Koji distro probati?

[Neky]

Sa ovom poslednjom konstatacijom moram da se složim, problem je veoma iritantne prirode. Baš sad tražim pygobject3 modul za python3 što se obično naziva python3-gi (Python 3 GObject Introspection), ali ne, u Fedora/CentOS/RHEL svetu to se zove python3-module-pygobject3 što ima smisla ali je suviše verbose i zato ga drugi zovu python3-gi. Mislim da bi valjalo da se dogovore oko tih naziva jer alati koji pretražuju repozitorijume još uvek nisu dovoljno pametni da poput Googla izbace baš ono što ti treba. Ranije se to zvalo pyGTK i mislim da je bilo uniforman naziv u svih distroima ali su promenili biblioteku pa je nastao kuršlus oko naziva. Slična priča za g++ i pripadajuće pakete biblioteka. Negde je g++, negde gcc-c++ što ima nekog smisla kada je konvencija nazivanja biblioteka u sistemu u pitanju ali apsolutno nema smisla u ovom konkretnom slučaju jer se kompajler zove g++ a ne gcc-c++. Da se neko ne zbuni, gcc-c++ nije naziv kompajlera iz GCC kolekcije nego je to naziv Fedora/CentOS/RHEL paketa. Kompajler gcc može da "prevede" c++ programe ali to nema veze sa ovom pričom.

Edit: Pardon, ne zove se paket python3-module-pygobject3 u Fedori nego nekom drugom RPM distrou što uvodi još više zabune. U Fedori je ipak samo pygobject3.

Vrlo sličnu muku imam pri kreiranju paketa i traženju dependency-ja; na RHEL derivatima se paket recimo zove "pytest" a na SLES12 je naravno drugačije, odnosno "python-pytest". Onda drljam 15+ spec fajlova, pišem makro koji prepoznaje SLES12, pa ako je SLES12 e onda "Require: python-pytest"... Plus čitava muka oko python2 i python3 prefiksa u imenu paketa, plus "provides", plus "%python_provide"... Muka.

 

[calexx]

Izasao Debian 9 Stretch juce.

Хтео сам да га пробам али нисам успео. Ако идем на лајв, тражи да се улогујем, пробао сам разне комбинације, једино кад као username упишем user, онда отвори десктоп и одмах се излогује и опет тражи исто. Ако кренем на инсталацију, дође до оне провере CD-ROM-а и ту заглави.

 

[Space Beer]

Ja sam pokrenuo live u VBox-u, ali instalacija (isto u VBoxu) je zapela na CD-ROM koraku

@Neky
To sa Python2 vs Python3 će se rešiti vremenom, kad svi pređu na trojku To sa nazivima neće, tako da će verovatno flatpak ili nešto slično postati realnost. Meni je lično svejedno, samo želim da mogu da odradim update OS-a i svih instaliranih programa sa jednom ili dve komande (refresh; update ili update; upgrade kako ih ko već naziva). Ako to ne bude moglo, ja se sa pingvinima neću više družiti :| Znam da Flatpak to može, tako da eto, ima nade. Mada i u tom slučaju ide odvojeno update OS-a i instaliranih programa (preko Flatpak-a). Ali dobro

 

[kalehrl]

Ja sam odradio upgrade sa osmice i proslo je sve OK.
Na starom laptopu gnome-mplayer nije hteo da koristi X11 akceleraciju videa pa sam ga obrisao i instalirao VLC na kome to radi.
Inace, koristim LXDE. Samo 5MB vise rama koristi nakon startovanja od osmice.

 

[7euffel]

Dvoumim se da se prebacim na Gentoo.

 

[Space Beer]

Zašto? Operativni sistem služi da pokrene softver koji koristiš. Tako da disto treba birati po dostupnosti raspoloživog softvera (količina, kvalitet i ažuriranje). Zato ne vidim svrhu za nekim egzotičnim distribucijama, osim ako nije u pitanju specifična ditribucija (lite, security...) ili izgled okruženja (Elementary, Zorin...) ali i to se lako psotiže sa postojećim.

Ja sam testirao sve i svašta ali za rad nikad nisam koristio ništa osim (X)Ubutnu i openSUSE varijanti. Malo Debian, ali to je to. I pretpostavljam da ko hoće rolling, onda je Arch (i varijante) najbolji izbor.

 

[sammy]

Vala dobro si mu objasnio zašto ne, egzotični lol, dok si ti zadovoljan sa ubuntu i opensuse sve je ok, nema razloga neko drugi da poseže za tom ekgotikom.
Eventualno ko hoće rolling onda arch, krvav si lol.

 

[7euffel]

Ne znam, ja stvarno patim od toga da imam veliku kontrolu nad sistemom, takođe da mogu da ga optimizujem i uz sve to da učim dok ga korisitim. Ne vidim distro koji će to bolje pružiti.

P.S. Mada nema šanse da ću sada da mijenjam. Prije u neko vrijeme, kad uhvatim slobodnog vremena.

 

[drmalesh]

Ja sam pokrenuo live u VBox-u, ali instalacija (isto u VBoxu) je zapela na CD-ROM koraku

@Neky
To sa Python2 vs Python3 će se rešiti vremenom, kad svi pređu na trojku To sa nazivima neće, tako da će verovatno flatpak ili nešto slično postati realnost. Meni je lično svejedno, samo želim da mogu da odradim update OS-a i svih instaliranih programa sa jednom ili dve komande (refresh; update ili update; upgrade kako ih ko već naziva). Ako to ne bude moglo, ja se sa pingvinima neću više družiti :| Znam da Flatpak to može, tako da eto, ima nade. Mada i u tom slučaju ide odvojeno update OS-a i instaliranih programa (preko Flatpak-a). Ali dobro

Standardizacija je neophodna, ne samo kada su nazivi u pitanju. Fragmentacija je prisutna i u okviru jedne porodice biblioteka kao što je čovek pomenuo razvoj u Pythonu ili na primer gtk2/gtk3. Sada je tranzicioni period kada gtk2 aplikacije prelaze na gtk3 (iz opravdanih razloga, kome nije jasno zašto pogledati gtk2 conf fajlove i njihova ograničenja) što znači da se neretko dešava da zavisno od načina kako je aplikacija spakovana može doći do manjih ili većih problema. Recimo, ja koristim MATE okruženje koje je nastavak gnome2 priče ali sada se aplikacije koje čine MATE kompajliraju sa gtk3 umesto gtk2 biblioteka. Zavisno od paketa koji imamo, moguća je kombinacija MATE gtk2 i MATE gtk3 aplikacija na istom sistemu što znači da neće sarađivati baš najbolje jer su biblioteke poprilično drugačije. Konkretan problem koji mi se desio, global menu applet za MATE panel ne dolazi uz Fedoru zvanično a nezvanični paket nije u stanju da prikaže menije gtk2 aplikacija jer nije kompajliran tako.

Linux je nastao na principima slobode ali je ta sloboda dovela do haosa (neko će reći kreativnog). U početku je bio samo kernel, napisan u C-u jer tada bolji alat nije postojao za to. Pa su programeri dobili želju da manje bitne komponente OS-a ne pišu u C-u nego u nekom skript jeziku jer je lakše (produktivnije). Pošto je Linux postao zamena za Unix tako se preselio bash i perl. Pa su se pojavili java, c++, python, javascript... samo od nekih jezika od kojih mnogi imaju bindings za C što je zasebna biblioteka jelte. Pošto se aplikacije forkuju, neretko se dešava da se dodaje funkcionalnost bez da se sređuje kod baza (refaktor) i to u jeziku koji je bliži autoru a da se to na neki način povezuje sa originalnim kodom što se može raditi sa nekim trećim jezikom. Pa ti kreneš da skidaš app a dependecies su biblioteke jednog jezika, biblioteke drugog, biblioteke za C bindings. Jednostavan app a stiže uz njega deset paketa. Takve stvari se ne mogu izbeći jer da je autor hteo on bi pisao program od nule, svakako neće da čisti tuđi decenijama stari kod. To se radi kada je u pitanju kod baza nekog ozbiljnog projekta čije održavanje finansiraju velike kompanije kao što je Red Hat. Za hobi app projekte to se gotovo nikad ne dešava.

Da ne pominjem haos koji se zove instalacija različitih grafičkih okruženja na sistem. Pa kada se učitaju aplikacije u pozadini jer je tako definisano pri instalaciji svakog od okruženja. Pa odjednom nezahtevni MATE/xfce4/lxde koriste memorije kao i Gnome 3 Shell... moguće su i obrnute situacije kao što je instalacija nekompletnog Gnome 3 okruženja koje naoko radi sve što i puno okruženje a ne prebacuje 500 MB potrošnje radne memorije u piku. To je problem kojim se niko ne bavi jer retko ko instalira više različitih okruženja na sistem. Na to idu memory leakovi kojih ima svuda, segfaults, nepredviđeno ponašanje koje triggeruje razna ponašanja, rušenja.

 

[sammy]

@mrtavker, Bolju kontrolu nećeš naći onda

Javi se šta god da zatreba po bilo kom pitanju u vezi gentoo, napravi temu najbolje.

 

[7euffel]

@mrtavker, Bolju kontrolu nećeš naći onda

Javi se šta god da zatreba po bilo kom pitanju u vezi gentoo, napravi temu najbolje.

Tako sam i mislio.

Očekuj pitanja kada se upustim u to, haha. Zahvaljujem

 

[Space Beer]

Vala dobro si mu objasnio zašto ne, egzotični lol, dok si ti zadovoljan sa ubuntu i opensuse sve je ok, nema razloga neko drugi da poseže za tom ekgotikom.
Eventualno ko hoće rolling onda arch, krvav si lol.

Ajde onda objasni mi koje prednosti bi imao običan (office, multimedia) ili zahtevniji (development, CAD, igre...) korisnik ako bi koristio Gentoo umesto Ubuntu-a (Debiana, Fedore...), pošto ja ne znam

 

[Difermo]

Ja imam dual bas zbog offica i cad-a. Tacnije treba mi excel 2016 i project pro 2016. na to sam navikao. A autodesk proizvode poput revita, autocad-a ne moguce je zameniti na linuxu. Cak i mac ima samo autocad (od tih sto meni trebaju).. Tako da Win je samo kad se ne sto radi. Za sve ostalo tu je linux. Ja sam u odredjenom vremenskom intervalu probao razne distribucije.. od kubuntu, ubuntu, linux mint, fedora, elementary, debian, opensuse.. Debian tada nije bio 9 (iako jos nisam snimio ovu devetku). Mogu reci da mi je najstabilniji bio opensuse ali gnome. Sada sam na opensuse kde verziji i uzas.. Mada i ja sam cackao sve i svasta pa malo rastimao..

Ja sam takodje odlucio da koristim linux, za svakodnevnu upotrebu, bas zbog kontrole. Zelim da imam kontrolu i da pratimsta se desava. Mislim da cu sa debian 9 to moci da postignem.. Uz instalaciju par programcica. Ali mi je jako vazno da softveri nisu iz doba jure.
Ne znam samo, kako ce izgledati debian za godinu dana. Da li su azurirali sad, a sledece azuriranje za debian 10..
Tacno da ima love, da neko investira u linux, bio bi to savrsen sistem...

 

[voodoo_]

Pa Red Hat ima love i investira i njegova enterprise verzija jeste odlična, druga je stvar što ne ulažu u desktop experience.

 

[Space Beer]

A i kad je Cannonical uložio pare i pokušao da približi Linux (Ubuntu) običnom korisniku, dočekan je na nož od strane zajednice (Ubuntu Store, Amazon, vlasnički/3rd party programi...).

 

[tolero]

Ja da dam još jedan update. Ustalio sam se na Manjaro KDE I radi glatko i bez problema i posle 2,3 meseca i desetak većih ažuriranja. Dosta brzo dodju I najnovije kde verzije na stable verziji.
U win sam ušao samo jednom pre mesec dana i dosta mi lošije radi sada, mnogo brže je radio ranije. Izgleda su ga ove win nadogradnje malo umrtvile ili je prosto Manjaro brži,ko zna.

Sent from my KIW-L21 using Tapatalk

 

[Difermo]

A i kad je Cannonical uložio pare i pokušao da približi Linux (Ubuntu) običnom korisniku, dočekan je na nož od strane zajednice (Ubuntu Store, Amazon, vlasnički/3rd party programi...).

Nisam znao za to .. pojasni ili daj neki link za clanak da procitam sto..

 

[sammy]

Ajde onda objasni mi koje prednosti bi imao običan (office, multimedia) ili zahtevniji (development, CAD, igre...) korisnik ako bi koristio Gentoo umesto Ubuntu-a (Debiana, Fedore...), pošto ja ne znam

Promašio si poentu, ne radi se o tome, ako se neko već dvoumi da predje na Gentoo ne treba ti da ga ubedjuješ da to ne radi, pogotovu ako ga ni sam nisi nikada koristio, ali nije ni u tome problem, nego nemaš ni dovoljno informacija o tome ili imaš pogrešne informacije o tom sistemu, u svakom slučaju zaključak ti je da ti koristiš Ubuntu i Opensuse pa samim tim i ostali bi trebali to da koriste. Kao kada bih ja sada išao redom i komentarisao svakoga ko koristi neki distro a da nije Gentoo i rekao mu da batali to jer ja koristim Gentoo pa je zato sigurno dobar. Ne, ja to ne radim i neću ni raditi, uopšte mi nije važno koji distro neko koristi, samim tim što uopšte koristi neki linux a ne Windows mi je dovoljno, ne vidim što bih se ja tu mešao.
Koliko sam do sada imao prilike da upoznam mrvtaker-a iz njegovih poruka, on je svakako neko ko zna o čemu priča i kome Gentoo ne bi bio stran ili težak i upravo to što traži može da dobije jedino ako koristi Gentoo.
Da je neki nov korisnik koji se prvi put susreće sa linuksom ne bih se ni upuštao u ovu diskusiju i tvoj komentar da je bolje da instalira nešto drugo bi bio na mestu.

 

[Space Beer]

Kako ti znaš da nisam koristio? Rekao sam da sam isprobao gomilu linux (tj. Unix based) distribucija, a među njima je i Gentoo. Dobar je sistem, ali ne vidim po čemu se izdvaja od drugih. Ne kažem da nema razlika, ali ne bih rekao da su značajne, posebno za iskusne korisnike. Ako misliš da ja grešim, objasni mi, molim te, šta može Gentoo što ne mogu ostale distribucije? Bar oko dela za kontrolu sistema, pošto je to izgleda jedno što čoveka tera da pređa na Gentoo. Pri tom je rekao da mu Manjaro odlično vrši posao, zašto onda da ga menja?

Drugo, ja ne koristim Ubuntu (i derivate) ali smatram da to jeste najbolje rešenje za većinu korisnika. Ako ništa drugo, onda zbog gomile vlasničkog softvera (drajveri, igre, Viber, Draftsight, VariCAD...) gde kad odeš na "downlaod for linux" sekciju, dobiješ samo .deb paket, za Ubuntu (uglavnom LTS) i izjavu da su testirali da tu radi, a za ostale sisteme ne garantuju. Eventualno su tu Fedora i Debian. Ne kažem da ne postoji način da taj se softver pokrene i na drugim distribucijama, ali je valjda najbolje ono rešenje koje je najjednostavnije, a radi.

 

[sammy]

Nemam nameru da polemišem sa tobom, ako ti ne vidiš kako se to Gentoo razlikuje od drugih distribucija u vezi kontrole sistema pa moram ja da ti to objašnjavam, onda nema šta tu više da diskutujemo.
Malo sam zbunjen, prvo koristiš Ubuntu derivate pa sad ne koristiš, kažeš da je to najbolje rešenje za većinu korisnike ali ne i za tebe, hmm...
Mislim da sam ti sasvim dovoljno objasnio u u mojoj prethodnoj poruci u čemu je "problem" sa onom tvojom prethodnom porukom, mada sada kada bolje razmislim nisam ni trebao da se mešam.

 

[7euffel]

Meni do sad ni jedan distro nije pravio problem, jeste da su neki smarali sa odredjenim stvarima, ali nije da sam na nekom nasao neki veliki problem koji ne mogu da rijesim. Sve svoje zadatke radne obavim koristeci terminal emulator.

https://www.gentoo.org/get-started/philosophy/

Ukratko to je to, "Da sve radimo na nacin na koji mi to zelimo." te "The tool serves the user rather than the user serving the tool."

 

[Space Beer]

Da ali takve stvari valjda više zavise od okruženja nego od OS-a. Ono što je bitno je kako da pokrenem softver (tool) koji mi treba i šta mogu sa njim kad ga otvorim. Mislim, Libreoffice isto radi i u Fedori i u Manjaru. Razlike u distroima su pre svega u načinu distribucije i ažuriranja OS-a i aplikativnog softvera. Pri čemu (skoro) svaka dozvoljava korisniku da upravalja sistemom i kroz terminal i kroz GUI
https://forum.benchmark.rs/showthread.php?400381-Menadžeri-paketa

Nemam nameru da polemišem sa tobom, ako ti ne vidiš kako se to Gentoo razlikuje od drugih distribucija u vezi kontrole sistema pa moram ja da ti to objašnjavam, onda nema šta tu više da diskutujemo.
Malo sam zbunjen, prvo koristiš Ubuntu derivate pa sad ne koristiš, kažeš da je to najbolje rešenje za većinu korisnike ali ne i za tebe, hmm...
Mislim da sam ti sasvim dovoljno objasnio u u mojoj prethodnoj poruci u čemu je "problem" sa onom tvojom prethodnom porukom, mada sada kada bolje razmislim nisam ni trebao da se mešam.

Pa ja te pitam za pomoć, pošto mi je očigledno nešto promaklo. Ili ako ne želiš meni da kažeš, onda bar reci da bi neko drugi mogao da odluči šta da koristi. Ionako je tema "Koji distro da odaberem"

Rekao sam da sam koristio Ubuntu - prošlo vreme. Već 5 godina mi je openSUSE prvi izbor. Glavni razlog je što ni na jednoj drugoj distribuciji KDE ne izgleda i ponaša se kao tu, a to je ono što meni odgovara (a svašta sam probao, pa čak i BSD+KDE). Uvek ima neki detalj koji me nervira, npr. Porthole izlgleda grozno . Evo Kubuntu-a koji je na prvi pogled "isti" kao i openSUSE, ali opet nekad nešto ne izlgeda kako treba.

Takođe, najviše mi odgovara njihov ciklus izdavanja novih verzija, softvera, način rada sa repoima i slično. Mogu ja i Kubuntu (ili Debian ili Fedoru...) da napravim da bude (skoro) isti, ali zašto bih se mučio kad već imam gotovo. Mada su neke stvari svakako jednostavnije. Ali ako bih npr. morao da koristim amdgpu-pro drajver ili da mi je linux gaming prioritet, bez razmišljanja bih prešao na (k)Ubuntu. Ali ne vidim razliku u kontroli sistema i šta je ono što npr. openSUSE može a da Ubuntu (ili Manjaro ili Debian....) ne može.

I to što sam rekao da je Ubuntu najbolji, ne znači da druge distribucije ne treba koristiti (nisam to ni rekao), već da su one smislenije ako korisnik ima specifične zahteve. Pa onda biraš da li ćeš ići na drugi distro ili podešavati postojeći. Nekad je lakše jedno, nekad drugo. Zato sam i pitao korisnika @mrtavker zašto želi da menja OS ako Manjaro radi kako treba.

 

[sammy]

Pa ja te pitam za pomoć, pošto mi je očigledno nešto promaklo. Ili ako ne želiš meni da kažeš, onda bar reci da bi neko drugi mogao da odluči šta da koristi. Ionako je tema "Koji distro da odaberem"

Pa o tome ti i pričam, samim tim što ne znaš nešto što je očigledno, što je i osnovna poenta Gentoo sistema, te ne kvalifikuje da nekoga savetuješ da to ne koristi, pogotovu ako to što on traži jedino može i da dobije sa Gentoo.
Sad ja trebam tebi da objašnjavam šta je to a kažeš da si koristio Gentoo, nemoj da shvatiš lično ali ne vidim kako si se uopšte bio odlučio da instaliraš Gentoo, iz kog razloga, kako si ga i instalirao, jer da si to sve odradio znao bi u čemu je razlika.
Nije mi jasno kako to ne vidiš.
Nije meni teško da ti to objasnim, samo nešto nije tu u redu, ne znam samo šta tačno, evo ako još jednom kažeš da ne vidiš razliku objasniću.

 

[drmalesh]

Pa Red Hat ima love i investira i njegova enterprise verzija jeste odlična, druga je stvar što ne ulažu u desktop experience.

Jer ne donosi novac, zato se ne ulaže. Što je na kraju shvatio i Canonical. Od takozvanih krajnjih tj. običnih korisnika niko nema naročite finansijske koristi osim Googla koji ih je monetizovao kroz oglašivački model finansiranja. Za Microsoft su bitni jer bi za njih bilo jako loše kada bi njihov proizvod izgubio tržišni udeo ali ne zarađuje Microsoft od običnog Pere i Mike što koristi kompjuter na Windowsu.

Sistem je tako postavljen da bi od nekoga zaradio on prvi mora zaraditi novac a obični korisnici (ljudi koji gledaju filmove, slušaju muziku, pišu mejlove i igraju igrice) od svojih aktivnosti na kompjuteru ne zarađuju samim tim nije za očekivati da će hteti da plate za softver.

Kako bilo, Gnome i KDE su odlični proizvodi kada se pogleda interesovanje i potreba za njima. Microsoft već godinama uvek gleda u pravcu KDE kada dođe vreme za promenu vizuelnog identiteta Windows okruženja. Jel treba bolja potvrda kvaliteta nečijeg rada od toga? Gnome Shell sa druge strane je odlična i veoma funkcionalna kopija najmodernijeg MacOS grafičkog okruženja i vremenom će postati sve bolji. Pritom i jedno i drugo okruženje nude neuporedivu mogućnost prilagođavanja u odnosu na komercijalne i zatvorene varijante.

 

[ericm]

ajd da priupitam opet jer imam isti problem kao i uvek sa crnim ekranom pri butovanju manjara kde. kliknuo sam na 'E' i promenio sve nouveau modeset vrednosti sa 1 na 0 i krenulo je da lista one stavke pre same instalacije i oznacavao ih je sa OK, medjutim stalno zaglavi na TLC system restart/shutdown i nikako nece dalje. citao sam na manjaro forumu i na ovaj nacin su otklanjali problem oni koji imaju recimo gtx 1070 grafiku. ne znam sta da radim...

isprobavao sam juce ceo dan manjaro na test masinici i mnogo lepo radi i izgleda, iako ima i previse podesavanja i stavio bih ga pored ubuntu-a na ovaj glavni pc ali me uvek koci ovo sa crnim ekranom i modesetovima...

hvala unapred...

uspeo sam da butujem, odabrao sam non-free drajvere u grub meniju i proslo je... samo jos da ga instaliram a da ne srusim ubuntu

 

[Space Beer]

Pa o tome ti i pričam, samim tim što ne znaš nešto što je očigledno, što je i osnovna poenta Gentoo sistema

Osnovna svrha svakog OS-a je:
1. Da radi na korisnikovom hardveru bez problema i da omogući softveru da iskoristi hardver u potpunosti (GPU, mreža, audio, TV...)
2. Da omogući jednostavan pristup i rad aplikativnog softvera koji treba korisniku, bez problema
3. Da omogući lako upravljanje (instaliranje i brisanje) aplikativnog softvera
4. Da omogući lako održavanje OS-a i ažuriranje softvera

Po mom iskustvu, među linux distribucijama se u prve dve stavke izdvaja Ubuntu. Što se 3. i 4. tiče, svaka distribucija se oslanja na sličan sistem, tj. tu su package manageri, repoi, git, kompajliranje source koda... šta kome treba i šta ko voli. Postoje razlike u upravljanju, ali na svakoj distribuciji je relativno jednostavno dodati i obrisati program (ako postoji za nju), odraditi update sistema i slično. Svakako da nekome više odgovara jedan način, a nekome drugi, ali svaki od njih služi svojoj svrsi - da omogući korisniku upravljanje softverom i sistemom.

Ono što ja vidim kao razliku između različitih sitema, tj. ono na osnovu čega korisnik treba da odabere OS ako ih ima više koja ispunjavaju gornja 4 uslova je:
- Tip (stable vs rolling)
- Podrška (zajednica)
- Podrazumevano/podržano radno okruženje (svuda je isto, samo malo drugačije)
- U zavisnosti koji je tip, koliko brzo napreduje
...

pogotovu ako to što on traži jedino može i da dobije sa Gentoo.
Sad ja trebam tebi da objašnjavam šta je to a kažeš da si koristio Gentoo, nemoj da shvatiš lično ali ne vidim kako si se uopšte bio odlučio da instaliraš Gentoo, iz kog razloga, kako si ga i instalirao, jer da si to sve odradio znao bi u čemu je razlika.
Nije mi jasno kako to ne vidiš.
Nije meni teško da ti to objasnim, samo nešto nije tu u redu, ne znam samo šta tačno, evo ako još jednom kažeš da ne vidiš razliku objasniću.

On traži potpunu kontrolu. Ja i dalje ne vidim kako drugi sistemi ne nude potpunu kontrolu. Bar ja imam potpunu kontrolu nad svakim OS-om koji sam koristio. Čak i Prozorima. Ako je potpuna kontrola želja da se koristi tačno određena verzija kernela, da sa kompajlira po potrebi, dodaju i uklanjaju određeni moduli (pošto zaista ne znam šta je još ostalo).... to je ok. Ali i dalje ne znači da je to nemoguće sa drugim distribucijama. Na stranu što PC treba da služi korisniku da završi posao u apliaktivnom softveru, i da ga ne zanmia šta je ispod, ako ceo sistem radi kako treba

 

[drmalesh]

Gentoo i donekle Archlinux olakšavaju korisnicima proces kompajliranja softvera. Neki korisnici na te sisteme gledaju kao jeres, na primer korisnici Slackware-a. Jednako kao što korisnici Gentoo/Arch podrugljivo komentarišu Ubuntu korisnike.

Na svakom sistemu možeš kompajlirati softver. Ali je taj proces nezgodan jer uključuje autoconf i makefile skripte što su upustva za kompajliranje koja baš nisu elegantno rešena. Proces pribavljanja međuzavisnosti je manuelan. Postoje sistemi kao meson koji to olakšavaju ali prava stvar za kompajliranje softvera su sistemi kao što je Portage ili ABS. Oni ne samo da olakšavaju i automatizuju proces kompajliranja softvera nego i automatizuju proces nadogradnje softvera dok bi u slučaju ručnog kompajliranja putem makefile skripti to morao sam da radiš tj. da rekompajliraš i reinstaliraš. Baš sam danas to radio za neke pakete koji nisu dostupni ni u jednom Fedora 25 repou kako zvaničnim tako i korisničkim.

Zbog gore pomenutih prednosti se korisnici Slackware-a rugaju Gentoo/Arch korisnicima jer oni "imaju punu kontrolu" tj. paketi se neće nadograditi bez njihove intervencije. U suštini, oni slave što moraju raditi više...

Predavanje kontrole drugima je pipava stvar, jer ako daš previše kontrole onda je gubiš. Dobar primer je Windows 10 gde nemaš nikakvu kontrolu nad apdejtom ili neki Linux distroi koji isporučuju softver koji nisi tražio. Nekima ne smeta da nemaju kontrolu, stvar je čoveka kome šta odgovara. Onaj ko želi potpunu kontrolu i nema problem da zasuče rukave taj koristi Slackware ili LFS, onaj ko želi kontrolu ali i automatizaciju određenih radnji taj koristi Gentoo ili Archlinux, onaj ko želi spreman sistem za rad on koristi Ubuntu/Fedora/openSUSE a onaj ko želi neslobodni softver upakovan u sistem taj koristi Ubuntu i derivate.

 

[stepskivuk]

да ли је неко пробао Rosa R9 linux?

 

[drmalesh]

Probao sam ja. Jako simpatična KDE distribucija. Ali mi je pravila probleme tokom instalacije, u samom radu je sve bilo okej.

 

[sammy]

On traži potpunu kontrolu. Ja i dalje ne vidim kako drugi sistemi ne nude potpunu kontrolu. Bar ja imam potpunu kontrolu nad svakim OS-om koji sam koristio. Čak i Prozorima. Ako je potpuna kontrola želja da se koristi tačno određena verzija kernela, da sa kompajlira po potrebi, dodaju i uklanjaju određeni moduli (pošto zaista ne znam šta je još ostalo).... to je ok. Ali i dalje ne znači da je to nemoguće sa drugim distribucijama. Na stranu što PC treba da služi korisniku da završi posao u apliaktivnom softveru, i da ga ne zanmia šta je ispod, ako ceo sistem radi kako treba

Još jednom... ne vidim i dalje razlog zbog kojeg deliš savet nekome da ne instalira Gentoo, kao što rekoh ranije.. ako je taj neko nov linux korisnik onda svakako taj savet stoji, budući da to ovde nije slučaj trebalo bi da daš neko objašnjenje.

Treba da imaš na umu da ako nešto nije open source onda sigurno nemaš nikakvu kontrolu, u najboljem imaš iluziju kontrole. Prozore zaboraviš u startu.
Mogućnost biranja verzije kernela kao i bilo kog drugog softvera nemaju nikakve veze sa tim, ne kompajliraš po potrebi nego je to jedini zapravo način da instaliraš nešto, ima par binarnih paketa (libre office, firefox, virtualbox itd.) ali te niko ne tera da ih stavljaš. Svaki paket koji instaliraš možeš fino da podešavaš, kako na globalnom nivou tako i na nivou paketa (ako nećeš da se recimo QT kod kompajlira staviš -qt4 ili -qt5, -gtk ako nećeš GTK, -ipv6 ako te ne zanima ipv6 protokol itd. itd. , kapiraš suštinu), ne treba ti dodatni bagaž kojeg dobijaš u drugim distribucijama, kernel ne dolazi sa svakim drajverom uključenim kao i sa svakom stavkom upaljenom, mogućnost biranja init sistema, mogućnost biranja svega, druge distribucije idu dotle da instaliraju mnogo toga, teško je i pohvatati šta sve, čak i addonove za browser. O tome da li imaš izbor init sistema i slično suvišno je govoriti. U redu je da te ne zanima šta je ispod ali ne znači da imaš kontrolu ako ti ceo sistem radi kako treba.
Zaboravljam sigurno još dosta toga da kažem ali ukratko to bi bilo to, još jednom... tebi možda ne treba ili te ne zanima iznad navedeno, ali nemoj reći nekome koga zanima i hoće to, da mu je bolje sa Ubuntu, to je sve.