Šta je novo?

Stambeni krediti

Otp banka ima ponudu do 31.03 fiksnu kamatnu, do 20god, 5.02%. e sad, kad se udje u info pise da vazi i za neuknjizene objekte. Zna li neko u cemu je caka, otkud to da moze i na neuknjizene?
 
Ne moze, o stambenim kreditima iskljucivo zakazujes razgovor u posebnoj filijali nece nista preko telefona da ti kazu konkretno.
 
Onda su neozbiljni i za preskociti svakako im posalji mail recimo na [email protected] i kazi da si tada zvao i da nisu znali da ti odgovore pa pitas da li oni znaju.
 
Gde si ti to video o neuknjizenim stanovima? Ja nista na sajtu njihovom nisam nasao tog tipa
 
Zna neko kolika je bila najniža fiksna kamata pre 2020 i gde?
 
Ljudi, treba mi jedna pomoc oko toga kako banke racunaju kamatu na kredit. Posto se banke pozivaju na godisnju kamatu, ocigledno da u njihovoj kalkulaciji nesto nije u redu.
Npr. fiksna kamatna stopa.
Npr. napisu da je godisnja kamata npr. 10%, a iznos kredita je npr. milion dinara na 5 godina. Po bilo kojoj racunici i primeni tih 10%, bilo na mesecnom nivou, bilo godisnjem ili ukupno, dolazi se do toga da se banci treba vratiti milion i sto hiljada dinara. bukvalna racunica 1000000*1.1 . Ali, kad banka zaracunava u ponudi za kredit, ispada da je ukupna cifra sa kamata (opet na mesecnom ili godisnjem ili ukupnom nivou) npr. milion i 250 hiljada dinara. Sto je u stvari 25%.
Sta oni to tacno rade i gde prikrivaju odredjen procenat koji ne navode.
Imam jedan primer gde su naveli na jednom mestu kamatu od 9.39%, a na drugom EKS od 9.83.
Kada se saberu procenti (19.22%) pa se na glavnicu uracuna, opet ne ispada toliko. Jedino priblizno je kada se na glavnicu doda jedan procenat, pa na taj rezultat se doda drugi procenat, konacan rezultat ispadne vrlo priblizan ukupnoj sumi za vracanje, tj. manji. Da li je moguce da su u fazonu u prici da ti prodaju vasa kamatu je 9.39%, a ne *ebu zivu silu da ti objasne da ti uzimaju mnogo vise nego sto je ispricano, a na konto toga sto se mnogi ne razumeju u to?
 
Evo ti ga moj primer.
30.000 EUR, 5,2% godišnje, 10 godina, rata 321,14 EUR, fiksno.
Dakle, vraća se 38.536,80 EUR (321,14 x 120 meseci).
Prostom matematikom dolazi se do toga da se vraća 28,456% više nego što je glavnica.

Nema potrebe da mozgaš oko računice, jednostavno gledaj samo i isključivo kolika ti je rata (ako je fiksna) i koliki su vezani troškovi.
Saberi i vidi šta je povoljnije.
Banka je dužna da ti pre potpisivanja ugovora predoči sve troškove i u cent tačno koliko ćeš morati da im daš na kraju, kada otplatiš kredit.

Da ti malo pojasnim...
Svake godine ću banci dati tačno 3.853,68 EUR, ali zbog razlike u udelu glavnice i kamate u okviru jedne mesečne rate, udeo kamate će biti deeskalacioni, tj. u početku se plaća više kamata, a manje otplaćuje glavnica, na kraju je rata praktično komplet glavnica.
Imaj u vidu da sam ja uzeo 5,2% kamate na godišnjem nivou i kada bi vratio dug za godinu dana, platio bih još 5,2% na 30.000 EUR, što je 31.560 EUR.
Ali ja ću to vraćati 10 godina, pri čemu im neću vratiti do kraja svu glavnicu, a kamata kuca 5,2% dogod ima glavnice. U početku "taksimetar" kuca "noćnu tarifu", a kako ide kraj otplate usporava i na kraju je račun +28,456% na 30K EUR.
 
Poslednja izmena:
Ljudi, treba mi jedna pomoc oko toga kako banke racunaju kamatu na kredit. Posto se banke pozivaju na godisnju kamatu, ocigledno da u njihovoj kalkulaciji nesto nije u redu.
već je objašnjeno kako se računa. linkovaću starije poruke koje sam našao brzom pretragom



 
Poslednja izmena:
Рачуница је прилично проста, камата је годишња, и обрачунава се на остатак дуга.
 
Da, procitao sam to, ali ovo je za...bese, promenjivu kamatnu stopu. Ono, prvo skidaju kamatu, tj. kamata je veca pa kako blizi kraj otplate, kamata je manja.
Ovde je kamata fiksna, tj. glavnica i kamata su jednake tokom isplate. Nego me zanima matematicko objasnjenje, gde ti oni predstave da je kamata 9 odsto, a u sustini je 20, ako se uzme prosta matematika kalkukacije procenta izmedju dva broja.
 
Небитно да ли је фиксна или променљива стопа. Камата је велика у почетку јер се обрачунава на тренутни дуг, како се дуг смањује тако је и камата мања.
У основи обрачуна су период отплате који је у принципу фиксан, и фиксна рата уколико нема промене камате. Са променом камате мења се и рата да би период отплате остао исти. Временом се како се дуг смањује повећава учешће главнице, а смањује учешће камате у рати.
Камата се дефинише на годишњем нивоу јер корисник сам бира период отплате, па укупан износ камате коју ће да плати зависи и од тога.
 
Da, procitao sam to, ali ovo je za...bese, promenjivu kamatnu stopu. Ono, prvo skidaju kamatu, tj. kamata je veca pa kako blizi kraj otplate, kamata je manja.
Ovde je kamata fiksna, tj. glavnica i kamata su jednake tokom isplate. Nego me zanima matematicko objasnjenje, gde ti oni predstave da je kamata 9 odsto, a u sustini je 20, ako se uzme prosta matematika kalkukacije procenta izmedju dva broja.
Glavnica i kamata NIKAD nisu jednake u okviru pojedinačne rate kroz ceo period otplate, nevezano da li je rata fiksna ili ne.
Kamata jeste fiksna, period otplate jeste fiksni, rata jeste fiksna, ali odnos kamata/glavnica nije. U startu, % kamate u okviru rate je najveći, preko 90%, pa kako protiče period otplate smanjuje se % učešća kamate, a raste % učešća glavnice u okviru rate. Na kraju, poslednja rata je skoro cela glavnica, praktično obrnut odnos u poređenju sa prvom ratom.
Poenta, iz vizure banke, je da klijent koji od njih uzme kredit na određen broj godina, ceo dug vrati posle otprilike pola perioda otplate, da bi banka smanjila rizik od eventualne nesolventnosti klijenta i mogućnosti da upadne u problem i ne može da vraća dug. Posle polovine perioda otplate, banka je namirila ono što je dala na pozajmicu i sve dalje je profit.
 
Па и банка се задужује и плаћа камате на то што вама позајмљује. Зарађује на разликама каматних стопа, накнадама за обраду кредита, и евентуално фиксним месечним накнадама. Не може да се гледа да сте ви банци покрили дуг у оном моменту кад сте калкулативно исплатили износ који сте првобитно позајмили.
 
Ljudi, treba mi jedna pomoc oko toga kako banke racunaju kamatu na kredit. Posto se banke pozivaju na godisnju kamatu, ocigledno da u njihovoj kalkulaciji nesto nije u redu.
Prvo: zanemari sve sto ovde procitas jer 90% su netacne informacije. S obzirom da nisi u materiji neces biti u stanju da otkrijes onih 10%.

Drugo; bankarske kalkulacije i obracuni kamata su apsolutno u redu i nema tu nikakvih laznih prikaza.

Trece: Ne zamaraj se obracunom niti kamatama vec samo krajnjom cenom proizvoda (mesecnom ratom koju placas banci) a kako te zanima fix trazi ponudu od banke i skockaj u glavi da li mozes na dugi rok da placas toliku ratu.

Cetvrto: ako dozvoljavas 1 off topic savet: trenutno i sa ovim cenama u Srb, ne bih kupovao nekretninu ni pod uticajem najjacih droga. Za razliku od kamata koje se izracunavaju na osnovu matematicke formule ovo je samo moje misljenje koje nije zasnovano na egzatnim parametrima vec samo na osnovu istorijskih kretanja cena. Po svemu se trenutno se nalazimo u jednom velikom balonu, kada kako i koliko ce da pukne ili splasne ne zna niko. Jedino je sigurno da hoce.
 
Nije pitanje za nekretninu, nego kako ti predstavljaju kamatu. Ako ti predstave kamatu 10% na kredit od 100000 dinara, onda bi sve ukupno na kraju izaslo 110000 za vracanje. Ali, kada ti predstave sta treba da vratis, u odnosu na glavnicu, ispadne 20%. Ovo je cisto primer. Pitanje je sta tu kriju? Jer, po njihovom oni lazu za kamatu. I u sustini, trebalo bi da ti prikazu kalkulaciju svega toga, jer ako ne prikazu (nadam se da ne prikazuju) realno svako moze da ih tuzi. Ali, ocigledno da se to ne dogadja, jer dobar postotak naroda je matematicki "nepismen" i smatra da je bankarska matematika dobra.
A sto se tice nekretnina, znam da su cene vestacki naduvane. Jer znam da se izgradnja kvadrata krece izmedju 500 i 700 evra, po kvadratu, a zarada na tome je 400%, koliko god da su poskupeli materijali, marza je mala na kolicinu materijala koja se kupuje. Pritom, kupe materijala za jednu zgradu, a izgrade 2 do 3 (vidi se po debljini zidova / pod/plafon).
 
Prevideo si samo jednu sitnicu, radi se o tome da je to GODIŠNJA kamatna stopa, koja se obračunava na preostali iznos duga.

Znaci, ako uzmes 100000 na godinu dana, vratices 110000. Nema tu nikakve mucke, i naravno da dobijes plan otplate kredita od banke. Za sve sto ti nije jasno mozes da pitas kreditnog savetnika.

Da li tebi zcuci realno da ti neko da kredit od 100000 na 30god i da to platis samo 10%?
Što se tice cene nekretnina, nju diktira ponuda i traznja, a ne (isključivo) cena gradjevinskog materijala.
 
^^Толико суштински погрешних ствари у поруци да не вреди трошити време на оповргавање. Буквално како мали Перица замишља кредите и тржиште некретнина.
 
u svojoj prethodnoj poruci dodah još jedan link, tek malopre sam primetio da sam linkovao pogrešnu poruku. novi link je prvi (objašnjenje od @gogo23 od pre godinu i po dana)


@Excalibur objašnjeno je kako se računaju kamate. ako nećeš da prihvatiš objašnjenje, to je tvoja stvar. no, zamolio bih da se ne vrtimo oko toga
 
Poslednja izmena:
Nije pitanje za nekretninu, nego kako ti predstavljaju kamatu. Ako ti predstave kamatu 10% na kredit od 100000 dinara, onda bi sve ukupno na kraju izaslo 110000 za vracanje. Ali, kada ti predstave sta treba da vratis, u odnosu na glavnicu, ispadne 20%. Ovo je cisto primer. Pitanje je sta tu kriju? Jer, po njihovom oni lazu za kamatu. I u sustini, trebalo bi da ti prikazu kalkulaciju svega toga, jer ako ne prikazu (nadam se da ne prikazuju) realno svako moze da ih tuzi. Ali, ocigledno da se to ne dogadja, jer dobar postotak naroda je matematicki "nepismen" i smatra da je bankarska matematika dobra.
Kaži da si se samo šalio i da ovo što si napisao nisi mislio ozbiljno ovo što si napisao sa primerom kamate.
 
И мени ово паде на памет данас, учили су нас у школама силну математику, којекакве геометрије и тригонометрије, како да рачунамо површине и запремине пирамида, синусе и косинусе, а пропусти се оваква 'реална' употреба, и онда људи стварно верују у 'банкарску математику' као некакву превару. Озбиљније ствари попут пореза, инвестиција, берзи и сл, се и не помену. И тако описмењени излазимо из школа у стваран живот.
 
A misliš da ovi što sada završe srednju školu znaju da izračunaju porez, kredit i slično - pod uslovom da ih sada nauče i šta ti pojmovi znače? I ne pitam ovo napamet već upravo zato što ima jako puno srednjoškolaca u okruženju i generalno gledano jako često umeju da me zapanje svojim elementarnim nepoznavanjem osnovnih stvari i one najopštije kulture.

Samo ih pitaj ako nešto poskupi za 50% a onda pojeftini za 50% hoće li ta poslednja-nova cena biti manja, veća ili ista kao ona prva? Zapanjićeš se koliko njih će reći "Pa naravno da će biti ista, kako drugačije"...
 
A misliš da ovi što sada završe srednju školu znaju da izračunaju porez, kredit i slično - pod uslovom da ih sada nauče i šta ti pojmovi znače? I ne pitam ovo napamet već upravo zato što ima jako puno srednjoškolaca u okruženju i generalno gledano jako često umeju da me zapanje svojim elementarnim nepoznavanjem osnovnih stvari i one najopštije kulture.

Samo ih pitaj ako nešto poskupi za 50% a onda pojeftini za 50% hoće li ta poslednja-nova cena biti manja, veća ili ista kao ona prva? Zapanjićeš se koliko njih će reći "Pa naravno da će biti ista, kako drugačije"...
Tuzno je to, ali kao profesor matematike koje je godina radio u skolama, nagledao sam se toga.
 
И мени ово паде на памет данас, учили су нас у школама силну математику, којекакве геометрије и тригонометрије, како да рачунамо површине и запремине пирамида, синусе и косинусе, а пропусти се оваква 'реална' употреба, и онда људи стварно верују у 'банкарску математику' као некакву превару. Озбиљније ствари попут пореза, инвестиција, берзи и сл, се и не помену. И тако описмењени излазимо из школа у стваран живот.
Koliko ja znam, kamatni racun se ucio u srednjim skolama. Bar kad sam ja isao u skolu (pre 25+ godina). U pitanju je opsta gimnazija u jednom manjem gradu.
 
Kada nešto ne znaju kriva je škola što ih nije učila, a kada ih je škola to učila bilo je šta će nam to, nikada u životu nam neće trebati.
 
Nazad
Vrh Dno