bilo kakvu karticu za glavni račun u banci, mada ni to nije potpuno sigurno dokle god imaš aktiviran ebanking i mbanking.

Trebaš biti stalno na oprezu s obzirom na količinu prevaranata, i s obzirom na to da je sajber bezbenost u Srbiji na niskom nivou, a čak ni službenici nisu dovoljno obučeni i podložni su social engineeringu, o korisnicima da ne govorim.

Ispada na kraju da je slamarica najbolje rešenje.

Ps. tokenizacija je toliko efikasna da je bilo slučaja u SAD da je jedan trgovac uspeo naplatiti iznos čak i nakon što je klijent poništio karticu i zatvorio račun u banci. Jurio ga je ekvivalent našim izvršiteljima.

 

[uji]

To je stvarno jedan užas živi i RaiPay mi je upravo bio pokazatelj te pojave. Veze: PayPal i Stripe. Zapitam se otkud Stripe i setim se da sam uzimao trial za HotspotShield, a oni preko njega vrše naplatu. Još stoji i fusnota „Obustavljanje ove veze ne odražava se na ugovorne obaveze prema trgovcu“. Svakako sam je suspendovao, ali sve to jeste jako zabrinjavajuće, pošto se zaključuje da kartičarski sistemi nisu doživeli bitnu transformaciju osim uvođenja blockchain tehnologije za instant transfere. MasterCard tvrdi da navodno sa AI sprečavaju psihing i fishing, ali po mom mišljenju praksa pokazuje drugačije. Od Alija me odvlači tromesečno čekanje pa ne poručujem. Na Temu je ponuda tehnike slaba i ni za šta sem dvostranog magnetnog brisača prozora nemam stvarnu potrebu. Za Booking se zgodilo da svaki smeštaj plaćam kešom i tako je ispalo da sam izbegao skiming, ali sve sam bliži tome da otvorim i dodatne avista račune u evrima.

 

[ikac2000]

Cija je to, ako je dostupna u Evropi?

Trade Republic

 

[nidza]

Tokenizacija kartice znači pravljenje enkriptovane kopije od tvoje glavne i to može da radi eCommerce prihvatilac (trgovac na internetu). Ovo se najčešće radi kod servisa vezanih za pretplatu, te iako dođe do isteka glavne kartice, iznos za obnovu se svakako naplati, pošto se rok važenja tokenizovane kartice odredi na duži period (prim. aut. isprobao sam „karticu“ sa RaiPay preko NFC reader-a i ona recimo važi do 2028. dok glavna ističe 2025.). Na identičan način funkcionišu Intezine virtuelne kartice, kao i digitalizovane kartice u GPay/ApplePay. Iako to faktički nije bila ista kartica, ta virtuelizovana je vezana za glavnu i naplata ide od nje.

Ček ček, gašenjem virtualne prestaje svaka veza sa glavnom, zauvek.

 

[uji]

Ček ček, gašenjem virtualne prestaje svaka veza sa glavnom, zauvek.

Chargeback ili recurring transakcije mogu da se realizuju i do 6 meseci od gašenja.

 

[nidza]

Istekla kartica koja više ne postoji u sistemu ti i dalje naplaćuje ? Ne bi smelo to tako da radi valjda?

 

[CarnX]

stani, ni iskljucivanje kanala za internet ne sprecava placanje tokenizovanom karticom? jeste sigurni?

poprilicno sam siguran da sa gpay ne mogu da platim ako mi je iskljucen kanal ili prekoracujem limit

 

[PJ]

Ne možeš sa GPay, ali @uji govori o obnavljajućim stvarima. Tipa neka pretplata. Nije logično, ali eto, izgleda da je tako.

 

[sokratbg]

Ako na racunu nema dovoljno sredstava valjda onda ne moze da se naplati.
Meni se desavalo da mi zafali i dobijem poruku da obnova nije uspela bice pokusana naplata ponovo.

 

[uji]

Ne možeš sa GPay, ali @uji govori o obnavljajućim stvarima. Tipa neka pretplata. Nije logično, ali eto, izgleda da je tako.

Tako sam i ja mislio, ali sledeća situacija me je razuverila: platio sam Fagoru porudžbinu karticom. Stiglo je pouzećem i odbijem. Pozovem Fagor, storniraju. Poštar narednog dana uruči sa ispravkom. Par dana kasnije Fagor mi otera tekući u minus i istog dana uplatim na bankomatu.

Ako na racunu nema dovoljno sredstava valjda onda ne moze da se naplati.
Meni se desavalo da mi zafali i dobijem poruku da obnova nije uspela bice pokusana naplata ponovo.

To se dešava u redovnim okolnostima. Međutim, neko je ovde imao sličnu situaciju, odbijena naplata i posle trećeg pokušaja isto minus, samo što je uspeo sa tim servisom da izdejstvuje refundaciju i otkaže pretplatu, inače bi to išlo kontinuirano da nije bilo povratne reakcije. Zato su recimo na Virtuon/Internet karticama tražili depozit, da se pokriju takve eventualije.

 

[Korean_MCG]

Po meni je tokenizacija kartica daleko opasnija od nekadašnjeg "magnetisanja" kartica koje je manje-više zaustavljeno čip tehnologijom.

Još jedna vrsta naplate sa tokenizovane kartice su tzv. "rebill" situacije. To se dešava ako npr. naručite neki alat, koristite ga i onda ga pokvarite svojom greškom, a zatim ga spakujete i pošaljete nazad trgovcu da biste dobili refundaciju. Veliki trgovci (tipa Walmart, Target, Homedepot) vrlo često ne proveravaju detaljno robu koju kupci vraćaju jer nemaju dovoljno ljudi, tako da olako vraćaju novac. Međutim, ako kasnije provale šta se dogodilo, uzmu lepo tokenizovanu karticu i naplate iznos koji su vam vratili. Pročitao sam negde da je takva praksa postala zabranjena u EU ali nisam 100% siguran.

U svakom slučaju mislim da je samo pitanje vremena kada će kod nas nekom izvršitelji pokucati na vrata zbog trgovca koji im je oterao račun u minus uz pomoć tokenizovane kartice a nemaju novac da vrate banci.

 

[CarnX]

Ne možeš sa GPay, ali @uji govori o obnavljajućim stvarima. Tipa neka pretplata. Nije logično, ali eto, izgleda da je tako.

aha...
sad kad vratim film u nazad, to se meni desilo pre par godina sa amazonovim cloud servisom... naplatili mi iako sam bio siguran da mi je internet kanal bio iskljucen... nikad to nisam razjasnio... izgleda da je ovo bio razlog...

 

[sokratbg]

Deluje zastrasujuce i mislim da nije po zakonu da me banka zaduzi kada nemam para na racunu i nemam dozvoljeni minus.
Deluje kao prevara korisnika od strane banke. Ja inace za sve pretplate i online placanja koristim NLBKB pripaid. malo gimnastike da se prebacuju pare ali deluje naj sigurnija varijanta.

 

[magnetic]

Deluje zastrasujuce i mislim da nije po zakonu da me banka zaduzi kada nemam para na racunu i nemam dozvoljeni minus.
Deluje kao prevara korisnika od strane banke. Ja inace za sve pretplate i online placanja koristim NLBKB pripaid. malo gimnastike da se prebacuju pare ali deluje naj sigurnija varijanta.

Misliš na "Visa Prepaid" karticu NLB Komercijalne banke:

Visa debitne kartice | Visa PayWave | Visa Prepaid

Visa debitne kartice za lako i bezbedno plaćanje. Visa kartice nude beskontaktno plaćanje, sigurnu online kupovinu. Odaberite Visa PayWave ili Visa Prepaid.

www.nlbkb.rs

?

 

[sokratbg]

@magnetic
Da na nju.

 

[uji]

Deluje zastrasujuce i mislim da nije po zakonu da me banka zaduzi kada nemam para na racunu i nemam dozvoljeni minus.

Jeste i banke obračunavaju znatno višu kamatu za nedozvoljeni minus.

Deluje kao prevara korisnika od strane banke. Ja inace za sve pretplate i online placanja koristim NLBKB pripaid. malo gimnastike da se prebacuju pare ali deluje naj sigurnija varijanta.

Priča je u globalu nevezano za tip kartice. Možeš da imaš debitnu i dodatni štedni račun, biće isto, samo razlika je što ako dođe do postavke minusne rezervacije, ne bi trebalo da se obračunava nedozvoljeni minus, već od momenta realizacije/knjiženja. Komercijalna konkretno čim skine održavanje i bude minusno stanje, svakodnevno uvećava kamatu.

 

[Korean_MCG]

Po meni je još strašnije ako je u pitanju phishing prevara, pa trgovac na kvarno ti naplati iznos sa tokenizovane kartice i još izdavalac kartice stane na njegovu stranu jer si mu navodno dao odobrenje, kao što je ovde bio slučaj.

Trgovac - prevarant je namiren, a ti si ostao dužan banci. I na kraju ako posle par godina uspeš da dokažeš da si prevaren, ispostavi se da te je prevarila neka shell firma iza koje stoji grupa prevaranata locirana u državi koja ne izručuje svoje građane.

Jednostavno nisi nikada 100% bezbedan dokle god imaš račun u banci i karticu.

 

[sokratbg]

Nije mi se desilo ali ako bude tuzicemo se. Ne moze banaka da odobri zaduzenje racuna na kojem nema sredstava. Greska je njihova.
Da ne spominjem spornu autorizaciju placanja koja predhodi zaduzenju. Posle se cude sto stariji ljudi nece da koriste kartice.