Dosta iskusnih vozača u temi, ajde da se priključimo i mi malo manje iskusni
Ne bi bilo loše i da drugi podele detaljnija iskustva sa njihovim prvim automobilskim koracima. Elem, sa vožnjom sam krenuo ne tako davno, početkom 2010. godine i što je zanimljivo, počeo sam da vozim u inostranstvu - u Francuskoj da budem tačniji. Šest meseci pre toga sam dobio dozvolu, i u međuvremenu nisam imao auto, pa onako kao početniku stric mi dade da vozim njegov Mercedes C klasu karavana, 2000 i neko godište.
Onako neiskusan pa tako dugačak auto, nije mi bilo baš svejedno, ja polagao prvo kratko na 206-ici, pa onda nastavio na Golfu petici - oba su manji automobili. Imao je i drugi auto, kao baksuz još jednog karavana, BMW seriju 5 E39, ali sam se srećom nekako snašao sa oba. Nije loše kada se ispraksiraš nekoliko meseci sa tako dugačkim kolima, pa onda pređeš na manja i bude ti laganica. To me dovodi i do mog prvog hečbeka, ujedno i trenutnog auta - Pežoa 206. Još kad sam bio mali nešto me je oduvek privlačilo kod njega, nisu me toliko ložila druga besnija velika kola - skroman sam momak. Ipak, nisam želeo ni neku babsku verziju sa slabim motorom, pa sam gledao da iako uzimam neki manji auto, kupim ipak nešto malo jače.
Tako i beše, negde u martu 2010-e sam iz Francuske otišao u poseti rodbini u Nemačkoj, a u međuvremenu sam kod ujaka zaradio nekih par hiljada evrića, na koji način to je već druga priča
Ovde u Srbiji u to vreme nezaposlen ne bih mogao ni da sanjam o kupovini, tako da sam što se tiče kupovine prvog auta imao malo sreće. Išao sam po placevima, tražio i ništa mi nije odgovaralo. Hteo sam i da odustanem, kada se ispostavilo da vlasnik neke pumpe tu u blizini prodaje auto. Otišao sa bratom od moje trenutne devojke da ga pogledamo, jer ja sam bio (i ostao) nubara u svetu automobilizma. U pitanju je bila HDI verzija sa 2.0 motorom, 1997 kubika 66kW. Za tu malu karoseriju težine nešto preko 1000 kilograma, taj motor je odličan.
Auto je 2001. godište, na satu beše oko 143 hiljade kilometara i lik mi za njega tražio 2300 evra. Naizgled u dobrom stanju, delovalo mi je da mogu da prođem bolje, reko kao razmisliću i odem, a lik kasnije zove i kaže ajde kao može za 2000, koliko sam bio spreman da mu dam. Ja nestrpljiv da kupim svoj prvi auto, pristanem i da ga nisam detaljno ispitao kod majstora. Ispostavilo se da je lik prećutao da mu je zadnji trap bio pri kraju, i posle par hiljada kilometara točak počeo da lupa. Vraćao se nazad za Francusku, to je ujedno i bio moj prvi duži put (~1200km), a posle nekog vremena sam morao da menjam trap, za koji sam kasnije saznao da mu je to regularna boljka, pored elektronike. Nisam ni loše prošao, ujak mi nabavio zdrav trap i sa ugradnjom prošao za oko 250 evra. Tu sam još par meseci svojim kolima "radio" sa ujakom i često išao do Andore (ko skapira, skapirao je
) i mogu reći da je auto sebe isplatio za to vreme, a i više.
Te skoro svakodnevne relacije od nekih 300 kilometara koje sam pravio su prava uživancija za vožnju i malo mi nedostaju, te krivine u Pirinejskim planinama dok se penješ i spuštaš tu možeš da osetiš pravu čar vožnje, a u isto vreme i kako lepo klizi 2.0 HDI u ovoj karoseriji. Jeste to dizelaš, ali nimalo nije dosadan za vožnju sa ovakvim motorom. Čekao me je još jedan dugačak i zamoran put za početnika koji je tad aktivno vozio aktivno tek dva meseca. Terao sam auto da ga carinim kod nas, a smor najveći da voziš sam 1800km autoputem, ali sam preživeo nekako. Carina me izašla još nekih 1000 evra sa špediterskim troškovima, dakle sa zadnjim trapom sveukupno nekih 3200 evra. Jeste, za te pare u to vreme sam mogao da uzmem auto i u Srbiji, ali mi je trebao tamo u inostranstvu. Slabije vozim pežojicu po Beogradu u poslednje vreme, mnogo je dosadno voziti se ovde sa ovim bahatim ludacima, a nemam baš ni toliku potrebu pošto radim od kuće. Na satu je trenutno 183 hiljade kilometra, tako da sam sa njim za četiri godine prešao samo nekih 40 hiljada km. Ništa u međuvremenu nisam ozbiljnije menjao, radio sam male servise, sitnije popravke - da kucnem u drvo služi me jako lepo.
Treba ipak uložiti u auto da se srede neke sitnice, ali nikako da izdvojim novac. Moram da sredim plovak za rezervoar pošto mi pogrešno pokazuje, ne radi mi daljinsko otključavanje, zadnjem brisaču motor koji nikako da zamenim a imam ga kupljenog, i tako neke stvari... Baš sam ga pre neki dan prao auto i napravio par fotki. Ja se nadam da vas nisam smorio i da je neko uopšte pročitao ceo post, ali eto to su bili neki moji koraci kako sam se našao u svetu automobila. Još sam ja mlad, ima vremena za bolja i novija kola, ne žurim nigde, 206-ica me za sad lepo služi
