Penrouz je misljenja da svesnost ne ukljucuje racunanje, iliti computation na engleskom, s' obzirom da je njegova teorija kvantno-mehanicke prirode. Jos jedna veoma zanimljiva teorija svesnosti, pogotovo zbog toga sto, u ovom slucaju, imamo veoma malo znanja o tome kako funkcionise kvantni svet. Naravno, kao i sve ostale teorije svesnosti, i ova se ne moze trenutno eksperimentalno proveriti i dokazati.
Zato mi je i nelogicno zasto je Penrouzova teorija toliko skrajnuta kada je rec o diskusijama o tome sta je svesnost. Kao da je nemoguce da bioloska inteligencija moze funkcionisati na bazi kvantne mehanike. Niko to nije dokazao tako da, dok neko ne pobije njegovu teoriju, treba se gledati jednako kao i ostale teorije, koliko god nemoguce zvucala. Mislim, ako iskljucivo pratimo princip Okamove britve i njegova teorija kao i, recimo, teorija Dona Hoffmana koji svoju teoriju bazira na principima evolucije i govori o tome da je svesnost sve i svja (ako hocete nesto totalno drugacije i totalno ludo, poslusajte coveka ili procitajte njegovu knjigu The Case Against Reality), su elegantnije od vecine naturalistickih teorija koje se baziraju na tome da je svesnost rezultat iskljucivo fizickih procesa u mozgu.
Nego, da dam primer o tome koliko malo znamo o kvantnom svetu. Nima Arkani Hamed i njegovo otkrice amplituhedrona je dovelo u pitanje tvrdnju da je prostor-vreme kontinuum fundamentalan i da kvantna mehanika postuje principe lokalnosti i unitarnosti. Covek je uspeo, pomocu amplituhedrona, da optimizuje izracunavanje interakcija izmedju kvantnih cestica (kao, npr, dva elektrona). Pre su se za to racunanje koristile hiljade formula (tkz. Feynmanovih diagrama, neophodnih da bi se postovao princip unitarnosti) koje se, u vreme kada ih je Richard Feynman (jedan od najvecih imena u kvantnoj fizici) predlozio, nisu uopste mogle izracunati rucno. Trebali su nam kompjuteri da to odrade jer se za svaku interakciju moralo racunati hiljade dijagrama. Pomocu amplituhedrona se takva interakcija moze izracunati rucno, na parcetu papira, cak i kada su u pitanju vise od dve cestice. To je bukvalno sci-fi level optimizacije tog procesa.
Procitajte ovaj clanak, veoma je dobar i prikazuje sve ovo gore napisano na mnooogo bolji nacin:
https://www.quantamagazine.org/physicists-discover-geometry-underlying-particle-physics-20130917/
Kada na tome dodamo to da je ovogodisnji Nobel za fiziku otisao naucnicima koji su eksperimentalno dokazali da je Belova teorema tacna, i da kvatna mehanika najverovatnije ne ukljucuje princip lokalnosti (mada, many worlds teorija kvantne mehanike kao i superdeterminizam i dalje drze lokalnost kao realnu mogucnost) dolazimo do zakljucka da je nase znanje o kvantnom svetu i o tome sta je "ispod" prostor-vremena ekstremno, ekstremno ograniceno. Na kraju, mi nemamo pojma sta cini 96 posto univerzuma ("stvari" koje se trenutno zovu mracna materija i energija), a takodje smo i veoma daleko od teorije koja ce spojiti gravitaciju sa ostalim fundamentalnim silama to jest Ajnstajnovu relativnost sa kvantnom mehanikom tkz. Grand Unification Theory.
Tako da, ako je Penrouz u pravu, svesnost je van domasaja trenutne nauke i da bi saznali sta je, u stvari svesnost, nase znanje o svetu i kvantnoj mehanici ce morati dobrano da napreduje, sto sam zakljucio i u proslom postu.
Sto se tice trenutnih AI modela, deep learning metod je, po meni, previse neoptimizovan, previse brute-force da bi rezultovao necim sto se cak i priblizno moze smatrati AGI (artificial general intelligence, sveti gral AI istrazivanja). Trebace nam nesto mnoooogo elegantnije da bi dosli do AI-ja koji nije samo optimizovan algoritam specijalizovan za ekstremno specificne zadatke. Ako uopste ikada dodjemo do toga. Ponavljam se, ali it is what it is.
