Generalno znam sta hocu a ne znam koje informacije su vam potrebne 🤣
Kod ovakvih pitanja važi princip: što detaljnije, to bolje, hahah. Fora je što mi koji odgovaramo imamo u vidu šta nama znači, a to može da bude potpuno suprotno od onoga što tebi treba. A mogućnosti je baš mnogo, jer većina banaka na tržištu nudi sve što si pomenuo. Ali to je to, ovom porukom si rešio nedoumice. 😆
Ne može da otvori iRačun kad već ima jedan u Rajfajzen banci. Morao bi da ga ugasi, sačeka pola godine i onda otvori iRačun 😃
Jeste devizni račun u Raif.
Gleda se po valuti. Ne može da otvori dinarski iRačun ko već ima neki dinarski, a ne može da otvori devizni iRačun ko već ima neki devizni. Ako neko ima samo dinarski (bilo koji), mogao bi da otvori devizni iRačun, pa sam zato pitao da li je taj već postojeći u Raiffeisenu. Pošto jeste, ideja otpada, jer devizni iRačun onda nije opcija.
najlakše mu je da u njegovoj, pretpostavljam Rajfajzen, banci otvori dodatni račun koji nije vezan za karticu i plaćanje preko interneta i tamo prebaci evre koje hoće da drži van platnog prometa 😃
Naravno tu je i opcija da otvorim nov devizni račun u Raif (valjda moze jer vec imam otvoren jedan) ali ne znam kakvi su uslovi odrzavanja itd
Da, ovo bi onda bilo idealno ako ne želiš da menjaš banku, ali ne znam dozvoljavaju li to uopšte. Imaju na sajtu devizni tekući račun van paketa, prvi je na
ovoj stranici sa tarifama, i on je besplatan, ali pitanje je može li da ih se ima više. Dobra stvar je što im kontakt centar radi 24/7, pa bi valjda lako došao do te informacije jednim pozivom.
Generalno bih voleo da postoji bankomat gde bih mogao da uplatim ali bih bio okej sa tim i da budu na šalteru ako su ostali kriterijumi ok. M-banking da.
Na “potpuno prebacivanje” sam mislio pod tim da bih u toj novoj banci koristio i dinarski i devizni račun i bio bi mi primaran (kasnije bih i zaradu prebacio na taj račun jer bih uskoro trebao da se zaposlim). Da, upravo tako. Glavni dinarski gde bi plaćanja putem m banking-a bilo 0 i devizni koji bi služio za to cuvanje eur.
Verovatno bi onda bilo i logičnije da vidi da ih ubaci u neku banku sa boljom kamatom za štednju, samo nagađam taj deo 😃
Yettel banka i Max paket se uklapaju u kriterijume, a prenosom plate bi bio oslobođen od održavanja. Račun je viševalutni, ide Master kartica koju odmah možeš da dodaš u Google Wallet i sa njom uplaćuješ na bankomatu, dok ti ne stigne plastična. Osim sa prijemom plate, oslobađanje od troška vođenja računa važi i uz potrošnju debitnim karticama preko 30k dinara mesečno.
Potpisujem šta je Uji rekao, dakle paket
Bank MAX, a osvrnuo bih se i na ovo što je iOS pomenuo, tj. kako se sve to uklapa. Pre toga samo da napomenem da taj paket ima dodatne pogodnosti u odnosu na Raiffeisenove račune. Prvo, besplatno je podizanje dinara na svim bankomatima u Srbiji, dakle svaki ti odgovara, nije važno da bude matični Yettelov. Drugo, nema provizije za plaćanje u inostranstvu, novac se skida tačno u cent/paru, dok ti Raiffeisen trenutno za to (ako išta i plaćaš van) uzima 1% od svakog plaćanja. I još nešto uopšteno, Yettel daje punu kontrolu kanala potrošnje po karticama, pa i sama banka preporučuje da kanal za internet plaćanja stalno bude isključen, a da se uključuje samo po potrebi, neposredno pred neko onlajn plaćanje. S druge strane, u Raiffeisenu možeš samo u potpunosti da blokiraš karticu. I drugi limiti su mnogo fleksibilniji u Yettelu.
Da se vratim na glavno, ti zapravo možeš slobodno da Yettel banku koristiš za sve što si naveo da želiš. Kako? Pa oni u ponudi imaju štednju po viđenju (i
dinarsku i
deviznu), što je upravo ono što tebi treba, a to su računi za koje nisu povezane kartice, tj. na kojima je novac koji ne koristiš aktivno, a opet ti je stalno dostupan, tj. nije oročen. Njih (koliko god želiš) besplatno otvaraš i koristiš preko aplikacije, a preko nje i interno prebacuješ sredstva između tekućeg i štednih računa. Ne samo to, već ta štednja ima i kamatu, gde EKS trenutno iznosi 2,01% na dinare, a 0,25% na evre, a isplata je na mesečnom nivou. Za manje iznose to ispadne simbolično (npr. 1.000 RSD poslednjeg dana meseca postaje ~1.001,64 RSD, dok 1.000 EUR postaje ~1.000,20 EUR), ali bolje išta nego ništa ili, još gore, naplata održavanja u drugim bankama.
Yettel je opcija čak i ukoliko ne bi želeo da menjaš Raiffeisen kao glavnu banku, tj. Yettel bi mogao da koristiš i samo za štednju. U tom slučaju opet ima više mogućnosti. Primera radi, možeš da u Yettelu primaš platu (ili prebacuješ 30k za potrošnju), čime imaš besplatan Bank MAX, a da tu platu odmah po leganju u celosti (ili delu koji ne štediš) prebaciš u Raiffeisen. Znam da neki to stvarno rade jer smatraju da je Yettel nepouzdan, u čemu nažalost ima istine, jer se stvarno čini da imaju više problema nego druge banke. Konkretno ciljam na dostupnost (
uptime) sistema, budući da su prošle godine imali više situacija da im kartice ne rade, mada ima i drugih zamerki.
Druga opcija je da koristiš načelno besplatni paket
Bank Lite. On ne uključuje Mastercard niti ima druge pogodnosti (besplatni nalozi, tuđi bankomati i slično, mada ti za štednju to ni ne treba), ali Dina bi ti bila dovoljna za transakcije na bankomatu, s tim što bi nju morao da sačekaš u plastičnom obliku, a potencijalno bi ti stigla tek u februaru, jer ume dostava da se oduži. Dodatna stvar, iako je održavanje dinarske partije besplatno, tebi je potrebna devizna, koja se plaća 50 dinara mesečno, pa je to trošak koji bi morao da obezbediš, mada bi ti delom bio pokriven kamatom koji bi dobio na štednju. Kad se to uzme u obzir, ipak je dodatni račun u Raiffeisenu bolja opcija (bilo bi manje komplikovano i besplatno, ako je uopšte moguće), ali čisto ti navodim i ovo, kompletnosti radi.
Eto, to su neki moji predlozi fokusirani na Yettel banku, a detalje možeš da vidiš na linkovanim stranicama koje opisuju račune i štednju. Svakako bi korisno bilo i da prođeš kroz ostatak njihovog sajta, pri čemu bih posebnu pažnju skrenuo na
tarifnik, koji sumira šta sve koji račun (a i banka uopšteno) nudi, te koliko to košta.
Ukoliko su vreći iznosi u pitanju, za Yettel može da bude muka podizanje EUR, kada dođe vreme.
Ovo jeste tema za razmišljanje, ali opet, navodi da mu ne smeta šalter ako je ostatak ponude dobar, a i piše mu da je iz Beograda, mada ostaje pitanje koliko mu je blizu Airport City, gde je ta jedna jedina
ekspozitura u kojoj bi mogao da podigne sredstva po potrebi.
I onda prebacivanje na drugi račun.
Ako su već evri pretvoreni u dinare, a koristi se Bank MAX, ti dinari mogu da se podignu sa bilo kog domaćeg bankomata bez naknade. 😃
www.otpbanka.rs
Na kraju linka je sadržan moj kod preporučioca koga bi trebalo da izdiktira u toku video poziva ako ga sistem kroz podnošenje zahteva ne registruje.
