Šta je novo?
Od:
Filteri

Raiffeisen bank

Nisam imao duple rezervacije, plaćao sam beskontaktnom Dinom.
 
Ne znam zapravo jel bilo duplih rezervacija samo me je iznenadilo od jutros te 2 uplate od njih, pa kapiram da je nešto sistem zabo, pošto mi je inače stanje na računu okej sa tim što su vratili.
Inače, telefonom sam plaćao preko RaiPay, ako ima neke veze.
 
Juče mi je bankomat progutao novac i blokirao se. Pošto nije bilo nikoga u poslovnici, krenuh tu da uložim reklamaciju i ispostaviće da sam se zeznuo, jer je službenica doslovno 15 minuta podnosila istu, uz asistenciju četiri koleginice, očigledno ne znajući šta radi.

Pošto je pozamašan iznos u pitanju, koliko im u praksi treba da reše reklamaciju, sem zakonom propisanih 15 dana koje pripovedaju?
 
Meni je sutradan novac bio na računu, ali je službenica bila jako upoznata sa procesom.
 
Hvala. Da li ti je stigla push notifikacija da je novac legao?
Jer, kad sam ih pitao to, rekoše da će se videti u izvodu, na šta sam ja prevrnuo očima.
 
Конфучије je napisao(la):
Hvala. Da li ti je stigla push notifikacija da je novac legao?
Jer, kad sam ih pitao to, rekoše da će se videti u izvodu, na šta sam ja prevrnuo očima.
Kliknite za proširenje...
Ne, vidi se u app kao interni nalozi i nema detalje transakcije nego samo pare koje su se stvorile.IMG_5730.jpegIMG_5731.png
 
Zanima me da li ako priman novac iz inostranstva na iRacun devizni, funta, dolar, franak i dr valute da li ista suma novca legne na devizni ili se vrse neke konverzije ?
 
@aratar banka ti oduzme proviziju za loro priliv ako je poslato preko sha, odnosno ben opcije gde ti snosiš kompletne troškove, dok za our bi trebalo da legne tačan iznos.
 
uji je napisao(la):
Ovo znači da tebi kao korisniku drugog tipa iRačuna se digitalna kartica menja fizičkom, šalje na kućnu adresu i nećeš plaćati godišnju članarinu za nju.
Kliknite za proširenje...
@uji ovo ne važi za korisnike iračuna standardnog, tj radiće im reizdavanje digitalne nakon njenog isteka, kao što će se reizdavati fizička ?
 
seizmos je napisao(la):
@uji ovo ne važi za korisnike iračuna standardnog, tj radiće im reizdavanje digitalne nakon njenog isteka, kao što će se reizdavati fizička ?
Kliknite za proširenje...
Važi nažalost i za one koji imaju kombinovano fizičku i digitalnu, tj. obaveštenje je objedinjeno kroz izvod i nakon isteka reizdaće se samo plastična.
 
Pih, verovatno smanjuju troskove, mozda ubace neke druge kartice virtualne takodje, koje mogu raditi za placanje preko ili na internetu na stranim sajtovima.
 
  • Like
Reagovanja: uji
 
Otvorio bih iRačun ali ne znam od kada kreću sa izdavanjem VISA kartica i za nas mlađe od 26?
 
Najsigurnije je da otvoriš od 15. kada ujedno po planu kreću sa zamenom.
 
Menjacnica ne radi vec par dana?
 
Omogućili su devizna plaćanja ka računima u zemlji na aplikaciji, ne znam da li je neko pominjao, ali svaka im čast. Znači ako imate npr. životno osiguranje u evrima, samo priložite instrukcije za uplatu u pdf-u i za kratko vreme vam realizuju nalog. Bez provizije je, a do sada je moralo da se ide u filijalu gde vas prvo gledaju čudno šta vam treba, a posle vam i skinu proviziju od 100 dinara. Pohvala☺️
 

Prilozi

  • IMG_9321.jpeg
    IMG_9321.jpeg
    135.4 KB · Pregleda: 80
  • IMG_9320.jpeg
    IMG_9320.jpeg
    245.8 KB · Pregleda: 81
Teniser je napisao(la):
Omogućili su devizna plaćanja ka računima u zemlji na aplikaciji, ne znam da li je neko pominjao, ali svaka im čast. Znači ako imate npr. životno osiguranje u evrima, samo priložite instrukcije za uplatu u pdf-u i za kratko vreme vam realizuju nalog. Bez provizije je, a do sada je moralo da se ide u filijalu gde vas prvo gledaju čudno šta vam treba, a posle vam i skinu proviziju od 100 dinara. Pohvala☺️
Kliknite za proširenje...
Je li moguć prenos deviza (i kojih sve) između 2 devizna računa 2 različita fizička lica u 2 različite banke u Srbiji?
 
@Teniser

Korisno je ovo što si napisao i odlična je mogućnost.
Treba ipak imati na umu da u zemlji, devizama na devizne račune možete plaćati samo ono što je po zakonu moguće tako plaćati, životno osiguranje jeste jedan od izuzetaka. Sve ostalo, roba i usluge plaćaju se u RSD.
Za plaćanje Životnog osiguranja u mesečnim anuitetima najbolje je napraviti trajni nalog. Na taj način neće vam se desiti da zaboravite da platite i da se polisa stornira ili redukuje.
 
Zoran_P je napisao(la):
@Teniser

Korisno je ovo što si napisao i odlična je mogućnost.
Treba ipak imati na umu da u zemlji, devizama na devizne račune možete plaćati samo ono što je po zakonu moguće tako plaćati, životno osiguranje jeste jedan od izuzetaka. Sve ostalo, roba i usluge plaćaju se u RSD.
Za plaćanje Životnog osiguranja u mesečnim anuitetima najbolje je napraviti trajni nalog. Na taj način neće vam se desiti da zaboravite da platite i da se polisa stornira ili redukuje.
Kliknite za proširenje...
Šta još može da se plaća u Srbiji u devizama (i kojim sve) osim životnog osiguranja?
 
Ja ne znam tačno ali malo toga može. Takođe, nemoguće je prebaciti devize sa računa fizičkog lica na račun drugog fizičkog lica kao transakcije građana.
 
Kupoprodaja nekretnina i slično, ali opet je od koristi da se i to radi bez odlaska u banku.
 
magnetic je napisao(la):
Šta još može da se plaća u Srbiji u devizama (i kojim sve) osim životnog osiguranja?
Kliknite za proširenje...
Verovali ili ne dosta stvari :)
Opšte pravilo definisano Zakonom o deviznom poslovanju je da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrši u dinarima.
Međutim, postoje izuzeci. Naime, članom 34. Zakona, plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici može da se vrši i u devizama i to po osnovu:

  • deviznog kreditiranja u zemlji (banka može da odobri kredit u devizama rezidentu – pravnom licu i preduzetniku za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva i kredit rezidentu – fizičkom licu radi kupovine nepokretnosti u zemlji);
  • kupovine potraživanja i preuzimanja dugovanja iz čl. 7. Zakona (nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata) i člana 20. (nastala po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom) – na osnovu ugovora;
  • uplate depozita kao sredstva obezbeđenja;
  • premija osiguranja i prenosa po osnovu životnih osiguranja;
  • po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti;
  • donacija u humanitarne, naučne i kulturne svrhe;
  • garancijskih poslova iz člana 26. Zakona, po osnovnom poslu koji se vrši u devizama;
  • naknade troškova za službeni put u inostranstvo, koji se može izvršiti i u efektivnom stranom novcu;
  • uplate zarada rezidentima – fizičkim licima koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo po osnovu ugovora o izvođenju investicionih radova u inostranstvu, kao i zaposlenima u diplomatskokonzularnim predstavništvima, organizacijama u sastavu UN i međunarodnim finansijskim organizacijama u Republici;
  • kupoprodaje softvera i drugih digitalnih proizvoda na internetu koji se isporučuju isključivo putem telekomunikacionih, digitalnih ili informaciono-tehnoloških uređaja, pod uslovom da se plaćanje vrši korišćenjem platne kartice ili elektronskog novca preko pružaoca platnih usluga sa sedištem u Republici;
  • po osnovu programa i projekata koji se finansiraju iz razvojne pomoći Evropske unije u kojima učestvuje Republika, pri čemu sredstva mogu biti prosleđivana do ugovarača, odnosno korisnika i projektnih partnera u skladu sa odgovarajućim ugovorom;
  • banka može po nalogu nerezidenta – kupca robe ili usluge, kome odobrava komercijalni kredit za finansiranje odloženog plaćanja i plaćanja unapred robe i usluga, vršiti u Republici plaćanje u devizama rezidentu – prodavcu te robe ili pružaocu usluge u spoljnotrgovinskom prometu;
  • po poslovima koji su uređeni zakonima koji uređuju tržište kapitala i osiguranje depozita;
  • banka na zahtev rezidenta može vršiti prenos sredstava u devizama sa deviznog računa tog rezidenta na njegov devizni račun kod druge banke, a na zahtev rezidenta – fizičkog lica i na devizni račun člana porodice kod te ili druge banke, uz dokaz da je u pitanju supružnik ili srodnik do trećeg stepena srodstva.
U poslovnoj praksi se mogućnost plaćanja u devizama najčešće koristi za uplate depozita kao sredstava obezbeđenja, za plaćanje zakupa nepokretnosti, bilo fizičkim, bilo pravnim licima i isplate naknada troškova za službeni put u inostranstvo.
 
outlaw je napisao(la):
banka na zahtev rezidenta može vršiti prenos sredstava u devizama sa deviznog računa tog rezidenta na njegov devizni račun kod druge banke, a na zahtev rezidenta – fizičkog lica i na devizni račun člana porodice kod te ili druge banke, uz dokaz da je u pitanju supružnik ili srodnik do trećeg stepena srodstva.
Kliknite za proširenje...
Ovo je zanimljivo
 
outlaw je napisao(la):
Verovali ili ne dosta stvari :)
Opšte pravilo definisano Zakonom o deviznom poslovanju je da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrši u dinarima.
Međutim, postoje izuzeci. Naime, članom 34. Zakona, plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici može da se vrši i u devizama i to po osnovu:

  • deviznog kreditiranja u zemlji (banka može da odobri kredit u devizama rezidentu – pravnom licu i preduzetniku za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva i kredit rezidentu – fizičkom licu radi kupovine nepokretnosti u zemlji);
  • kupovine potraživanja i preuzimanja dugovanja iz čl. 7. Zakona (nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata) i člana 20. (nastala po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom) – na osnovu ugovora;
  • uplate depozita kao sredstva obezbeđenja;
  • premija osiguranja i prenosa po osnovu životnih osiguranja;
  • po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti;
  • donacija u humanitarne, naučne i kulturne svrhe;
  • garancijskih poslova iz člana 26. Zakona, po osnovnom poslu koji se vrši u devizama;
  • naknade troškova za službeni put u inostranstvo, koji se može izvršiti i u efektivnom stranom novcu;
  • uplate zarada rezidentima – fizičkim licima koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo po osnovu ugovora o izvođenju investicionih radova u inostranstvu, kao i zaposlenima u diplomatskokonzularnim predstavništvima, organizacijama u sastavu UN i međunarodnim finansijskim organizacijama u Republici;
  • kupoprodaje softvera i drugih digitalnih proizvoda na internetu koji se isporučuju isključivo putem telekomunikacionih, digitalnih ili informaciono-tehnoloških uređaja, pod uslovom da se plaćanje vrši korišćenjem platne kartice ili elektronskog novca preko pružaoca platnih usluga sa sedištem u Republici;
  • po osnovu programa i projekata koji se finansiraju iz razvojne pomoći Evropske unije u kojima učestvuje Republika, pri čemu sredstva mogu biti prosleđivana do ugovarača, odnosno korisnika i projektnih partnera u skladu sa odgovarajućim ugovorom;
  • banka može po nalogu nerezidenta – kupca robe ili usluge, kome odobrava komercijalni kredit za finansiranje odloženog plaćanja i plaćanja unapred robe i usluga, vršiti u Republici plaćanje u devizama rezidentu – prodavcu te robe ili pružaocu usluge u spoljnotrgovinskom prometu;
  • po poslovima koji su uređeni zakonima koji uređuju tržište kapitala i osiguranje depozita;
  • banka na zahtev rezidenta može vršiti prenos sredstava u devizama sa deviznog računa tog rezidenta na njegov devizni račun kod druge banke, a na zahtev rezidenta – fizičkog lica i na devizni račun člana porodice kod te ili druge banke, uz dokaz da je u pitanju supružnik ili srodnik do trećeg stepena srodstva.
U poslovnoj praksi se mogućnost plaćanja u devizama najčešće koristi za uplate depozita kao sredstava obezbeđenja, za plaćanje zakupa nepokretnosti, bilo fizičkim, bilo pravnim licima i isplate naknada troškova za službeni put u inostranstvo.
Kliknite za proširenje...

@outlaw​


Koji je zakon, čije si odredbe naveo, u pitanju?
 
Magnus je napisao(la):

@outlaw​


Koji je zakon, čije si odredbe naveo, u pitanju?
Kliknite za proširenje...
Ako se uloži minimalan fizičko-mentalni napor u vremenskom trajanju od 5 sekundi i upiše par reči u pretrazi na Google-u, lako se može doći do zaključka da se radi o 34. članu Zakona o deviznom poslovanju:

www.paragraf.rs

Zakon o deviznom poslovanju

Pronađite prečišćene propise Republike Srbije u okviru sekcije Besplatni propisi na našem sajtu.
www.paragraf.rs
 
Kada se citira član nekog zakona, uvek se navede i koji je zakon u pitnju. Nije to stvar rešavanja rebusa i guglanja, već nedvosmislena i uobičajena praksa u svakodnevnoj komunikaciji.
 
U citatu u prvoj rečenici piše i koji je Zakon u pitanju i koji član i postoji link do Zakona, verovatno se ne vidi dobro jer je drugačiji font i boja u odnosu na ostatak teksta, kopirao sam sa telefona pa nisam proveravao pre postavljanja... :)
 
Evo i dizajna omladinske Visa kartice koja menja dosadašnju Club Mastercard. Iskreno vreme im je da i standardnu Visa debit karticu ponove sa novim dizajnom.
IMG_0077.jpeg
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno