Za učenje jezika potrebni su želja, potreba i strpljenje. Meni je engleski uvek išao odlično, ali sam prve reči samostalno "pohvatao" još u obdaništu, jer mi je bilo jako zanimljivo. Zvanično učio od 5. razreda i to samo na časovima. Mislim da nikada nisam ni otvorio knjigu. Ali, uvek sam imao taj interes. Pa onda pesme, nešto malo filmovi i vremenom se pohvata. Kasnije sam dosta radio na kompjuteru, pa programiranje. Tako sam održavao znanje, a pomoglo je i što sam poslom često vodio razgovore na engleskom. Danas često pričam sa prijateljima strancima. Internet, online prevođenje i sveopšta dostupnost muzike i filmova svakako pomažu, ali za učenje jezika je neophodan interes/potreba, kao i posvećivanje potrebnog vremena osnovama. Ono, kuce i mace.
Jezik ne može da se nauči preko noći, a što učenje kraće traje (razni kursevi od po par meseci), to se jezik brže i zaboravi. Jedino plivanje i vožnja bicikla se ne zaboravljaju.
Za učenje van kurseva, preporučio bih da se izbegnu glomazni i sveobuhvatni programi tipa Rosetta. Suviše su uopšteni, a imaju i sistem koji te prebrzo "ubacuje u mašinu", pa stvaraju pritisak i brzo dosade. Bolje je osnove učiti iz statičnih sajtova/uputstava, pa na kurseve preći kasnije. Npr, na prvom času engleskog mislim da smo učili jednu ili dve reči. Prva lekcija u udžbeniku obično već ima ceo neki tekst koji ne umeš ni da pročitaš. Takođe, svako za sebe treba da sastavi svoj program, ono što ga najviše zanima i što najviše koristi. Ipak, neka moja lista:
- Lične zamenice
- Upitne reči (ko, šta, kako, kada, kuda, zašto, koliko, da li, odakle)
- Svakodnevni pojmovi (brojevi i redni brojevi, dani, meseci, vreme/doba dana, pomenute mace i kuce, zgrade, trgovi, ulice, kiša, sneg, blato, prijatelj, prijateljica, brat, sestra, kuća, muškarac, žena, baba, deda, automobil, autobus, brod, avion)
- Predlozi i srodne reči (ispred, iza, napred, nazad, levo, desno, u, na, iz, preko, ispod, od, ka)
- Osnovni vremenski oblici, odnosno oni koji se u datom jeziku najviše koriste (sadašnje, prošlo, buduće; u engleskom i continuous, ne samo simple)
- Osnovni glagoli, oni za koje u maternjem jeziku imammo najviše potrebe
Onda besomučno kombinovanje svega ovoga u rečenicama. Recimo, kako ćeš da pitaš nekoga šta je radio, šta radi i šta će raditi sutra. Gde se nalazi, gde je bio juče i gde će biti sutra. Kako stići do nekog mesta i tome slično. Pa onda odgovore. Držati stalno kod sebe spisak tih reči i rečenica, pa im menjati lica, vremena, lokacije, sate, smernice, itd. Eto velikog napretka za kratko vreme. Pod uslovom da zanimanje i potreba omogućavaju da se znanje održava. I ne gubiti vreme na čuđenje zašto je nešto tako kako jeste. Da, sadašnje vreme je "am", prošlo je "was", šta da radiš. U prvom licu je "was", u drugom je "were", tako ga smislili. Ne treba gubiti vreme i živce što drugi jezik nije srpski, nego treba prosto učiti drugi jezik. Isto kao što treba naučiti mozak da ne pišti i ne vrišti na svaku reč u filmu koju nije razumeo ili dobro čuo. Preskoči, idemo dalje. Pa ni u domaćem filmu ne čuješ svaku reč, pa ne prestane Sava da teče zbog toga. Ionako je očigledno da puno ljudi ne zna kako se pišu redni brojevi na srpskom, a ipak uče i nauče engleski.
