To je pitanje za zakonodavca. Ako je dozvolio banci da to radi - banke će raditi. Poenta je da to može da se desi u 2 slučaja:
Stanje se proverava pri autorizaciji, kad dobiješ iznos u fajlu svakako prvo zadužuješ klijenta do para kojima raspolaže. A banka sigurno neće oprostiti tek tako ako je od Mastercarda dobila iznos za zaduženje. Zato postoji procedura Chargebacka da se eventualne greške isprave po proceduralnim koracima. Ne postoji nepogrešiv sistem. Šta bi "dodatna provera" po tebi trebalo da radi, ako već ima sve informacije u fajlu? Ako tretiraš kao validan iznos rezervacije banka bi mogla da posebno vodi potraživanje po sumnjivim transakcijama, ali to je nešto na šta nisu primorani pa u praksi i ne rade (osim par njih).
Kada provučeš (ili gurneš
) karticu na POS-u ili ATM-u banci se šalje zahtev za autorizaciju na iznos transakcije, pri čemu se proveravaju status računa/kartice kao i raspoloživo stanje računa (i neke druge stvari koje ne proverava banka, tako da nije bitno za ovu priču). Ako klijent ima dovoljno novca na vezanom računu (uglavnom dinarski tekući kada pričamo o tipičnoj debitnoj kartici) transakcija se odobrava i klijentu se rezerviše iznos transakcije (dakle - ne zadužuje se u tom momentu) na računu. Time se raspoloživi iznos na kartici smanjuje i klijent sprečava da potroši više nego što ima na računu. Dan kasnije (da pojednostavimo, inače to ne mora da bude dan kasnije)kada transakcije prodju kroz kliring, banci se šalju fajlovi na osnovu kojih banke zadužuju klijente. Tu bukvalno dobiješ informaciju - Karticu broj XXX zaduži sa nnn dinara/eura na osnovu te i te transakcije. Tek obradom tih fajlova klijentov račun se zadužuje a rezervacija skida sa računa, pa u opštem slučaju i ne vidiš promenu na raspoloživom stanju računa. Ne znam da li sam bio dovoljno jasan, postoje 2 koraka sa jasnom vremenskom distancom: rezervacija, kada klijent nije zaista zadužen (tj. nije skinut novac sa računa) i knjiženje transakcijskih fajlova - kada se klijent stvarno zadužuje.
dekius je napisao(la):
Ista priča je i na webu. Uporno pokušavam da objasnim da je ovo greška uzrokovana neispravnim iznosom zaduženja koji je stigao kroz fajl. Banka neće odobriti transakciju na više novca nego što imate raspoloživo na računu u momentu upotrebe kartice. Dakle, reč je o izuzecima koji se mogu desiti. I ne nije specijalnost Srbije, chargeback nije izmišljen zbog nas svakako
Koristim app od samog početka Telenor Banke i do sada mi se ni jednom nije desilo tako nešto.
Pa ako dobijes zahtev da zaduzis klijenta preko iznosa raspolozivih sredstava da odbijes autorizaciju toga?
Nemamo mi toliko iskustva, a nazalost ne pricaju ljudi po netu takva iskustva
Da, 99% je upravo to scenario. I to je najverovatnije brljotina trgovca tj. Vectone. Kada šalju transakcije u kliring mogli su da naprave svinjariju i proslede svoju valutu uz iznos. Da je do banke, sve ino transakcije banke imale isti problem, što evidentno nije slučaj.
Roknuću se stvarno :d. Izgleda da ne umem dobro da objasnim. Autorizacija podrazumeva proveru i odobravanje-odbijanje transakcije u momentu kad kupujete, dižete novac ili pravite transakciju karticom gde god da je to moguće - ATM, trgovački terminal, internet. Tu vam nijedna banka neće dozvoliti da uradite transakciju kada nemate raspoloživa sredstva na vezanom računu, ako ima online proveru, što trenutno imaju sve banke koje znam (čak i Intesa koja je malo kaskala u realizaciji toga, malo poznata činjenicaPa ako dobijes zahtev da zaduzis klijenta preko iznosa raspolozivih sredstava da odbijes autorizaciju toga?
Kako tacno ide taj proces?
Sta nas uopste stiti od ovakvih slucajeva onda? Po kom osnovu da nam banka otpise takve (njihove) greske uopste?
Nemamo mi toliko iskustva, a nazalost ne pricaju ljudi po netu takva iskustva
Tako da je za poredjenje - jedan jedini takav slucaj u BIB, i nekoliko slucajeva u TB-u.
TB bi morao da poradi na tome, sta konkretno - to je vec na njima/vama, toliko se ne razumem.
). Knjiženje tj. stvarno zaduživanje korisnika kartice se odvija najmanje dan kasnije prema podacima iz fajlova i tu postoji mogućnost, retka naspram broja transakcija koje se naprave dnevno, da dodje do pogrešnog zaduženja kao što je slučaj sa NecaBG. Klijent pre svega mora da se žali svojoj banci - izdavaocu kartice. Time se pokreću mehanizmi provere i inicira chargeback ako banka smatra-ustanovi da je primedba osnovana (uglavnom je tako). Dalje to ide svojim tokom po definisanim pravilima (postoje posebni kursevi kod VISA/Mastercard koji se bave samo ovom temom).Ako Mastercard/VISA i procesor propuste takav fajl kroz svoje sisteme (iako raspolažu svim informacijama) banka je tek krajnja instanca koja se tu i ne pita mnogo, a na koju se na kraju sruči bes klijenta (opravdan ili ne). U krajnjoj instanci, retko se desi da je klijent oštećen na kraju. I auto ti neko udari, pa ga popravljaš, ne možeš koristiti dok je na opravci, gubiš vreme. Naplatiš osiguranje ali opet izgubiš na vrednosti ("vidi se da je udaran").
