Право да
легитимишу лица - странку и да на тај начин утврђују идентитет грађана имају лица чије је овлашћење утврђено позитивно-правним прописима у Републици Србији.
Позитивно-правни прописи у Републици Србији који регулишу ово питање су пре свега:
- Устав Републике Србије ("Сл. гласник РС", бр. 98/2006);
- Закон о заштити података о личности ("Сл. гласник РС", бр. 87/2018);
- Закон о личној карти ("Сл. гласник РС", бр. 62/06, 36/2011 и 53/21);
- Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС", бр. 113/17, 91/19 и 153/20).
Сагласно одредби члана 42. став 2. Устава прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређују се законом. Одредбама Закона о заштити података о личности прописано је да подаци о личности морају се обрађивати законито, поштено и транспарентно у односу на лице на које се подаци односе. Законита обрада је обрада која се врши у складу са овим законом, односно другим законом којим се уређује обрада.
Из наведених одредби Устава и Закона о заштити података о личности произилази да правни основ обраде података о личности може бити закон или пристанак лица о чијим подацима се ради, дат на начин и под условима утврђеним одредбама чл. 10. и 15. овог закона.
Одредбама чл. 17-24. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС", бр. 113/17, 91/19 и 153/20) прописано је утврђивање и провера идентитета странке (физичког лица, законског заступника и пуномоћника)
Наиме, одредбама члана 17. ст. 1. и 2. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма прописано је да
обвезник утврђује и проверава идентитет странке која је физичко лице, законског заступника те странке, као и предузетника прибављањем података из члана 99. став 1. тач. 3) овог закона, а да се наведени подаци прибављају увидом у лични документ уз обавезно присуство лица чија се идентификација врши. Ако из тог документа није могуће прибавити све прописане податке, подаци који недостају прибављају се из друге службене исправе. Подаци које, из објективних разлога није могуће прибавити на тај начин, прибављају се непосредно од странке.
Одредбама члана 99. став 1. тач. 3) наведеног закона прописано је да евиденција података о странкама, пословним односима и трансакцијама из члана 98. став 1. тачка 1) овог закона садржи име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ физичког лица, његовог законског заступника и пуномоћника, као и предузетника који успоставља пословни однос или врши трансакцију, односно за које се успоставља пословни однос или врши трансакција, као и врсту и број личног документа, назив издаваоца, датум и место издавања.
Одредбама члана 4. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма утврђено је да су
обвезници, у смислу овог закона између осталих:
1) банке;
2) институције електронског новца;
3) платне институције.
Наведено правило се примењује и када су у питању овлашћена лица, пуномоћници и законски заступници филичких и правних лица те правни следбеници корисника Управе .
Овом приликом указујемо и на чињеницу да у случају да странка може да овласти пуномоћника да је заступа у одређеном поступку, пуномоћје се даје у писаном облику оверено у суду или код јавног бележника – нотара.
У наведеном случају потребно је утврдити идентитет пуномоћника увидом у садржај пуномоћја и његове личне исправе.
У складу са наведеним, обвезници наведени одредбом члана 4. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма имају право, сходно одредбама чл. 17-24. овог закона, да утврђују и проверавају идентитет физичког лица, законског заступника и пуномоћника, увидом у њихове личне исправе (нпр. лична карта и пасош).