Šta je novo?

Stambeni krediti

I ja sam se cenjkao, nosio punude drugih banaka u treće itd... Može se smanjiti kamata lepo.
 
@scouser Jel mozes, molim te, preciznije da definises to "lepo" u odnosu na javnu ponudu na sajtu u tom trenutku?
 
Pa recimo fiksna sa 3,15 na 2,75 +6M Euribor. OTP.
 
Kupio bih stan u novogradnji. Kreditno sam sposoban. Medjutim, vec sam iskoristio pravo na povracaj PDV-a. Hteo bih da sada majka iskoristi to pravo pri kupovini novog stana. Pretpostavljam da bi to znacilo da bi kupoprodajni ugovor morao da se vodi kompletno na nju? E sad, ona verovatno nije kreditno sposobna (penzionerka) ili bi dobila znacajno losije uslove od mene.

Da li je "solidarni duznik" resenje? Da li ona moze da bude i vlasnik stana i nosilac kredita pri cemu bih ja bio solidarni duznik? Da li bi banka u tom slucaju odobrila kredit pod jednako povoljnim uslovima u odnosu na to da sam ja nosilac kredita?
 
Kupio bih stan u novogradnji. Kreditno sam sposoban. Medjutim, vec sam iskoristio pravo na povracaj PDV-a. Hteo bih da sada majka iskoristi to pravo pri kupovini novog stana. Pretpostavljam da bi to znacilo da bi kupoprodajni ugovor morao da se vodi kompletno na nju? E sad, ona verovatno nije kreditno sposobna (penzionerka) ili bi dobila znacajno losije uslove od mene.

Da li je "solidarni duznik" resenje? Da li ona moze da bude i vlasnik stana i nosilac kredita pri cemu bih ja bio solidarni duznik? Da li bi banka u tom slucaju odobrila kredit pod jednako povoljnim uslovima u odnosu na to da sam ja nosilac kredita?
Не знам шта значи солидарни дужник, није ми познат термин, али сам урадио баш ово што питаш.
Нема никакве посебне перипетије, друго лице може да буде власник стана, а ти подижеш кредит. Ништа ту није специјално, иста је процедура као и кад би ти куповао, гледају се твоја примања, па сходно томе и услови.

Edit: За конкретно тај стан је наплаћен порез на пренос апсолутних права на квадратуру која прелази 40квм, иако је лицу које је постало власник ово прва некретнина. Знам да закон није био такав у периоду пре 7-8 година, не знам када се променио. Ова куповина је обављена пре 2 године.
 
Poslednja izmena:
Нема никакве посебне перипетије, друго лице може да буде власник стана, а ти подижеш кредит.
Nisam znao da ovo moze. Tj pretpostavio sam (pogresno?) da kredit mora biti na ime onoga ciji je stan... Hvala.
 
Kupio bih stan u novogradnji. Kreditno sam sposoban. Medjutim, vec sam iskoristio pravo na povracaj PDV-a. Hteo bih da sada majka iskoristi to pravo pri kupovini novog stana. Pretpostavljam da bi to znacilo da bi kupoprodajni ugovor morao da se vodi kompletno na nju? E sad, ona verovatno nije kreditno sposobna (penzionerka) ili bi dobila znacajno losije uslove od mene.

Da li je "solidarni duznik" resenje? Da li ona moze da bude i vlasnik stana i nosilac kredita pri cemu bih ja bio solidarni duznik? Da li bi banka u tom slucaju odobrila kredit pod jednako povoljnim uslovima u odnosu na to da sam ja nosilac kredita?
Jeste resenje, posto banka procenjuje zajednicku kreditnu sposobnost glavnog i solidarnog duznika.
 
a kako se cenkate ako vecina banaka stavi fiksnu na 5.03, ciju ponudu bolju od toga odnesete da bi se cenkali?
 
Cenkanje je umetnost, sa kojom se neko rađa, a neko drugi je savlada kao veštinu.
Ne mora uvek da se nosi bolja ponuda konkurencije, da bi se cenkao oko nečega, ali jeste lakše.
Možda da pokušaš da ti sebe predstaviš kao jako dobar proizvod koji banka treba da kupi, ne da te prepusti konkurenciji, ali ne po 5.03%, već za nižu kamatnu stopu.
 
Cenkanje je umetnost, sa kojom se neko rađa, a neko drugi je savlada kao veštinu.
Ne mora uvek da se nosi bolja ponuda konkurencije, da bi se cenkao oko nečega, ali jeste lakše.
Možda da pokušaš da ti sebe predstaviš kao jako dobar proizvod koji banka treba da kupi, ne da te prepusti konkurenciji, ali ne po 5.03%, već za nižu kamatnu stopu.
Vidi, sve te razumem, ali mislim da nisi upravu. Nije to kupovina auta , telefona, stana, banka je zaeban igrac, i rade u dogovorima i dosluhu, ako znaju da je najnize 5.03, mozes da budes i bil gejts bice 5.03 sem ako ne znas nekoga bas unutar banke. Nude ti 1001 ustupak, vip, lojalnost, ali kamatu nizu ja ne videh da je u ovo vreme neko uspeo. 4.95 je najnize, ko uspe nize neka javi bas.
 
Fiksnu 5.03 daju sve banke trenutno, navodno po preporuci Narodne banke Srbije, juce sam bio do Intese i Unicredit banke, ne deluje kao da imaju prostora za pregovor bar kad su fiksne kamatne stope u pitanju. Razmisljam i o kombinovanoj stopi, 5 godina fiksna 5.03, potom 2.80+6M euribor, to je najnize sto sam nasao do sada.
 
koja banka je u pitanju? Da li znas da li racuna opterecenje zarade na osnovu 5.03% ili 2.8% + trenutni euribor?
 
Unicredit banka je u pitanju, racuna se opretecenje na pocetku ciklusa, tj. 5.03%. Za poredjenje, Intesina promenljiva kamatna stopa je 3.09%+3M euribor (Magnifica klijenti dobijaju 2.99%+3M euribor).
 
Hvala puno. Samo sam cuo da Otp tako racuna (po 5.03 a ne po 7%), ali sam skeptican prema informaciji od sluzbenika i banci u Otp.

Koliko je max kreditni opterecenje u unicredit? 50?60%?
 
U OTP je 60% Ako je plata preko 70.000
 
Pratim temu već duže vreme ali nisam ozbiljno gledao ovo sve o kreditima dok sada nisam počeo da razmišljam o istom.

I sad mi nešto pade na pamet da vidim koja je trenutno razlika između fiksne i promenljive kamatne stope, pa mi nešto nije jasno..

Očekivao sam, nekom logikom, da varijabilna kamatna stopa uvek u datom momentu bude povoljnija od fiksne, zbog, jelte, faktora neizvesnosti.


Međutim trenutno ispada da to nije tako ili ja negde grešim?
Ako je fiksna 5.03 trenutno, a varijabilna (po nekim poslednje iznetim ciframa ovde) recimo 3% + 6m Euribor koji je trenutno 3.9, to ispada nekih 6.9% ukupno.

Po toj logici niko nikad ne bi uzeo varijabilnu stopu, em neizvesno em skuplje.

Dakle, gde grešim?
 
Poslednja izmena:
Sve je to relativno. U zadnjih 10 godina euribor je 8 godina bio na otprilike nultom nivou. Ukoliko bi se recimo za 2 godine opet vratio na sličan nivo tvoje pitanje bi izgledalo potpuno drugačije.
 
Znači, tako je.. Dakle trenutno ako uzimam varijabilnu, kladim se na pad Euribora.
Preciznije, njegov prosek tokom celog mog perioda otplate bi trebao da bude manji od 2.02% (jer 3+2.02=5.02 < 5.03) da bih mogao da kažem da sam pogodio opkladu.
Evo računao sam Euribor prosek 1999-2019 ispada 2.28.
Naravno, sve je opklada, ima i drugih faktora bitnih za odluku itd. itd. Samo me zanimalo da li sam u pravu.
Hvala na odgovoru
 
Ako pričamo o sadašnjem vremenu trenutno je nominalna kamatna stopa sa uredbom nbs bar u mom slučaju 4% i tako će biti još godinu dana. Pre toga su ljudi naravno imali jedno godinu dana rasta kamata. Ako se euribor vrati na nulu u roku od godinu-dve ispašće da su se prevarili ljudi sa fiksnom. Ako se pak održi trenutno stanje godinama onda je situacija obrnuta. Dobra je fora koju je imala Societe Generale sa mogućnošću promene svake tri godine ne fiksnu ili na varijabalnu. Moj brat je to iskoristio kada je uzeo kredit sa fiksnom u jeku krize 2008 pa je posle prešao na varijabilnu kada je euribor otišao na nulu. Ja bih svakako uzimao ono što je najpovoljnije u datom momentu jer će uvek moći da se uradi refinansiranje kada se pojave jeftiniji načini kreditiranja.
 
Takodje uzmite u obzir period otplate, ako planiras da zaista otplacujes stan 20 godina onda ce ti se svakako vairabilna u 90% slucajeva uproseciti negde na nivo fiksne.
Fiksna bolja opcija ako nista drugo onda zbog lakseg planiranja finansija i manje stresa.

Sa druge strane ako planirate da otplatite prevremeno ili u startu uzimate kredit na kraci period otplate onda ima smisla razmisliti o variabilnoj ako je niza u datom momentu.
Takodje racunajte da je ovo sa nultom kamatnom stopom bila anomalija i tesko da ce se ponoviti.
Ne znam odakle ljudima ideja da je to nova normalnost, predugo je trajalo iovako, cak i da nije bilo Korone i svih problema kamate bi rasle vrlo verovatno.

Jos jedna stvar, vidim da se non stop spominje da ce ove godine padati kamate, to se nece desiti dokle god ne krenu masovni otkazi i masovna kontrakcije ekonomije.
Kao sto vidite, desava se suprotvno, zaposlenost je na najvisim nivoima kako kod nas tako i u USA, EU nisam pratio ali oni svakako ne smeju nista dok FED ne odradi svoje i samo ih prate.
Centralne banke sa vecim kamatama prakticno sebi pune municiju da imaju sta da spustaju kada krenu otkazi i kada krenu recesije ili kada inflacija podivlja, kao sto vidite inflacija se smanjuje debelo, jos uvek je "lepljiva" ali resice se, svakako ja licno ne ocekujem neki pad kamata jos godinu dana sigurno.
 
Takodje uzmite u obzir period otplate, ako planiras da zaista otplacujes stan 20 godina onda ce ti se svakako vairabilna u 90% slucajeva uproseciti negde na nivo fiksne.
Fiksna bolja opcija ako nista drugo onda zbog lakseg planiranja finansija i manje stresa.

Sa druge strane ako planirate da otplatite prevremeno ili u startu uzimate kredit na kraci period otplate onda ima smisla razmisliti o variabilnoj ako je niza u datom momentu.
Takodje racunajte da je ovo sa nultom kamatnom stopom bila anomalija i tesko da ce se ponoviti.
Ne znam odakle ljudima ideja da je to nova normalnost, predugo je trajalo iovako, cak i da nije bilo Korone i svih problema kamate bi rasle vrlo verovatno.

Jos jedna stvar, vidim da se non stop spominje da ce ove godine padati kamate, to se nece desiti dokle god ne krenu masovni otkazi i masovna kontrakcije ekonomije.
Kao sto vidite, desava se suprotvno, zaposlenost je na najvisim nivoima kako kod nas tako i u USA, EU nisam pratio ali oni svakako ne smeju nista dok FED ne odradi svoje i samo ih prate.
Centralne banke sa vecim kamatama prakticno sebi pune municiju da imaju sta da spustaju kada krenu otkazi i kada krenu recesije ili kada inflacija podivlja, kao sto vidite inflacija se smanjuje debelo, jos uvek je "lepljiva" ali resice se, svakako ja licno ne ocekujem neki pad kamata jos godinu dana sigurno.
Izvinjavam se mozda nije pitanje u vezi kredita, ali mislis da mora doci do masovnih otkazi? I recesije?
 
"Mora" je mozda prejaka rec, ali nema razloga za spustanje kamata ukoliko je inflacija 2-3% i ekonomija fercera relativno normalno, pod tim mislim radi se, posla ima, nije nezaposlenost nego cak suprotno.
U EU vec vidite recesiju u par zemalja ali idalje nista epohalno jer nisu svi u recesiji, US idalje nekim cudom uspeva da izbegne zvanicnu recesiju.
Sve i da bude smanjivanja kamata kako je spominjano ne ocekujte da se vracamo gde smo bili to je poneta koju zelim da prenesem, vise pricamo o nekom smanjivanju od 0,25% verovanto.

p.s da se ogradim, nisam ekonomista samo me dosta zanima pa godinama ucim o ovome, zelim da vas podstaknem da se i vi vise interesujete i odradite vas domaci, nemojte na osnovu mojih postova donositi tako bitne zivotne odluke svakako.
 
Ja sam baš ovako razmišljao kada sam 2022. presekao i refinansirao kredit sa varijabilnom stopom, na kredit sa fiksnom stopom, koja je u tom trenutku bila viša od varijabilne.
Kladio sam se da u narednih 10 godina marža banke + 3M EURIBOR u proseku neće biti manji od 5,2% i za to sam platio oko 700€ (i ta investicija mi je do sada već anulirana razlikom koju bih platio da sam ostao na varijabili).
 
Izvinjavam se mozda nije pitanje u vezi kredita, ali mislis da mora doci do masovnih otkazi? I recesije?
Ne mora, može da se nastavi sa štampanjem para i malo jačom i kontrolisanom inflacijom, ali i to može da ide do neke mere, tj. ne može tako unedogled (mi smo probali početkom devedesetih i završili smo onako kako smo završili).
Mislim da će paralelno ići inflacija i recesija, odnosno, po malo ćemo svi platiti želju bogatih da tokom vremena ostanu i dalje bogati.
 
Infalcija i recesija nikome ne idu na ruku, kako obicnoj raji tako ni bogatima jer im se bogatstvo topi.
Ono sto je vrlo moguc scenario (na granici teorije zavere) je da centralne banke nemaju nista protiv da nas drze u ovoj fazi blago povisene inflacije na duzi period kako bi se brze topio dug svih drzava koje su odavno prezaduzene.
Onoga momenta kada se vrate na neke prihvatljive brojke, spustaju se kamate i nastavljamo gde smo stali, ono sto je vazno zapamtiti da pod tim ne mislim nulte i negativne kamate, to je bila anomalija i nemojte na to da racunate.
 
Ray Dalio ima na YouTube jako dobar video o usponu i padu imperija gde na istorijskom primeru Holandije, Britanije i SAD objašnjava zašto pred pad rastu nejednakosti u društvu. Jako dobro štivo za razumevanje ekonomije, pa potražite ako vas interesuje.
 
da se vratimo na temu.
inače, ovde se ne bavimo predviđanjima kretanja kamata i promena makro-ekonomskih parametara 🔮
 
pošto delim stan sa sestrom od tetke, jel bih mogao da uzmem kredit za pola stana pa da otkupim ili mora za ceo stan
 
Nazad
Vrh Dno