A mi biciklisti vidimo to drugačije
nisi me ubedio. Jednostavno je, najbolje je ako ima uslova (širine) da se obeleži traka ili da se izgradi staza. Gde nema tih uslova jasno je, biciklisti idu kolovozom, pešaci trotoarom uvek tako bilo.
Mislim da ne razumeš da takva logika vodi potpunom ukidanju trotoara, pešačkih prelaza, a vala i ograničenja brzine. Da ne spominjem one zone usporenog saobraćaja. Kroz istoriju, u saobraćaj su uvođene razne mere u cilju povećanja bezbednosti. Počev od migavaca i retrovizora na automobilima, pa onda znakovi, semafori, itd. Saobraćajna infrastruktura treba da balansira između nekoliko bitnih činilaca kao što su upotrebljivost (da putevi budu tamo gde i kuda ljudi treba i žele da idu), protočnost i bezbednost (ne obavezno tim redom). Elem, ako u nekoj ulici nema širine za biciklističku traku onda to znači da za bicikliste vožnja tom ulicom može biti suviše rizična, pa je potrebno sagledati i druge parametre, kao što su broj i vrsta vozila. Kao što automobili (a pogotovo autobusi i kamioni) ne mogu na bilo kakav asfalt, tako ne mogu ni biciklisti. Kao što u većini zemalja ne možeš biciklom po autoputu, a u mnogim zemljama ni kroz pešačku zonu. Nekada su ta ograničenja zato što biciklisti predstavljaju smetnju/opasnost, nekada zato što bi oni bili previše ugroženi. Bilo bi idealno da svaka ulica ima po tri široke trake, plus žutu traku i biciklističku traku sa bar po dve trake u oba smera. Već je pitanje da li bi bilo i potrebno i isplativo, ali je činjenica da to nemamo, što znači da moramo da se dovijamo tako da sveukupan saobraćaj što bolje funkcioniše, a ne samo da mi biciklisti možemo da se vozimo kao predsednik.
@bakara
"nemam pojma o cemu ti pises, na brankovom mostu uglavnom nema nikakvog zastoja"
Ne znam u koje vreme se ti zatekneš tamo, ali na jednoj od slika se vidi nepregledna kolona vozila. U tom primeru na ulasku u grad, ali je čest slućaj i ka Novom Beogradu.
"treba da razlikujes besciljno "vozikanje" radi uzivanja i "voznje" da bi stigao na neko mesto u odredjeno vreme (na primer na posao)"
Dakle, tvoj stav je da svakome ko podigne ruku i vikne "ja žurim i ne vozikam se besciljno!" treba zakonski automatski da je dozvoljeno da radi šta hoće? Ili samo biciklistima? Jer, i vozači bi tako mogli da voze po trotoarima ili malo preseku kroz park i preko dečijeg igrališta. Pa deca neka se sklanjaju, žuri čovek na posao, neće sigurno da ustane pola sata ranije?
"Ja ne znam nikoga ko po kolovozu vozi kako on hoce"
Mislim da je i ovde u temi, a svakako na 2bike bilo dosta onih koji objašnjavaju da voze po sred trake, a ne unutar onog jednog metra od ivice. Ti si sam govorio da voziš preko Mosta na Adi po kolovozu iako zakon to zabranjuje (jer postoji obeležena staza). Itd.
"I ne znam cemu dilema, staze imamo i do sada, njihova namena ce uvek biti ista, trake nemamo, a na njima sigurno niko ne bi gurao kolica, cekao bus ili vozio rolere...shvatas razliku?"
Shvataš li ti razliku između anarhije i uređenog sistema? A to da li bi neko gurao kolica, burad, čekao bus i vozio rolere... mislim da si preveliki optimista.
"Ti ga naprica kao da ce biciklisti da zakrce saobracaj automobilima, (...) to resenje postoji u drugim gradovima i sasvim normalno funkcionise"
Ako nema dovoljno prostora, biciklisti će da ometaju saobraćaj. Svima koji se kreću mnogo brže (a u okviru dozvoljenog). Opet se svodi na bezbednost svih - ako je previše vozila koji povećavaju opasnost po bicikliste ili je prevelika opasnost da će svaki biciklista koji se malo oklizne biti ubijen, onda ne može da se kaže "ma samo teraj!" Šta ako vozilo nema dovoljno prostora da obiđe biciklistu? Iz mog iskustva na Brankovom mostu, retko kad ga je bilo. I reci mi u kom to milionskom gradu normalno funkcioniše sistem da procentualno mali broj biciklista zakonski koristi najopterećenije ulice i da to "sasvim normalno funkcioniše"? Zaista bih voleo da znam. Recimo, u Kopenhagenu su gomile ulica u centru vremenom zatvarali za saobraćaj i ostavljali samo za bicikliste, jer nije moglo normalno da funkcioniše i jedno i drugo.
No, poenta je da po mom mišljenju nije moguće imati infrastrukturu, zakone i odnos prema biciklistima kao u Holandiji ili Danskoj bez njihovih procenata biciklista u svakodnevnom saobraćaju. Tačnije, mislim da bi nametanje tako nečega preko noći doveo samo do ogromnih problema. Na kraju krajeva, i kod njih je to trajalo 40 godina.
