Brseč
Nesšto sam u gužvi ovih dana, pa zaboravih da nisam pomenuo vožnju. Maglovita ideja je bila da odem do Rapca (Rabac
), ali sam odmah sebi rekao da idem KA njemu, ne obavezno i DO. Što je verovatno bio i najveći problem i glavni razlog da se okrenem nazad mnogo ranije. Nisam se ni spremio prethodnog dana, pa malo kasnije ustao i na vožnju krenuo tek oko 9. Beše nedelja, relativna gužva na glavnom putu (praktično i jedinom), a ujutru udario i neočkivani i nenajavljeni vetar, pa sam dodatno izgubio volju. No, krenuh ja prilično dobro i bez većih problema stigoh do Mošćeničke Drage. Usput se vetar primirio, ali je temperatura otišla već na preko 30 (u hladu). Onda reših da krenem u brda, putem kojim sam prošle godine išao na Učku (Bodaj). Dakle, Mošćenice i Sveta Jelena. A nazad da idem uz obalu, jer je od Mošćeničke Drage do Brseča priličan uspon, a glavni je put, prilično opterećen. Prvi deo po običaju izuzetno naporan, fizički i psihički. Htedoh da produžim odmah, ali u Mošćenicama ipak napravih kratku pauzu za sipanje vode. Morao da budem pažljiv (spor) da ne remetim neki crkveni događaj koji je bio u toku. Do Svete Jelene, iako ima skoro isto metara vertikalnog uspona, standardno daleko lakše. Tamo odlučih da ipak ne idem dalje u brda, do prvog skretanja levo. Možda je zanimljivije, ali nisam bio siguran da je put kroz rastinje skroz offroad ili beton (ne prošlogodišnjem snimku se vidi beton na početku i ništa drugo). Uostalom, trebalo je penjati se poprilično (oko 100 dodatnih metara), a u mestu Zagore svejedno mora da se siđe na glavni put, jer odatle ostaje jedina opcija. No, do tamo ionako nisam stigao.
Posle lepog spusta iz Svete Jelene, koji sam prekinuo samo zarad malo slikanja, stigoh direktno u Brseč. Krenuh prvo uzbrdo ka Rapcu, ali onda odjednom odlučih da prvo obiđem Brseč. Kad sam već tu. Simpatično mestašce, lepo i za slikanje. Zadržah se, nađoh još jednu česmu, a kada krenuh dalje, prvo bacih pogled na mapu i zaključih da sam tek na pola puta i to skoro da je tek bio prošao lakši deo. U stvari, to je bilo oko dve trećine kilometraže, ali ipak je ostalo bilo još dosta. Vremena na pretek, ali... Postoji jedan veliki problem kada se vozi uz more, pogotovo pored prelepih lokacija i plaža, sa tirkiznom bojom vode i mirisom četinara - teško je misliti na bilo šta drugo osim svežine vode, stanja opuštenosti i regenerisanja u bestežinskom stanju. Tu zaključih da je do Rapca ostalo još previše muke, uz previše znojenja i da mi je potrebno približno isto vreme da se vratim nazad i stignem u more kao i da stignem do Rapca gde kupanje nije moguće (nisam nosio kupaće, a nema nudističke plaže). Naravno, more je pobedilo. Za isto vreme koliko je Skajnetu bilo potrebno da osudi čovečanstvo na propast.
Zanimljivo, jednom u životu vremena sam imao na pretek.
I pored kasnijeg polaska, u Svetu Jelenu sam stigao već za sat i 40-45 minuta (sa sve pauzom i saobraćajem), što je 15-20 minuta brže nego oba puta prošle godine. U Brseču posle ukupno ~2 sata. Dakle, vremena napretek. Ali džaba, jednostavno mi se nije dalo (kako se to ovde kaže). Iliti, mrzelo me. A onda nazad putem koji vodi ivicom brda, tik uz samo more, sa takvim divnim pogledom na more da sam zastao čak i na mestima gde to nije baš najpametnije. A usput milion automobila parkiranih tako da im i Beograđani pozavide, kako je ko gde mogao, u tuči za plažu. Zađoh malo i u Mošćeničku Dragu, sa idejom da možda samo malo prošetam do mesta gde smo povremeno išli na kupanje. Stigoh samo do mora i početka plaže, jer od gomile ljudi nije moglo ni da se priđe ni da se prođe. Nedelja. Kraj avgusta. Turisti još tu, a svi lokalci se vratili za posao i školu. Posle par minuta samo nastavih dalje do Lovrana. Tamo izađoh da prošetam po Lungomare (snimljen ranijih godina), da malo odmorim od saobraćaja. Tako do Ičića, a onda opet na sedlo i kroz Opatiju i Volosko nazad do Rijeke. Na ručak. Pomalo besmislena vožnja, ali ipak lepa i sa dovoljno napora da se malo pripremim za neke poduhvate planirane za narednih mesec dana. Ukupno prihvatljivih 60 km i 1400 m uspona (po Stravi). Zanimljivo, Run the Map je ovoga puta ubeležio manje - 928 metara uspona.
https://www.strava.com/activities/691893946
