Toplotna pumpa

[SretenBG]

pa ne treba mi trenutno 16kw, ali planiram da aktiviram potkrovlje za koju god, pa bolje onda odmah uzeci jacu varijantu, trenutno grejem 100 kvadrata prostora na klime. Ovu pumpu mogu da uzmem za 2700 evra sa ugradnjom, za toliko je nudi covek koji se time bavi. Koliko sam ga razumeo, pumpa je radila samo pet godina od ugradnje.

 

[component]

ček ček ček ček...
to je polovna pumpa? 16kW za 100 m2 (plus potkovlje)?

Prvo da te pitam, kakve račune očekuješ kad bude radila ta toplotna pumpa? 16kW se uzima zato što bi ti manje bilo slabo, što znači da ili imaš jako puno kvadrata ili ti je slaba izolacija. Očigledno nije ovo prvo.

 

[SretenBG]

Polovna da. Ocekujem slicne racune kao sa grejanjem na klime. Sada imam tri midea extreme 12ice, i one zadovoljavaju sve potrebe grejanja tokom cele zime. Ne znam koliko minimalno moze da trosi ova pumpa u radu, jedino me to brine sto se tice kupovine pumpe ove snage. Meni 16kw ne treba sada definitivno. Ove midea klime, imaju mozda mogu da izbace po 2kw na -10, ako i toliko, znaci i 6kw mi zavrsava posao. Pored klima, imam kotao na drva sa radijatorima, i taj sistem ne koristim vec par godina. Plan mi je da spojim toplotnu pumpu na taj sistem kad vec postoji, ravnomernije ce se grejati kuca u poredjenju sa klimama, pogotovo toaleti. Greje se 100 kvadrata, imam odvojen sprat sa izolovanom plocom, i krov je izolovan sa 20cm vune. Zidovi su 25cm blok, 10cm vuna i cigla. Stolarija je pvc vujic valjevo sa duplim staklima, to je u planu da se menja na prolece, pa ce dodatno da smanji gubitke. E sad da li polovna japanska TP, ili nova kineska?

 

[frrka]

Previše ti je 16kw i sa proširenjem.

 

[component]

Ja bih pre platio novu 8-10kW skuplje, nego jeftinije ovu 16kW, pa makar bila sto puta Daikin.
Isto kao da kupujem mali gradski auto i umesto novog Yarisa da kupim polovni Mercedes kombi, ali "bio je jeftin".

 

[Markic]

Pošto cene peleta iz sezone u sezonu idu u nebesa, sve više razmišljam o prelasku na toplotnu pumpu, interesuje me odokativno, koliko bi koštala neka solidna toplotna pumpa, za dvospratnu kuću, znači nekih 200 kvardata.

Sve ostale instalacija već postoje u kući, jel bi to moglo da se iskoristi?

 

[component]

Kreni od računice od 5000€. Može više, može manje.
Možda mogu instalacije da se koriste, možda ne. Ako ste se do sad grejali vodom od 30-35C onda verovatno mogu. Ako ste se grejali vodom od 60C, onda verovatno ne mogu (ili mora da se nešto doda, preradi,...).

Malo je bezveze odgovor, ali takvo je i pitanje 🙁
200 m2 slabo šta znači. Ne znamo izolaciju, kolika je temperatura polazne vode, povratne vode, koliko peleta se troši po sezoni, koliko se potroši, koja temperatura je u kući kad se greje, i koliko su hladne zime tu gde je kuća. Tj. da li je kuća u Vojvodini, Vranju ili možda na Kopaoniku (i da li je uopšte u Srbiji).

 

[Markic]

@component Kuća je u Beogradu, leva obala Dunava , što se tiče temperature vode, znam da voda kreće da pumpa kada dostigne 60 stepeni, za povratnu vodu, nemam informaciju.

Kuća nema izolaciju, ali sledeće godine postavljamo istu (ispod 12cm stiropora nećemo ići) otuda i ideja da se možda pelet zameni za toplotnu pumpu, jer sam čuo samo dobre utiske po pitanju potrošnje struje i ekonomičnosti.

Potrošnja peleta varira, od toga kakav pelet te sezone nabavimo, uvek uzmemo 3t, a nekad se desi ako je jača zima, budući da nije bilo izolacije, da nam zafali, tamo u februaru, pa se onda dokupi 10-20 džakova.

U kući je temperatura setovana na 22 stepena danju, i noću na 19.

 

[Pezo2008]

Pošto cene peleta iz sezone u sezonu idu u nebesa, sve više razmišljam o prelasku na toplotnu pumpu, interesuje me odokativno, koliko bi koštala neka solidna toplotna pumpa, za dvospratnu kuću, znači nekih 200 kvardata.

Sve ostale instalacija već postoje u kući, jel bi to moglo da se iskoristi?

Ni slučajno polovnu TP još radila 5 sezona. Sve ti je kolega lijepo napisao. Dalje te klime Midea nisu isto što i klime koje su namjenje primarno za grijanje, znači troše malo više u odnosu na neke druge a o kulturi rada da i ne govorimo. Što se tiče instalacija iskoristit će majstor to ali svaki majstor će ti reći ko da slušam na licu mjesta : Gospodine imate vodeni dio, pa freonski dio, pa još nekih detalja tako da to izađe za mašanla. Razmisli o jačini TP od 10 kW. Opet ovo je forum, sve na papir tj proračun pa dalje u realizaciji. Kad je u pitanju izolacija, kad već radiš mala ti je razlika između 12 i 15 cm samo dakle u cijeni stiropora, razmisli i o tome.

 

[frrka]

@component Kuća je u Beogradu, leva obala Dunava , što se tiče temperature vode, znam da voda kreće da pumpa kada dostigne 60 stepeni, za povratnu vodu, nemam informaciju.

Kuća nema izolaciju, ali sledeće godine postavljamo istu (ispod 12cm stiropora nećemo ići) otuda i ideja da se možda pelet zameni za toplotnu pumpu, jer sam čuo samo dobre utiske po pitanju potrošnje struje i ekonomičnosti.

Potrošnja peleta varira, od toga kakav pelet te sezone nabavimo, uvek uzmemo 3t, a nekad se desi ako je jača zima, budući da nije bilo izolacije, da nam zafali, tamo u februaru, pa se onda dokupi 10-20 džakova.

U kući je temperatura setovana na 22 stepena danju, i noću na 19.

Ja bi isao ovako.

Izracunaj odprilike toplotne gubitke sa planiranim stiroporom na https://microma.rs/kalkulator/
-5 spoljna
+24 unutra

..npr 6kw dobijes

Sada nadji za tvoje radijatore koliko daju W na 45c polaz vode odprilike. Vidi da li ih imas dovoljno...za npr tih 6kw.. ako nemas dodaj.

Preko 45c ima da ti struju srce kao luda

Izracunaj odprilike toplotne gubitke sa planiranim stiroporom na https://microma.rs/kalkulator/
+15 spoljna
+24 unutra
.. npr 1.5kw dobijes

Nadju pumpu koja radi u rasponu za +15c i za -5c (primer 1.5kw i 6kw)


Napisao si leva obala Dunava.

Ako imas dosta vlage i magle.. ja bi preskocio TP

 

[Mali Perica]

Zašto da preskoči toplotnu pumpu?
Možda misliš na tp vazduh-voda što je jedan od tipova toplotnih pumpi. Postoji i toplotna pumpa voda-voda koja je zgodna za to područje, ne treba velika dubina bušenja da bi se došlo do konstantne temperature vode.
O računici za grejanje neću da komentarišem pogotovo za od(t)prilike jer nije malo ulaganje bez obzira koja je toplotna pumpa i treba izvući maksimum iz primarnog izvora energije.

 

[component]

Može i zemlja-voda ako ima novca za to. Voda-voda je dobar izbor gde uslovi to dozvoljavaju. Drugi parametri su u igri, ali svakako ne treba isključiti kao opciju.
Nije neka ekstremna lokacija da bilo koja vazduh-voda TP neće biti dobra. Meni se ovako, od oka, čini samo da nije dobar izbor polovna 16kW.

Nego, šta njemu treba?
3 tone peleta je oko 14.000 kWh energije. U Beograd i okolina bi trebala da je manje više ista klima kao i kod mene, što znači da se 50% potrošnje odradi u decembru i januaru, a ostalih 50% potrošnje u ostalim mesecima grejne sezone. Dakle, najviše oko 3500 kWh energije za mesec dana. I da je jako loš COP sa defrost ciklusima, ne bi trebalo da potroši više od 1400-1800 kWh struje u tim mesecima. Ako je potrošnja domaćinstva 500 kWh, može da računa 1900-2300 kWh račun. Znači, grejanje po ceni plave i crvene zone. Dobra vest je da, ako ima dvotarifno brojilo, dobar deo će biti u nižoj tarifi.
Druga dobra vest je da sada nema izolaciju, a da će je imati kada bude koristio TP. Ali će imati i dodatno potkovolje za koje ne znamo koliko još treba toplote. Malo plus, malo minus. Opet na osećaj, i otprilike, deluje mi da je TP dobra opcija, ali neće biti dobro sa temperaturama vode kao do sada (što i verovano neće ni biti potrebno zbog dodate izolacije).

Moj predlog bi bio sledeći:
Da se odradi izolacija. Da se povećaju radijatori tj. doda što više grejne površine (nigde nije spomenuto da jesu radijatori u pitanju, ali pretpostavljam da jesu). Da se zadrži pelet kao dodatna opcija. Možda neka skretnica ili šta već, to bi znao neko ko se bavi cevima, ali ne bih izbacivao pelet. Topotnu pumpu bih stavio što je moguće manju, pošto na toj lokaciji nema ekstremnih i dugih niskih temperatura. Recimo 6-8 (max 10) kW. Ukoliko se desi neki period sa ekstremno niskim temperaturama gde TP ne može da ugreje, onda se koristi pelet (što bi verovatno i bilo jeftinije od crvene zone u višoj tarifi).

Druga opcija je da kupi tu TP 16kW (i time uštedi par hiljada €), i da ga baš bude briga da li će da ima kratke cikluse i koliko će tako da radi. Reši se peleta i svo grejanje radi isključivo TP. Možda je Daikin toliko dobar da to bude pouzdano rešenje? 5 godina stara kažeš? Bez garancije? Ako joj se nešto desi, recimo, 31. decembra, koliko će vremena trebati dok ponovo ne počne da greje? Majstor ima delove i popraviće je 1. januara, ili je možda "spaja praznike" kao i ovi koji poručuju deo iz inostranstva? Kad bolje razmislim, pelet kao rezervnu opciju bih ipak imao i u ovom slučaju.

 

[Ira]

3t peleta sa 90% iskoriscenosti kotla je oko 12.700 kwh energije.

 

[frrka]

Može i zemlja-voda ako ima novca za to. Voda-voda je dobar izbor gde uslovi to dozvoljavaju. Drugi parametri su u igri, ali svakako ne treba isključiti kao opciju.
Nije neka ekstremna lokacija da bilo koja vazduh-voda TP neće biti dobra. Meni se ovako, od oka, čini samo da nije dobar izbor polovna 16kW.

Nego, šta njemu treba?
3 tone peleta je oko 14.000 kWh energije. U Beograd i okolina bi trebala da je manje više ista klima kao i kod mene, što znači da se 50% potrošnje odradi u decembru i januaru, a ostalih 50% potrošnje u ostalim mesecima grejne sezone. Dakle, najviše oko 3500 kWh energije za mesec dana. I da je jako loš COP sa defrost ciklusima, ne bi trebalo da potroši više od 1400-1800 kWh struje u tim mesecima. Ako je potrošnja domaćinstva 500 kWh, može da računa 1900-2300 kWh račun. Znači, grejanje po ceni plave i crvene zone. Dobra vest je da, ako ima dvotarifno brojilo, dobar deo će biti u nižoj tarifi.
Druga dobra vest je da sada nema izolaciju, a da će je imati kada bude koristio TP. Ali će imati i dodatno potkovolje za koje ne znamo koliko još treba toplote. Malo plus, malo minus. Opet na osećaj, i otprilike, deluje mi da je TP dobra opcija, ali neće biti dobro sa temperaturama vode kao do sada (što i verovano neće ni biti potrebno zbog dodate izolacije).

Moj predlog bi bio sledeći:
Da se odradi izolacija. Da se povećaju radijatori tj. doda što više grejne površine (nigde nije spomenuto da jesu radijatori u pitanju, ali pretpostavljam da jesu). Da se zadrži pelet kao dodatna opcija. Možda neka skretnica ili šta već, to bi znao neko ko se bavi cevima, ali ne bih izbacivao pelet. Topotnu pumpu bih stavio što je moguće manju, pošto na toj lokaciji nema ekstremnih i dugih niskih temperatura. Recimo 6-8 (max 10) kW. Ukoliko se desi neki period sa ekstremno niskim temperaturama gde TP ne može da ugreje, onda se koristi pelet (što bi verovatno i bilo jeftinije od crvene zone u višoj tarifi).

Druga opcija je da kupi tu TP 16kW (i time uštedi par hiljada €), i da ga baš bude briga da li će da ima kratke cikluse i koliko će tako da radi. Reši se peleta i svo grejanje radi isključivo TP. Možda je Daikin toliko dobar da to bude pouzdano rešenje? 5 godina stara kažeš? Bez garancije? Ako joj se nešto desi, recimo, 31. decembra, koliko će vremena trebati dok ponovo ne počne da greje? Majstor ima delove i popraviće je 1. januara, ili je možda "spaja praznike" kao i ovi koji poručuju deo iz inostranstva? Kad bolje razmislim, pelet kao rezervnu opciju bih ipak imao i u ovom slučaju.

👏👏👏👏👏 Prva opcija 👌

 

[Mali Perica]

Leva obala buše 6-8m a sigurno ima u dvorištu max 10m za razmak izmedju bušotina. Nebitno je to jer sam dao zgodnu opciju za to područje a na osnovu da se zaboravi na tp i vraćamo se na tp vazduh-voda.
Prvo treba da se odradi pošten račun za toplotne gubitke kao da je uradjena izolacija i videti koliko daju postojeći radijatori i radijatori koji će ići u potkrovlje pošto su u planu i već bi trebalo da zna koji su pa onda može da se priča o izboru tp i šta bi bilo sa 16kW.
Za neupućene račun grejanja se radi za zadati temperaturni režim rada a ne za temperaturu polazne vode. Na osnovu željenog izvora energije investitor bira temperaturni režim rada koji mu najviše odgovara od ponudjenih (ono što gledate krive) i snaga radijatora se računa za delta t na osnovu referntne delta t a ne koliko je otprilike za 45°C koliko se predlaže jer pravi se velika greška i takvi saveti jako puno koštaju onoga ko ulaže novac.

 

[Pezo2008]

Investitor se u to razumije ko Mara u kriv K.... Investitora samo zanima da mu bude što jeftinije i da u eksploataciji ima minimalne troškove a onda u takvim slučajevima na scenu stupa zna se ko, Majstor koji je do juče nosao stepenice a potom mu šef otišao u Njemačku. To su oni što rade proračune i kopčaju baffere na TP.

 

[Mali Perica]

Takvi uglavnom i pišu savete, preporuke i predlažu opremu. AKO su u toj sferi umesto da pljusnu bar 16k na literaturu pošto nemaju biblioteku u firmi pa uz to da uče od starijih kolega a investitorom se smatra onaj ko želi da ima grejanje, investira u opremu.

 

[frrka]

Najbolje da samo sa diplomom termo tehnike ili termodinamike mogu da pišu 😅

Daj molim te..

Ili pomozi konkretno čoveku kada pita za problem ili nemoj..

Ili reci moja pomoć kosta toliko i imaš sve proracunato na papiru.. Ja cu prvi da ti kažem bravo jer takvih ne mozes da nadjes nigde..

Ovo je forum .. Digitalno razmena poruka ..

Razmenjujemo informacije koliko možemo ..u digitalnom obliku..

A možemo tvoju filozofiju i bukvalno svako pitanje da odgovorimo sa..

"Nadji nekog stručnog.. "

 

[Mali Perica]

Ja objasnio treba prvo da se sračunaju toplotni gubici i da li postojeći i novopostavljeni (kad se postave) radijatori zadovoljavaju da pokriju te gubitke. Na daljinu to ne može da se uradi jer trebaju gradjevinske osnove sa rasporedom radijatora (proizvodjač i tip) sa trasama cevovoda i radi se prostorija po prostorija, nije tu u pitanju x kvadrada i x rebara i gotovo. Da se ispiše postupak računa treba bar tri strane a posle objašnjavaj svaki drugi red šta je šta.
Pošto je leva obala tamo je živelo dosta ljudi koji su se bavili projektovanjem i pekli zanat u Termoventu, Termoelektru ili Minelu pa možda za sitnu kintu pomognu ili možda postoji neki jeftin priručnik gde je skraćena varijanta proračuna i dobiju se približni rezultati.
Ne bavim se grejanjem i klimatizacijom, nemam šablon (gotov projekat) ispred sebe koji se lako prilagodi novoj situaciji i da bi to odradio moram da otvaram literaturu da se razjurim za preporuke a to je vremena puno.
Delta t je srednja temperatura umanjena za projektovanu temperaturu prostora, (polazna t+povratna t)/2- temperatura prostorije koliko vidim gore 24°C. Ako je režim 45/30 znači (45+30)/2-24=13,5 i izvlači se snaga iz odnosa sa referentnom snagom tog radijatora delta t 50 ili 60°C (kako koji proizvodjač deklariše snagu).

 

[dundjer011]

@Mali Perica vremena puno? Imate 1100 poruka na forumu za nesto manje od 2 godine. Reklo bi se da vremena imate 😉

 

[Mali Perica]

Malo je vremena za one koji hoće da peku zanat.

 

[bicca]

Ja bi isao ovako.

Izracunaj odprilike toplotne gubitke sa planiranim stiroporom na https://microma.rs/kalkulator/
-5 spoljna
+24 unutra

..npr 6kw dobijes

Sada nadji za tvoje radijatore koliko daju W na 45c polaz vode odprilike. Vidi da li ih imas dovoljno...za npr tih 6kw.. ako nemas dodaj.

Preko 45c ima da ti struju srce kao luda

Izracunaj odprilike toplotne gubitke sa planiranim stiroporom na https://microma.rs/kalkulator/
+15 spoljna
+24 unutra
.. npr 1.5kw dobijes

Nadju pumpu koja radi u rasponu za +15c i za -5c (primer 1.5kw i 6kw)


Napisao si leva obala Dunava.

Ako imas dosta vlage i magle.. ja bi preskocio TP

Iako volim da se igram ovim kalkulatorom, mislim da on ume prilično da greši i da da veće procene. Nisam angažovao inženjera da izračuna toplotne gubitke, već su bili razni majstori i šarena ponuda, od 5kw do 16kw. Ja sam tada izabrao lika koji je iz topa, bez merenja, samo gledanjem kuće i time koja je fasada, rekao koliko i Microma kalkulator.
Kad je već sve bilo gotovo, pitao sam i Gemini i ChatGPT sa detaljnim opisom svake sobe i imao sam razliku i ceo kw na visim spoljnim temperaturama (AI računali manje gubitke), dok na nižim, u minusu, je bilo i po 2kw manje od strane AI. Ispostavice se bar tokom oktobra da su oba AI alata bila preciznija i da imam za trećinu manju potrošnju nego sto kalkulator predvidja

 

[Mali Perica]

Toplotni gubici se računaju za svaku prostoriju posebno jer nije spoljni zid iste površine u svakoj prostoriji pa ima razlike u veličini prozora ili je u jednoj samo prozor a u drugoj prostoriji prozor i vrata itd. Svi računaju gubitke prema zbirnoj kvadraturi kuće i ubacuju rebra po kvadratu prostorije, eto razlike pa negde hladnije a negde toplije.

 

[frrka]

Iako volim da se igram ovim kalkulatorom, mislim da on ume prilično da greši i da da veće procene. Nisam angažovao inženjera da izračuna toplotne gubitke, već su bili razni majstori i šarena ponuda, od 5kw do 16kw. Ja sam tada izabrao lika koji je iz topa, bez merenja, samo gledanjem kuće i time koja je fasada, rekao koliko i Microma kalkulator.
Kad je već sve bilo gotovo, pitao sam i Gemini i ChatGPT sa detaljnim opisom svake sobe i imao sam razliku i ceo kw na visim spoljnim temperaturama (AI računali manje gubitke), dok na nižim, u minusu, je bilo i po 2kw manje od strane AI. Ispostavice se bar tokom oktobra da su oba AI alata bila preciznija i da imam za trećinu manju potrošnju nego sto kalkulator predvidja

Ja ni ne kazem da je online kalulator "svetinja" to je nemoguce. Pogotovo ovaj koji uzima ceo objekat u obzir, gde nemas po prostorijama spoljne zidove itd... On je ok kao odbrana od "majstora" koji guraju svuda 16kw TP.

Bas to, ako ti majstor kaze problizno koliko 2-3 online kalulatora (tu mislim +-2kw), pa ti si ustedeo 1500e zbog tog kalkulatora..jer da nije njega, 90% uzeo bi prvog koji dodje..

Kazem, nije sveto pismo ali je dobar kao pocetna tacka...

Takodje ne mislim da je taj najbolji.. Vec bas to sto si ti uradio.. dajes par hiljada eura ..treba ti max dva sata...Microma sajt, ustedigrejanje sajt, 2 Ai sajta... probas da opises gde mozes sto tacnije svoj objekat... izvuci prosek u KW na -5c i na +15c.... i imas neku polaznu tacku sto se tice snage za objekat..

 

[component]

@Mali Perica
Pitanje za projektovanje i radijatore. Zašto je to bitno za toplotnu pumpu? Jasno mi je da zbog komfora treba dobro isprojektovati poziciju radijatora, ali mislim da za rad toplotne pumpe, račun najviše služi da se odredi minimum, ili neka granica isplativosti. Ako proračun kaže da treba predati XY toplote na sat putem radijatora, a ti staviš više od planiranog, to samo može da pogoduje radu toplotne pumpe.
Ja sam za to da neko ko je stručan isprojektuje ceo sistem i da ga ga postavi. Ovde na forumu smo mi uglavnom korisnici i delimo iskustva iz realnog života naša (laička) mišljenja na to što su projektanti i majstori predložili. Kao u skučaju ovog primera polovne 16kW pumpe za 100m2 (plus potkrovlje).

Svi bi trebali da imaju dobro isprojektovan i dobro balansiran sistem, ali to je samo deo jednačine. Ni spoljne ni unutrašnje temperature nisu uvek iste, a ni toplotni gubitci ni dobitci. To govorim iz svog iskustva. A koliko sam video niko u projektu neće (i ne može) da predvidi sve. Sistemi grejanja se prave da pokriju najveći mogući broj slučajeva počevši od nekog proseka koji je za taj specifičan objekat. A i nikad nije idealno. Nekad je po računu najbolj da cevi idu jednom trasom, ali zbog estetike izabere se manje optimalno rešenje. Isto je i za radijatore, pa i za podno grejanje.

Nisam siguran oko čega se ovde povela rasprava. 🤔

Što se tiče kalkulatora, treba ih koristiti i ne treba im slepo verovati. Možda neko ko ima para, samo iskešira i kaže "uradite mi to kako znate", ali ja moram svoj novac da zaradim i nije mi baš da na poverenjem platim nešto što košta hiljade €. Naravno da ću izučiti što više mogu i proveriti na više mesta.

 

[Mali Perica]

Toplotna pumpa kao i svi ostali izvori energije (kotlovi) su deo sistema grejanja, u tom sistemu svaki deo zavisi jedan od drugog gde pravilnim izborom svakog dela imaš najoptimalniji rad sistema sa najvećim iskorišćenjem energije. Ne gleda se tu ovo mi je jeftinije 20% ili ovo mi se više svidja i staviću to a ako nije optimalno gubitkom energije (plaćanjem mesečnih računa) brzo se pojede 20% a nadalje više vadiš iz džepa ili ako je ovo mi se svidja odmah se kreće sa uvećanim računom.
Račun se radi samo da bi grejanje davalo zadate parametre na najnižoj projektovanoj spoljnoj temperaturi i uvek postoji malo rezerve zbog zaokruživanja na standardnu veličinu (npr broj rebara ne dobiješ na ceo broj i zaokružuje se na prvi veći broj ili u ovom slučaju tp dobiješ računom 8,7 zaokružuje se na 10 itd).
Početni podaci za projektovanje su izvor energije (tp, kotao na x gorivo), vrsta radijatora, temperaturni režim rada, prostor koji se greje i minimalna projektovana spoljna temperatura.
Sve je počelo predlogom za odokativno odredjivanje snage radijatora i to sa najvišom temperaturog gde je odokativno realna snaga radijatora max 50% od onoga što bi usvojio pa zamisli još tp 16kW na niskim temperaturama startuje sa max snagom i pitanje koliko stigne da modulira pa isključi pa idemo ponovo a prostor se jedva zagreva a brojilo luduje.
Zaboravih da napišem početni podatak je i teperatura u prostoru.

 

[component]

Sve je to OK. Ali ako imaš slučaj da je neko koristio pelet, pa želi da pređe na TP, šta je predlog?

Moj predlog je da uradi izolaciju, da ibaci radijatore, da razbije pod, spusti se 20-tak cm niže, stavi hidro, termo izolaciju, uradi košuljicu sa cevima u njoj i stavi pločice. I naravno da bi me izbacio iz kuće da mu to kažem 🙂
Dakle, optimalno rešenje pada u vodu i idemo ono što je prihvatljivo, a to je da ostane na radijatorima i da iskoristi trenutni sistem sa što je moguće manje izmena. Ali toplotnoj pumpi treba način da radi na što nižoj temperaturi vode, što znači što više radijatora. Možeš da izračunaš da mu treba 100 rebara, ali ako ima prostora da stavi 150, moj predlog je da to i uradi. Ako ima prostora da stavi samo 50, onda neka izračuna kolika mu temperatura vode onda treba da se ugreje i da vidi šta bi to značilo za rad TP i račune. I ako shvati da su u tom slučaju računi veliki, onda toplotna pumpa nije za taj objekat. Nema smisla da uloži hiljade €, a da mu na kraju budu veći računi nego da je ostao na peletu.

Iz mog skromnog iskustva, korišćenja toplotne pumpe 6-7 godina, na uzorku od jednog jedinog modela, jako je važno da polazna temperatura vode bude što niža. Najbolje da se to postigne izolacijom i, ako može, povećanjem grejne površine. Treba mu račun i da neko sve lepo isprojektuje i poveže, ali principi su uvek isti i fiziku neće moći da prevari.

 

[Mali Perica]

Dobio je kalkulator za toplotne gubitke, neka podeli gubitke pretvorene u W sa kvadraturom svih prostorija i dobiće grubo potrebnu snagu radijatora po m2.
Odredi temperaturni režim rada i temperaturu u prostoriji i izračuna delta t, nadje njegove radijatore na netu vidi karakteristike i preko delta t izračuna snagu rebra za izabrani temperaturni režim.
Dobijenu potrebnu snagu po m2 pomnoži sa kvadraturom prostorije i podeli sa snagom rebra i eto koliko je rebara potrebno za tu prostoriju zaokruženo na prvi veći broj, vidi u katalogu dimenziju rebra i ima dužinu radijatora i da li se uklapa u prostor. Tako će znati koliko mu rebara treba za produženje i koliko za potkrovlje. Sad već počinje kalkulacija troškova.
Napisao sam namerno grub račun jer se radi za zapreminu prostorije a računato je po m2, u pitanju je i potkrovlje pa može biti rebro dva manje po prrostoriji u potkrovlju a rebro dva više u prizemlju i ovo pišem napamet jer niti znam kako izgleda objekat niti koji su radijatori u pitanju a ni koji su parametri u pitanju. Kad udje u račun celog sistema znaće pravi broj rebara.
Sve je ovo napisano u prethodnim postovima ali eto i da nacrtam pošto vidim da je potrebno.
To je majstorski račun 🤣

 

[Pezo2008]

Od tih majstorskih računa me više puta zaboljela glava. Dužina x širina x visina x 7 pa podijeli sa 14 i eto ti ugrubo računice. A kad to izračunaš onda ide svaki radijator 30 % uvećanje. I gdje je tu proračun, "ma to tebi ne treba".

 

[Mali Perica]

Majstorski račun ide bar sa 30-40% uvećanim toplotnim gubitkom, što je sigurno sigurno je i radiće full. Treba znati izračunati i gubitke u cevovodu ali to pokriva višak rebara, ne plaćaju oni.
Ne znam da li još uvek računaju ide rebro po m2 bez obzira koji je temperaturni režim rada jer ima bar 15 god kako se nisam sretao sa takvim poslom.