Treba imati u vidu i širi kontekst tržišta:
LG i Samsung su u potpuno drugačijoj poziciji od Sony-ja, jer imaju vertikalnu integraciju.
LG Display je glavni dobavljač OLED panela (uključujući Sony OLED modele), dok Samsung kroz Samsung Display kontroliše QD-OLED i veliki deo LCD/Mini-LED proizvodnje.
Sony, za razliku od njih, nema sopstvenu proizvodnju panela, već se oslanja na spoljne dobavljače, što ga dugoročno stavlja u nepovoljan položaj u borbi sa proizvođačima koji kontrolišu i tehnologiju i trošak. U tom smislu, partnerstvo sa TCL-om nije izuzetak, već pokušaj da se taj jaz smanji.
Ništa ovo nije preko noći, niti je neko “izdao” tehnologiju.
Sony i TCL ulaze u joint venture gde TCL ima 51%, Sony 49%, što znači da TCL preuzima operativnu kontrolu nad TV i home-audio biznisom, dok Bravia i Sony brend ostaju. To uključuje razvoj, proizvodnju i prodaju, uz korišćenje TCL display tehnologije.
Treba imati u vidu da:
- Sony godinama ne proizvodi sopstvene panele
(OLED dolazi od LG Display, LCD/Mini-LED već od TCL CSOT – uključujući Bravia 9)
- sklapanje TV-a se već dugo radi preko EMS partnera (npr. Foxconn)
- dakle, ovo je formalizacija postojećeg stanja, a ne nagli zaokret
Razlika je u tome što sada TCL ulazi i u razvoj i dizajn, a Sony ostaje sa:
- obradom slike
- audio tuningom
- kalibracijom i premium pozicioniranjem
S obzirom na stanje tržišta i ogromnu razliku u troškovima proizvodnje, rat sa kineskim proizvođačima se ne može dobiti cenom. Ovo je verovatno jedini način da Bravia:
- ostane profitabilna
- ostane globalno relevantna
- ne završi kao Toshiba ili Hitachi
Paralela sa Philips / TP Vision modelom je sasvim na mestu - ime ostaje, operativa se menja.
Ključno pitanje za kupce nije “da li je unutra TCL”, jer to već jeste godinama, nego:
da li će Sony zadržati punu kontrolu nad obradom slike i finalnim tuningom.
Ako to ostane, Bravia i dalje ima smisla. Ako ne - onda je to samo pitanje brenda.😉
