Apple lagano gubi patent bitku... not!

[kovacm]

Eh da im je to prvi put.....

Pre dvajes i kusur godina isto ovako su ojadili GEM, pa su otvorili put u svoju sopstvenu propast na trzistu desktop OS-eva, jer na mesto unakazenog GEM-a uleteo je niko drugi do Microsoft. Apple je i tada probao da sudski utre put u monopol, ali nije se moglo - nikako nisu uspeli da objasne kako to da, ako vec tvrde da je tadasnji windows ripoff mac OS-a, zasto misle da mac OS nije ripoff xerox PARC-a?

prvi deo tacan (ojadili GEM do neupotrebljivosti i ostavili mogucnost da Microsoft postane to sto jeste)
drugi deo netacan ("nikako nisu uspeli da objasne kako to da, ako vec tvrde da je tadasnji windows ripoff mac OS-a, zasto misle da mac OS nije ripoff xerox PARC-a?"):

1. Kad je Microsoft predstavio Windows 1.0 Apple je odmah zapretio da ce ih tuziti. Microsoft je na konto pretnje da ce povuci aplikacije za Mac OS 1985. dobio od Applea ugovor kojim se Microsoftu dozvoljava da upotrebi Apple GUI elemente za svoj Windows 1.0 - u kasnijem sporu, Apple je tvrdio da se to odnosilo samo na verziju Windowsa 1.0 dok je Microsoft tvrdio da se to odnosilo na sve buduce verzije Windowsa. Sud je "stao" na stranu Microsofta.

2. Apple je od Xeroxa dobio "dozvolu" (tacnije: Xerox je krajem 70tih trazio kompaniju koja bi mogla da komercijalizuje njihovu kompjutersku tehnologiju). Na konto dogovora, da Xerox moze da "kupi" akcije Apple po povlascenoj ceni, Xerox je zavrsio sa 12% Applea ako se ne varam.



@Moorhuhn - to je ipak alfaunits

 

[kovacm]

Ma da, sve je Crapple prvi izmislio....
MS ima monopol na jednom vrlo prostom trzistu - ako Apple dobije jos neki monopol (Ima monopol tableta, ima dominantni polozaj kod zarade subvencionisanih telefona, ima monopol na SVE app-ove koji se legalno prodaju na iOS uredjajima, ima efektivno monopol na iTunes-alike....), Microsoft cemo od blata praviti

napokon u necemu da se slozimo!!


a ko je kriv za to?


mozda pasivnost Microsofta (kao najvece IT kompanije) (mada, tacnije bi bilo reci: nesposobnost da se takmice u fer utakmici)

a drugi, mnogo bitniji razlog je razdvojenost software od hardwarea (ono sto je Microsoftu i donelo toliku zaradu u prethodnih 30 godina, isto to je uprostilo sansu da danas postoji makar jedna kompanije koje moze efikasno da se takmici sa Appleom (hvala bogu da se Google makar trudi!)).

 

[alfaunits]

Da li se meni cini ili se i ti slazes da je zastrasujuce/zabrinjavajuce dokel Apple moze doci?

 

[Ace Rimmer]

Prošla su vremena kad se Amerika mogla ležerno ponašati. Ostalo je samo nekoliko oblasi idnustrije u kojoj su SAD dominantne. Treba osigurati da se taj položaj u "mobilnim uređajima" sačuva po savaku cenu.

+1

To i možda vojna tehnika koju guraju kroz NATO monopol .

 

[cjokanov]

ma da bre propali su, jedva cekam, bas se radujem, samo da propadnu, prokleti bili...

uzas koliko ogorcenosti na jednom IT forumu...

 

[vasic]

Da se i ja malčice uključim ovde. U moru mišljenja fanova obe strane (i tzv. "hejtera"), teško iskopati ijedno koje je potkrepljeno kakvim-takvim argumentima. Veliki broj se zasniva na netačnostima i improvizacijama, ali da sad ne gubimo vreme na ispravljanju krive Drine, samo par detalja.

Sutkinja ("sudinica") u upravo završenom sporu je bila Korejanka Lusi Koh. U nekoliko navrata tokom suđenja brojni posmatrači i analitičari su sugerisali da bi bilo potrebno da samu sebe izuzme iz procesa i imenuje drugog, nepristrasnog sudiju, jer je navodno tokom procesa očigledno navijala za Samsung, iz nekog nacional-patriotskog razloga. Ko je imao vremena da pregleda stenogram sa procesa mogao je to i da utvrdi -- Samsungovi advokati su tokom procesa često činili poteze koji su bili u suprotnosti sa zakonom (npr. objavljivali u štampi dokumenta koja im je višestepeni sud zabranio da obznane), a sutkinja ih je puštala bez posledica. Sve to u principu nije ni bitno. Već se polako pojavljuju članci sa izjavama porotnika, gde se vidi šta je to što ih je ubedilo da donesu presudu koju su doneli.

Glavni razlog bile su interne e-mail poruke između direktora, dizanjerskog tima, inženjerskog tima i Gugla. U ovim porukama do detalja se analizira npr. trenutni izgled ikona, gde dizajneri porede ikone sa ikonama na Ajfonu, s primedbom kako na Ajfonu ikone imaju trodimenzionalni efekat (zahvaljujući veštoj upotrebi senčenja) i kako su Samsungove ikone ravne, pljosnate i beživotne, te kako bi trebalo prepraviti ih po uzoru na Eplove. Takođe se pominje poruka Gugla Samsungu, u kojoj Gugl izražava zabrinutost kako su prototipi novog Galaksi telefona gotovo identični kao Ajfon, i kako apeluju na Samsungov dizajnerski tim da se potrude da promene vizuelni izgled hardvera, a pogotovo početnog ekrana kako bi se bar malo razlikovao od Ajfona. Osim toga, bila je tu i interna poruka Samsungovog marketinga, gde je njihovo interno istraživanje tržišta utvrdilo da je 12% kupaca koji su vratili telefon Galaksi to uradilo zato što su mislili da kupuju Ajfon (ili telefon koji je "isti kao i ajfon"). Drugim rečima, Samsung se svesno i namerno potrudio da napravi telefon koji će što je moguće više ličiti na Ajfon.

Tu je takođe bila i reklamna kampanja za taj Samsung, gde je u sklopu te kampanje Samsungov tim za marketing odobrio upotrebu slike koja je sadržala ikone identične onima na Ajfonu, uključujući i ikonu za Ajtjuns ("iTunes"), kakva u Androidu ne postoji! Nemoguće je da to niko nije primetio, iz čega sledi da je vrlo moguće da je ta ikona tamo namerno ubačena, ne bi li sličnost bila što veća.

I na kraju, tu je i Eplov memorandum od pre četiri godine, u kojem je Džobs Samsungu ponudio licenciranje patentiranih tehnoloških rešenja, pod uslovom da se ne kopira izgled hardvera i softvera, što je Samsung odbio (očigledno kalkulišući da će manje izgubiti ako iskopiraju Ajfon, prodaju stotine miliona komada i rizikuju sudski proces i eventualnu kaznu koju bu morali da plate nekoliko godina kasnije).

Ko malo poznaje dizajnersku filozofiju u Koreji (koja je u velikoj meri prisutna i u Kini), znaće da se Korejanci ponose svojom veštinom da veoma kompleksan proizvod analiziraju i detaljno iskopiraju. U mnogim krajevima sveta, čak i među obrazovanim ljudima, uključujući i one koji se bave kreativnim poslovima, kopiranje se ne smatra krađom i zakoni o zaštiti autorskih prava i patenata ("copyright", "trademark" itd) se smatraju besmislenima. Kada svemu tome dodamo i iracionalnu mržnju prema pojedinim kompanijama, cela diskusija gubi smisao.

Krajnji ishod ovog spora u Kaliforniji može a i nemora da utiče na ostale sporove koji se vode po svetu u cilju zaštite iOS-a. Ono što je izvesno je da će na američkom tržištu ova presuda predstavljati presedan za bilo kakve buduće sporove. Za proizvođače mobilnog hardvera, američko tržište je najznačajnije jer je ubedljivo najveće monolitno tržište razvijenog sveta. Drugim rečima, za razliku od Kine (koja je znatno veće monolitno tržište), Amerika ima para za telefone od 500 USD i više. Niko sebi ne sme da dozvoli rizik zabrane ulaska na to tržište zbog nekog patentnog problema. S obzirom da je ova presuda prilično precizno definisala kriterijume, izvesno je da će ostali proizvođači pažljivo analizirati svoj hardver (i OS) pre nego što ga plasiraju na američkom tržištu.

U krajnjoj liniji, za običnog potrošača realan ishod je da će na tržištu biti više različitih telefona, različitog izgleda, različitih operativnih sistema i korisničkih interfejsa, što samo može da znači bogatiju ponudu i veći izbor.

A što se tiče materijalnih posledica po Epl i Samsung, one će biti relativno trivijalne (u materijalnom smislu, u kraćem roku). Epl trenutno ima preko 110 milijardi dolara u gotovini. Samsung Elektroniks gotovo 30 milijardi. Prihod u poslednjem kvartalu: 35 mlrd (Epl), 33 mlrd (Samsung El.). Jedna milijarda (ili eventualno tri, ako sutkinja odluči da utrostruči kaznu, zbog toga što je kršenje patenta bilo namerno a ne slučajno) ne predstavlja naročiti gubitak/dobitak ni jednoj kompaniji (toliko para zarade za tri do deset dana poslovanja).

 

[vasic]

U moru reakcija na presudu, mislim da se sveopšte mišljenje među analitičarima u američkim i britanskim medijima možda najbolje odražava u sledećem (Reuters):

“Apple won big with Friday’s $1 billion U.S. patent judgment against Samsung. In a sense that seems fair, as Apple revolutionized the cell phone and rival products from the Korean manufacturer and other competitors mostly look like copycats. (...) If the fear of future lawsuits forces Google, which makes the Android operating system used by Samsung, to push the technology and hardware makers forward, users could benefit, too."

 

[salac]

prvi deo tacan (ojadili GEM do neupotrebljivosti i ostavili mogucnost da Microsoft postane to sto jeste)
2. Apple je od Xeroxa dobio "dozvolu" (tacnije: Xerox je krajem 70tih trazio kompaniju koja bi mogla da komercijalizuje njihovu kompjutersku tehnologiju). Na konto dogovora, da Xerox moze da "kupi" akcije Apple po povlascenoj ceni, Xerox je zavrsio sa 12% Applea ako se ne varam

Ovaj deo nije tacan - Apple nikada nije kupio nikakva prava od Xeroxa, vec su u zamenu za povlascene cene akcija dobili dozvolu da se prosetaju po laboratorijama i pogledaju sva cudesa koje je Xerox pravio.

Citat:

“Jobs and several Apple employees including Jef Raskin visited Xerox PARC in December 1979 to see the Xerox Alto. Xerox granted Apple engineers three days of access to the PARC facilities in return for the option to buy 100,000 shares of Apple at the pre-IPO price of $10 a share.”

Gde ti ovde vidis da je Xerox Apple-u prodao bilo sta?

Obzirom da u to vreme, 1979, ne postoje ni maglovita predstava u Xeroxu da mogu da patentiraju GUI (ono sto sad radi Apple), to je bilo dovoljno - lepo skupis svitu inzenjera, pustis ih u svoje 'tajne' laboratorije, oni otvorenih usta vide prvi pravi pravcati GUI, sa sve misem, sa sve laserskim stampacem, vrate se kuci u Apple pa zasuku rukave i krenu da grade novi operativni sistem na kontu onoga sto su mogli da vide.

Ovakva verzija dogadjaja poklapa se i sa sudskim tuzbama na kraju osamdesetih - Apple je tuzio MS za ripoff, a onda je Xerox tuzio Apple za ripoff.

Rezultat - ni Apple ni Xerox nisu dobili tuzbe.

 

[priest77]

@salac

Xerox granted Apple engineers three days of access to the PARC facilities in return for the option to buy 100,000 shares of Apple at the pre-IPO price of $10 a share.”

Znaci ti iz ovoga razumes da su Apple inzinjeri dobili puna tri dana samo da bi se divili otvorenih usta na ono sto se ovi iz Xeroxa hvale? Za tako nesto dovoljno im je bilo samo pola sata.
I zasto su bas inzinjeri dobili ta tri dana?
A na kraju ovi iz Apple su skroz sisali veslo pa ima za to hvalisanje dali Apple akcije po povlascenoj ceni

 

[salac]

Upravo tako. Ne postoji nikakav dokument niti ugovor na kome stoji da je Xerox prodao prava Apple-u za bilo sta.

Danas to izgleda cudno ali je zaista tako bilo - inzenjeri iz Apple-a su dobili ekskluzivnu priliku da udju u 'zemlju bajki', da vide sta carobnjaci iz Xeroxa rade. Ono sto ces sigurno tesko da shvatis je sledece - u to vreme niko pojma nema da nesto kao sto je ideja za GUI moze da se zastiti kopirajtom sve dok Apple to nije prvi (ili medju prvima) i uradio. Kada je Xerox video da Apple tuzi MS glede GUI-ja, odmah su i sami podigli tuzbu zeleci da usicare na eventualnom ishodu Apple vs Microsoft spora. Jer, zasto da Apple pokupi kajmak od MS-a kada je bilo poznato da je mac OS nastao po ugledu na PARC?

edit: btw, niko nije smatrao ni da je slobodna distribucija softvera koga imas nesto lose (narodski receno - piratisanje), dok Microsoft nije poceo da salje preteca pisma ultimativno zahtevajuci od hobista da ne mogu da koriste njihov basic kompajler ukoliko isti i ne plate.

 

[priest77]

Niko ne zove tudje inzinjere tri dana samo da bi se hvalio, to se kosi sa zdravom logikom.
Ko zna kako su se oni dogovorili, ali budi siguran da ovi iz Apple nisu im dali njihove akcije na lepe oci.

 

[alfaunits]

Pa ako nema papirni ili drugi sudski prihvatljiv trag sta su time dobili, zar je bitno sta su dobili? Ako nisi dobio pravo da nesto koristis, ocigledno nemas to pravo

 

[vasic]

Upravo tako. Ne postoji nikakav dokument niti ugovor na kome stoji da je Xerox prodao prava Apple-u za bilo sta. (...) Ono sto ces sigurno tesko da shvatis je sledece - u to vreme niko pojma nema da nesto kao sto je ideja za GUI moze da se zastiti kopirajtom sve dok Apple to nije prvi (ili medju prvima) i uradio.

Postoji ugovor na kome piše da je Kseroks od Epla dobio pravo da otkupi 100.000 deonica za 1 milion USD. Za uzvrat, Kseroks se obavezao da omogući inženjerima Epla da detaljno prostudiraju Alto (PARC-ov GUI kompjuter), s tim što im Kseroks neće dati ni izvorni kod sistema, ni elektronske šeme za hardver -- dakle samo ono što sami uspeju da vide čačkajući po računaru. Kseroksu se takođe bilo ograničeno da ne može da kupi više od 5% od ukupne emisije Eplovih deonica. Kseroksova strateška namera je bila da na neki način profitira od uloženog rada truda i novca u Alto. S obzirom da oni do tada nikako nisu uspevali da provale kako da to komercijalizuju, odlučili su da ulože 1 milion USD u Epl i da tehnologiju ustupe njima, jer je već tada svima bilo jasno da je Epl već od početka znao kako da komercijalizuje tehnološki pronalazak.

U roku od godinu dana od potpisivanja tog ugovora, vrednost Kseroksovog dela Eplovih deonica bila je oko 18 miliona USD. Dakle, investicija u razvoj Alto računara im je praktično donela 18 miliona USD. Kako kaže jedan nekadašnji inženjer PARC-a (ovde citat u originalu):

"There is a fundamental difference between invention (creating a new idea) and innovation (applying the idea in the marketplace). At that time, PARC was the world leader in invention, but failed miserably at innovation. Apple showed ability to do both."

 

[salac]

Sto ce reci da si upravo potvrdio ono sto sam napisao - nigde ne postoji ugovor gde Xerox prodaje bilo kakva prava Apple-u, a to se potvrdilo i tuzbom koju je Xerox podigao protiv Apple-a 1989. god. Jer da je ugovor postojao, Xerox ne bi mogao ni da proba da tuzi Apple.

 

[Bogda]

U moru reakcija na presudu, mislim da se sveopšte mišljenje među analitičarima u američkim i britanskim medijima možda najbolje odražava u sledećem (Reuters):

“Apple won big with Friday’s $1 billion U.S. patent judgment against Samsung. In a sense that seems fair, as Apple revolutionized the cell phone and rival products from the Korean manufacturer and other competitors mostly look like copycats. (...) If the fear of future lawsuits forces Google, which makes the Android operating system used by Samsung, to push the technology and hardware makers forward, users could benefit, too."

Međutim ako američki sud odluči da zabrani Galaxy S3 i Galaxy Nexus u Americi, a kako je krenulo lako može da se desi, od toga korisnici neće imati koristi.

P.S. Eh što Apple nije patentirao čiklet tastaruru, glossy ekran na laptopu, i neizmenljivu bateriju, svanulo bi mi.

 

[vasic]

Sto ce reci da si upravo potvrdio ono sto sam napisao - nigde ne postoji ugovor gde Xerox prodaje bilo kakva prava Apple-u, a to se potvrdilo i tuzbom koju je Xerox podigao protiv Apple-a 1989. god. Jer da je ugovor postojao, Xerox ne bi mogao ni da proba da tuzi Apple.

Pa ne baš... Kseroks Eplu nije ništa prodao, s obzirom da je, prema tom ugovoru, Kseroks dobio pravo da kupi deonice (po povlašćenoj ceni). Dakle, Kseroks od Epla nije dobio nikakve pare -- naprotiv, Epl je Kseroksu prodao deonice (za milion dolara), a Kseroks mu je za uzvrat ustupio tehnologiju (bez naknade). Kseroks je na kraju indirektno profitirao od tog ugovora. Kad se sve sabere i oduzme, transakcija je po definiciji bila trampa tehnologije za deonice.

A što se tiče tužbe, niko nikoga ne sprečava da podnese tužbu. Kad je Epl tužio Mikrosofta, neko u Kseroksu je shvatio da bi možda i oni imali šanse da tuže Epl. Ne treba zaboraviti, Epl je Mikrosoftu prodao licencu za Windows I da koristi GUI elemente (ugovor zbog kojeg je tadašnji direktor Epla, Džon Skali postao ozloglašen među fanovima Epla). Tužba je bila oko uslova te licence (Mikrosoft je ugovor shvatio kao licencu za sve buduće verzije). Dakle, tužba između Epla i Mikrosofta bila je za Epl izgubljena, jer je suština spora na kraju bila u uslovima licence, a ne u krađi. Tokom procesa, Epl je podneo sudu dokumenta u kojima se vidi da su pojedini GUI elementi iz spora (ikonice, prozori) tvorevina Kseroksovog PARC-a, i da su od Kseroksa licencirani deset godina ranije. Po tom osnovu, Epl nije nikako mogao da tuži za kršenje autorskog prava ("kopirajta"), jer je vlasnik prava prvobitni stvaralac, bez obzira da li je tvorevina licencirana za upotrebu trećem licu ili ne. Dakle, Epl nije imao pravnu osnovu, pošto je vlasnik bio Kseroks. U Kseroksovoj tužbi, Kseroks nije imao nikakvog osnova da tuži Epla kad je Epl imao ugovor po kojem je sporni sadržaj bio licenciran od Kseroksa.

Ko god se ikada bavio kreativnim stvaralaštvom zna veoma dobro koliki je značaj zaštite autorskih prava i patenta za njegov kreativni rad. U zemljama u razvoju, svest o zaštiti intelektualne svojine je još uvek na veoma niskom nivou (što svedoči masovno piratizovanje svega, od softvera, preko muzike, filmova i televizije, i to ne samo holivudskih, već i lokalnih). Ja donekle i razumem racionalizaciju piratizacije proizvoda i sadržaja iz razvijenog sveta (kada Acobe CS Master Collection košta 2.000 USD, izvesno je da, čak i kad bi potpuno onemogućili pirateriju, Adobe ne bi zaradio ni centa u npr. Burkini Faso, gde među lokalnim kreativcima kruže piratske kopije -- niko od njih ne bi bio u stanju da izvdoji tri godišnje plate samo za softver). Međutim isti taj svet koji kopira holivudske filmove, kopira tako i domaće pevače, serije i filmove. Na taj način direktno potkopava nacionalnu kulturu i stvaralaštvo, koje gubitke zbog piraterije ne može da nadoknadi na nekom razvijenijem stranom tržištu.

Patenti spadaju u istu kategoriju, bez obzira da li se radi o Mikrosoftu, Guglu, Eplu ili Kseroksu.

 

[alfaunits]

SGS3 koliko sam video nije uopste deo ove presude?

Nezamenljiva baterija im vec ne bi puno znacila, ne vidim da sem njih iko masovno koristi baterije koje ne mogu klik-klak da se izmene.

 

[vasic]

Međutim ako američki sud odluči da zabrani Galaxy S3 i Galaxy Nexus u Americi, a kako je krenulo lako može da se desi, od toga korisnici neće imati koristi.

U principu neće imati ni naročite štete. Samsung nije ni iz bliza jedini proizvođač telefona i tableta na tržištu. Pogotovo što je izvesno da Samsung sebi neće dozvoliti odsustvo sa američkog tržišta, pa će vrlo ubrzo poslušati Guglov savet ("udaljite se malo od Epla po pitanju dizajna...") i promeniti elemente dizajna i softvera da izgledaju dovoljno drugačije. Moguće je da će tako promenjeni biti atraktivniji potrošačima. U svakom slučaju, ovo će ih motivisati da malo misle svojom glavom, a ne da gledaju kako je to neko drugi uradio.

 

[vasic]

Šta su članovi porote po zanimanju? Šta njih čini kompetentnim da odlučuju o ovako nečem? Da li je ijedan član porote Koreanac? Da li je iko očekivao drugačiju presudu? Sećate se one "Kadija te tuži, kadija ti sudi."

Američki pravosudni sistem je prilično dosledan i jednoobrazan. Porotu biraju advokati tužioca i branioca, tako što obojica moraju da se slože pre nego što se potencijalni kandidat uvrsti u porotu. Pre početka procesa, sud nasumično odabere desetine kandidata za porotnike. Kad proces počne, advokati ispituju jednog po jednog kandidata za porotu. Ukoliko se sve tri strane slože (sudija koji predsedava, tužilac i odbrana), kandidat biva uvršten u porotu. Amerikanci su inače izuzetno ponosni na taj svoj pravosudni sistem (što se vidi iz obilja filmova i serija u kojima se radnja odvija u sudnici -- čitav svet već zna za brojne elemente njihove procedure). U prvom redu, ponosni su na ono što oni zovu "Trial by jury of your peers" -- dakle, presudu donosi običan svet, a ne neki sudija ili advokat. Sudija je samo arbitar, koji vodi računa da sve ide legalnim tokom.

Polako se pojavljuju informacije o sastavu porote u ovom procesu. Za sada se zna da je među 9 članova jedan bio mašinski inženjer, jedan softverski inženjer, jedna žena je zaposlena u "National Semiconductors"-u, jedan radi u prodavnici bicikala, a jedan je bez završenog fakulteta i radi kao građevinski preduzimač. Sedmoro njih je prvi put u poroti na sudu. Za predvodnika su izabrali kompjuterskog inženjera koji je godinama radio za Memorex, DEC i razne druge. S obzirom da je suđenje bilo u Silicijumskoj dolini, tako je i raspoloživii profil porotnika bio primeren i većina izabranih je imala dovoljno obrazovanja i ličnog iskustva da prati suđenje, shvati problem i donese odluku.

Naravno, sve to ništa neće smetati Samsungu da podnese žalbu, tako da će još da se vidi šta će biti konačni ishod celog procesa.

 

[salac]

Pa ne baš... Kseroks Eplu nije ništa prodao, s obzirom da je, prema tom ugovoru, Kseroks dobio pravo da kupi deonice (po povlašćenoj ceni). Dakle, Kseroks od Epla nije dobio nikakve pare -- naprotiv, Epl je Kseroksu prodao deonice (za milion dolara), a Kseroks mu je za uzvrat ustupio tehnologiju (bez naknade). Kseroks je na kraju indirektno profitirao od tog ugovora. Kad se sve sabere i oduzme, transakcija je po definiciji bila trampa tehnologije za deonice.

Nategnuto objasnjenje. Da je Xerox ustupio Apple-u tehnologiju to bi znacilo da Apple dobija sors kod, dobija hardverske sheme, dobija nekakve GUI patente koje Xerox ima u to vreme (mada ih i nema), a Apple od toga nije dobio nista. Nije mogao ni da ih dobije, obzirom da takav ugovor ne postoji. Dogovor je bio vrlo jednostavan - vi nama deonice po ekstra cenama, mi vama pristup do naseg hardvera i softvera, koje mozete samo spolja da gledate i dirate. Normalno, obe kompanije su se nadale da ce iz toga da izvuku neku korist. Sto se na kraju i desilo. Naravno da ni ljudi iz Xeroxa nisu bili glupi i da nisu shvatali da ce Apple poceti da pravi OS koji podseca na njihov PARC.

Dakle, jos jednom - ne postoji nikakav ugovor iz tog vremena gde Xerox prenosi bilo kakva prava na Apple, niti patentna, niti hardverska, niti softverska.

A što se tiče tužbe, niko nikoga ne sprečava da podnese tužbu. Kad je Epl tužio Mikrosofta, neko u Kseroksu je shvatio da bi možda i oni imali šanse da tuže Epl. Ne treba zaboraviti, Epl je Mikrosoftu prodao licencu za Windows I da koristi GUI elemente (ugovor zbog kojeg je tadašnji direktor Epla, Džon Skali postao ozloglašen među fanovima Epla). Tužba je bila oko uslova te licence (Mikrosoft je ugovor shvatio kao licencu za sve buduće verzije). Dakle, tužba između Epla i Mikrosofta bila je za Epl izgubljena, jer je suština spora na kraju bila u uslovima licence, a ne u krađi. Tokom procesa, Epl je podneo sudu dokumenta u kojima se vidi da su pojedini GUI elementi iz spora (ikonice, prozori) tvorevina Kseroksovog PARC-a, i da su od Kseroksa licencirani deset godina ranije. Po tom osnovu, Epl nije nikako mogao da tuži za kršenje autorskog prava ("kopirajta"), jer je vlasnik prava prvobitni stvaralac, bez obzira da li je tvorevina licencirana za upotrebu trećem licu ili ne. Dakle, Epl nije imao pravnu osnovu, pošto je vlasnik bio Kseroks. U Kseroksovoj tužbi, Kseroks nije imao nikakvog osnova da tuži Epla kad je Epl imao ugovor po kojem je sporni sadržaj bio licenciran od Kseroksa.p

Nikakav dokument o licenciranju Apple nije podneo na uvid sudu, obzirom da takav dokument i ne postoji, ali jesu podneli dokument pogodbe o deonicama&poseti laboratorijama. Xeroxova tuzba odbacena na drugim osnovama - prvo, mis je odbacen kao prior art, a ostale stavke tuzbe koje se ticu elemenata GUI-ja su odbacene ne zbog toga sto je Apple to licencirao od Xeroxa, vec zato sto, iako idejno iste, bitno su se razlikovale u tehnickoj realizaciji i imale su drugacije mogucnosti.

I tu je sud odlucio sa pravom, kao sto je nesto kasnije sa pravom presudio i u slucaju Apple VS Microsoft, koji se otegao godinama jer je Apple pokusao slucaj da dobaci cak do Vrhovnog suda. U obrazlozenju presude stoji da su GUI elementi postojali i pre Apple-a, i da su razliciti, i da je nemoguce patentirati neke zdravorazumske koncepte koji vec postoje, dok je Apple kukumavcio nad ukupnim look&feel-om koji navodno windows 'krade' sa mac os-a. Jos jedna potpuno ispravna odluka.

Sto nas vodi do jako interesantne stvari - da je Xerox krajem sedamdesetih mogao da patentira prozor u GUI-ju i manipulacije istim (pomeranje, otvaranje, zatvaranje i sl) i da je satirao konkurenciju metodama koje danas vidimo kod Apple-a, taj isti Apple danas bi predstavljao samo davnu zaboravljenu epizodu u racunarskoj istoriji.

Ko god se ikada bavio kreativnim stvaralaštvom zna veoma dobro koliki je značaj zaštite autorskih prava i patenta za njegov kreativni rad. U zemljama u razvoju, svest o zaštiti intelektualne svojine je još uvek na veoma niskom nivou (što svedoči masovno piratizovanje svega, od softvera, preko muzike, filmova i televizije, i to ne samo holivudskih, već i lokalnih). Ja donekle i razumem racionalizaciju piratizacije proizvoda i sadržaja iz razvijenog sveta (kada Acobe CS Master Collection košta 2.000 USD, izvesno je da, čak i kad bi potpuno onemogućili pirateriju, Adobe ne bi zaradio ni centa u npr. Burkini Faso, gde među lokalnim kreativcima kruže piratske kopije -- niko od njih ne bi bio u stanju da izvdoji tri godišnje plate samo za softver). Međutim isti taj svet koji kopira holivudske filmove, kopira tako i domaće pevače, serije i filmove. Na taj način direktno potkopava nacionalnu kulturu i stvaralaštvo, koje gubitke zbog piraterije ne može da nadoknadi na nekom razvijenijem stranom tržištu.

Ko god se bavio i bavi programiranjem morao bi da zna da, sta god iskodira, garantovano krsi sijaset patenata a da toga verovatno nije ni svestan. Ovo je narociti problem u Americi jer je jedino tamo zakon o softverskim patentima takav da je moguce patentirati same ideje, bez neke preterane price o tehnickoj realizaciji. Recimo, predsednik porotnickog veca u ovom sudjenju je covek koji drzi jedan takav patent na (slobodna interpretacija) "Aparatus koji sluzi za download muzike sa interneta, skladistenje na hard disk i slobodnu reprodukciju u proizvoljnom vremenu". Sad ti meni reci sledece - ne cini li se tebi patent doticnog gospodina prokleto poznatim i vec vidjenim?

Takodje bi taj isti potkovani programer trebao da bude dovoljno promucuran da vidi da su i svi ostali patenti o kojima se govori u zadnje vreme a ticu se mobilne telefonije (jer je o tome rec na ovome topicu) ili previse opsti (dizajn cetvrtastog uredjaja sa dugmetom, ehej!) ili su debelo zagazili u prior art.

Nazalost cini mi se da opet kreces u pricu koju sam od tebe vec nekoliko puta video ranije - da pokusavas da neslaganje nekih od nas sa patentnim americkim zakonodavstvom objasnis time sto zivimo u zemlji u razvoju te ne razumemo niti postujemo neciji intelektualni rad. Ovo je, naravno, potpuno netacna hipoteza. Kako postovati neciji 'rad' kada se, makar u ovim partikularnim slucajevima, zasnivaju na vec vidjenim stvarima? To znaci da se ne postuje intelektualni napor prvobitnih inovatora a nagradjuju velike korporacije koje imaju dovoljno resursa, novca i vremena, da ranije prezentovane koncepte uoblice u patent i proguraju ga kroz USPO.

Uostalom, nas 'neslagaca' nema samo u Srbiji, puna je Amerika ljudi koji razmisljaju kao mi.

Nije ovde problem da se ispostuje trud Adobe programera koji su napravili softver, vec da se ispostuje intelektualni 'rad' koji je potreban da se patentira cetvrtasti oblik uredjaja sa zaobljenim ivicama. Pitacu i tebe - sta mislis, koliko milijardi dolara je Apple odvojio za ovaj nadasve, 'nikad vidjeni', inovativni oblik uredjaja? Ja mislim - nista. Uredjaja takvog oblika bilo je i ranije.

Patenti spadaju u istu kategoriju, bez obzira da li se radi o Mikrosoftu, Guglu, Eplu ili Kseroksu.

Obzirom da je tako, verujem da ces svim srcem sada stati na stranu Gugla u novopokrenutoj tuzbi protiv Epla obzirom da Motorola aka Google drze patente na pustanje multimedijalnih sadrzaja na ekranu telefona kao i na dovlacenje podataka na telefon putem wirelessa.

Zvuce ti glupo ovi patenti? I meni. Taman toliko glupo, taman toliko deja vu, i taman toliko previse uopsteno koliko i ovi Eplovi.

I navijacu da Google izgubi spor.

 

[vasic]

Obzirom da je tako, verujem da ces svim srcem sada stati na stranu Gugla u novopokrenutoj tuzbi protiv Epla obzirom da Motorola aka Google drze patente na pustanje multimedijalnih sadrzaja na ekranu telefona kao i na dovlacenje podataka na telefon putem wirelessa.

Zvuce ti glupo ovi patenti? I meni. Taman toliko glupo, taman toliko deja vu, i taman toliko previse uopsteno koliko i ovi Eplovi.

I navijacu da Google izgubi spor.

Takvi patenti se u principu rutinski licenciraju. Ja u principu nemam ništa protiv kompanija koje patentom pokušavaju da zaštite svoj proizvod. Jedina situacija u kojoj me patentni sporovi nerviraju je kada je u pitanju neki patentni trol; dakle, kompanija koja se ne bavi ničim korisnim, već je sačinjena od advokata koji su stručnjaci za patentno pravo i kojoj je jedini cilj da od propalih firmi kupuje patente, kako bi posle tužili uspešne kompanije koje nehotice krše te patente.

U patentnom sistemu (kako američkom, tako i širom sveta) postoji masa patenata koji su plod kreativnih umova, ali koji nikad nisu prouzrokovali neki konkretan proizvod. U nekim jurisdikcijama sveta, patent prestane da važi ukoliko ga vlasnik, posle izvesnog vremena, ne primeni u nekom konkretnom proizvodu. U Americi, kao i u mnogim evropskim zemljama, to nije slučaj. Patentni trolovi izrabljuju patentni zakon. Kao što salac reče, postoje brojna idejna rešenja koja su patentirana, a do kojih svaki iole kreativniji čovek može sam da dođe. Mnogi takvi patenti registrovani su dosta davno, kad je sama ideja i zamisao bila zaista originalna i jedinstvena, ali ih niko nije primenio. Patentni trolovi jednostavno pokušavaju, i mnogi uspevaju, da izmuzu višemilionske nagodbe od kompanija koje koriste tehnologiju koja je nekada davno patentirana pa napuštena.

 

[salac]

To je, ako sam dobro razumeo, problem sa USPO-om, odnosno oni bas i ne proveravaju potanko (ili ikako?) da li je podneti patent prior art i da li se preklapa, potpuno ili delimicno, sa nekim drugim patentima?

Ja zaista imam problem da prihvatim da se jako siroke ideje i koncepti mogu patentirati. Misljenja sam da patent zasluzuju konkretne, solidne stvari, a ne puki opisi ili pak crtice koje mogu da se odnose na sve i svasta.

Osim patentnih trolova meni se ne svidja ni kurs koji u ovom trenutku drzi Apple. Nisam upoznat sa celim spiskom patenata koje Apple ima, ali ovi oko kojih je bilo sporova u zadnje vreme mi bas i ne deluju solidno. Previse su uopsteni i previse siroki sto ostavlja prostor za brojne zloupotrebe, pa povrh svega su vidjeni i ranije. Ne mislim ni da je Apple usamljen u svojoj nameri - naprotiv, mislim da bi se svaka velika korporacija, da je na njihovom mestu, ponasala isto. Ironicno ali 'ocevi nacije' su skoro pa odmah u novostvorenoj USA doneli patentni zakon plaseci se da bi nova zemlja mogla da postane zavisna od monopola. A sta se desava dvesta i kusur godina kasnije? Taj isti zakon (uz dopune o softverskim patentima) koristi se upravo za ono protiv cega je bio i uperen - za pokusaj sprovodjenje monopola.

U slucaju Samsunga nisam ocekivao da presuda glasi ovako kako glasi sada, odnosno da ce svi patenti biti validirani skoro pa trenutacno, vec da ce se ljuta bitka voditi oko dokazivanja da Samsung svesno obmanjuje potrosace. Medjutim, na moje veliko iznenadjenje, to se nije desilo. Po meni ovo utire put bezbrojnim procesima u buducnosti, inflaciji klasicnih patentnih trolova i iscrpljujucim patentnim ratovima kojima, i pored najbolje volje, ne vidim kraj.

 

[driver]

Problem je sto se sve zaboravlja. Uporedi iPhone keca sa najboljim touchscreen smartphoneom iz januara 2007. godine, mozda ce ti biti jasno zasto bilo kakav kontakt sa telefonom Apple treba da patentira. A sto je najgore, Androidu je bilo potrebno 3 godine da napravi slican OS, i jos 2 da napravi obican skrol da radi kao na bilo kom iPhoneu pre toga (i sami su ga nazvali project Butter). To govori puno stvari, a prvenstveno da niko drugi nema ni slican R&D kao Apple, i to nije pitanje nikakve pameti, vec namera i vrednosti...

 

[salac]

Problem je sto se sve zaboravlja. Uporedi iPhone keca sa najboljim touchscreen smartphoneom iz januara 2007. godine, mozda ce ti biti jasno zasto bilo kakav kontakt sa telefonom Apple treba da patentira. A sto je najgore, Androidu je bilo potrebno 3 godine da napravi slican OS, i jos 2 da napravi obican skrol da radi kao na bilo kom iPhoneu pre toga (i sami su ga nazvali project Butter). To govori puno stvari, a prvenstveno da niko drugi nema ni slican R&D kao Apple, i to nije pitanje nikakve pameti, vec namera i vrednosti...

U pravi si - problem je sto se sve zaboravlja.

Vidim ti si zaboravio da svaka od navedenih akcija na touchscreen-u postoji i pre nego je Apple podneo a zatim i dobio patent, u sta si i sam mogao da se uveris ukoliko si pazljivo pratio tok sudjenja i pruzene dokaze i kontradokaze. To su veoma proste i veoma ocigledne cinjenice, na sta bi svaka normalna individua trebala da se zapita - ok, apple je napravio izuzetan posao sa svojim prvim telefonom, ali kako do djavola porota moze da im potvrdi patent iako je i budali jasno da je tako nesto vec postojalo?

Ovde se vise ne radi o preferencijalima vec o prostim, elementarnim faktima - ukoliko je patent takav da je vec vidjen, pa kako onda porota moze da odluci da je jedinstven?

Izgleda da se odgovor moze naci u izjavama porotnika - neki nesretnik (inace jedan od njih) rece da su se oni vrlo zucno raspravljali izmedju sebe dok stvar nije resio prvi medju jednakima, predsedavajuci, inace iskusni vlasnik jednog patenta koji je ociti prior art i koji u dlaku opisuje ipod ili appletv. Dakle, taj gospodin je ubedio ostale da prior arta nema? Za ne poverovati je da je pomenuti gospodin posle sudjenja, ni 5 ni 6, izjavio da se postavio ocinski, jer obzirom da on drzi jedan patent, morao je da zastiti i ove Apple-ove. Ako ovde u pitanju nije ociti sukob interesa, ja ne znam sta jeste?

Ah da..... u trenutku predstavljanja, tek par meseci posle iphonea, android jeste prilicno kaskao za iOS-em. No vreme ide, stvari se menjaju, android je prosao dug put od bete iz jeseni 2007-me do ovoga sto postoji danas. Da je Apple bio isto toliko vredan i radan u razvoju iOSa koliko je bio vredan i radan po sudnicama diljem planete danas bi njihov OS bezao androidu za par godina, umesto sto je stignut i prestignut.

 

[Kimins]

Problem je sto ovi appl€ trolovi ne primecuju kao im voljena kompanija kopira druge i problem je sto ne primecuju kako su spor sa samsungom dobili na racun glupih patenata!
Najveci problem je sto ne kapiraju da su glupim patentima nagazeni i proizvodjaci koji nisu kopirali iphone kao sto je samsung to uradio, a samsung je kopirao opste stvari koje nisu smele biti validni patenti.

Opet cu staviti ovaj link jer ocigledno da niste procitali
http://www.engadget.com/2012/08/25/editorial-engadget-on-the-apple-vs-samsung-ruling/

Problem je sto appl€ nije platio ni centa za stvari koje su ukrali sa androida ili drugih OS, a za svako sranye koje su patentirali oni siluju druge!
Treba stvarno imati obraza pa reci da ta kompanija nema zastitu pored svih dostupnih cinjenica!

 

[[Miki]]

Problem je sto appl€ nije platio ni centa za stvari koje su ukrali sa androida ili drugih OS, a za svako sranye koje su patentirali oni siluju druge!
Treba stvarno imati obraza pa reci da ta kompanija nema zastitu pored svih dostupnih cinjenica!

Pa eto google je americka kompanija isto, pa ako je apple nesto ukrao od androida, neka ih google tuzi i cao .

 

[salac]

Pa i tuzi ih.

Napisah vec ali mislim da nije zgoreg da ponovim - i ta Google-ova tuzba o nekakvom krsenju patenata je moronska i nadam se da nece proci.

 

[bata87]

ovo sto mene najvise buni je ovaj deo Google-ovog saopstenja (koje sam postovao u drugom thread-u):

Takodje me jos buni da ce se neki patenti zbog kojih je Apple dobio na sudu preispitati od strane Americkog zavoda za patente. Odakle oni znaju da ce Americki zavod za patente preispitati sve ovo...

Kako mogu sada da preispitaju patente kada su nekog osudili za te iste patente, uopste mi nije jasno ovaj USA pravni sistem

 

[djape1]

kako ti nije jasno? USA system je jos pre 250g napravljen tako da stiti velike igrace pa tek onda ostale, a svi su pokriveni i nema nikog van systema, a sa nase tacke gledista jeste cudan jer vidimo u ovom slucaju direktan sukob interesa izabranog predsedavajuceg porote, te su cudni i ovi advokati iz samsunga u startu kako kaze @vasic; sve strane ispitivali porotnike pa odlucivali koji je pogodan ili nije...

 

[salac]

Nije, patentni zakoni su dobra stvar, ali klasicni patentni zakon u slucaju softverskih proizvoda ne vazi, vec su donesena posebna pravna resenja pomocu kojih je moguce patentirati vrlo uopstene i ponekad jako ocigledne stvari.

Patentno zakonodavstvo nije stvoreno da stiti monopole, naprotiv. Stavi se u kozu nekog zanatlije od pre 250 godina koji pravi, lupam, model kocije koja je bolja i jaca od postojecih. U tom slucaju, genij zanatlije nece da bude priznat jer ce jednostavno velika manufaktura da vidi sta je on radio i krenuce da stancuje ko blesava taj isti, potpuno identicni proizvod; time se obesmisljava bilo kakav trud malih preduzetnika jer ce oni veliki svakako uvek da izmonopolisu trziste jer imaju moc i dovoljno novca.

Problem je kad postane dozvoljeno da se patentiraju i same ideje - ukoliko danasnju situaciju preslikamo na tadasnje vreme, onda neko moze da se napravi pametan pa patentira kociju za prevoz uglja, cetvrtastu kociju, kociju sa dvoja vrata, kociju koju vuku 6 konja i sl, kociju koju vuku dva crna i dva bela konja i sl. ***, sto da ne - niko se pre toga nije setio da presavije pergament, uzme guscje pero u ruke i sroci prigodan tekst.