Koji je prosecan vek automobila danas? Pa cak i kod nas auto stariji od 20god je uglavnom vec uveliko nebezbedan, neodrzavan, nema novih delova, tj zreo za otpad. Ne vidim da se Tesla namenjala baterija, i dalje sasvim fino guraju i one iz prvih serija, tako da verujem da ce 10-15 godina sto je max na zapadu koliko se vozi auto izdrzati.
Konačno da neko kaže jednostavnu i očiglednu istinu, a to je da se skoro nijednom električnom automobilu nije menjala baterija zbog starosti, čak i tim starim 8+ godina! Uglavnom se menjala u retkim slučajevima kvara ili onog ludaka koji je prešao milion kilometara i stalno išao na brze punjače. Ali po svemu sudeći će baterije trajati bar 15 godina (tj. vek trajanja auta), a ono što mnogi ne shvataju je da čak ni tad one nisu za "bacanje" tj. reciklažu ako korisniku automobila odgovara smanjeni domet. Jer samo će biti smanjen kapacitet i domet, ali neće baterija biti neupotrebljiva! Ako nov EA može da pređe 400 km, za 15 godina će s tom baterijom moći da pređe npr. 200, neka je i 150 km. I, jel to neupotrebljiv domet za svakog čoveka? Nije, za grad je odličan, a i imaće tržišnu cenu prema potražnji auta s takvim dometom. Pored svega toga, domet u prvih 5 godina praktično ni ne pada zato što proizvođači ostave rezervisani kapacitet u bateriji na dnu i vrhu.
Ajde da kažemo da danas ne postoje vozila sa SUS motorima, i da su sva prevozna sredstva zapravo EV. Uzmimo period od 10 godina. Kolika je to količina dotrajalih baterija i šta sa njima?
Za 10 godina količina dotrajalih baterija teži nuli.
Ali recimo da si mislio 20 godina. Koliko postoji poslovnih i stambenih objekata na planeti? E toliko baterija može da se iskoristi, plus za poslovne objekte računaj bar 2-3 baterije po objektu, za veće ide i dvocifren broj. Plus, često se kombinuje više automobilskih baterija u jednu. Konkretni primeri? Recimo stadion koji ima solarne panele je dobio i reciklirane baterije koje mogu da skladište tu energiju preko dana i pružaju je uveče. Ili obična domaćinstva gde se instalira kućna baterija po istom principu, u kombinaciji sa solarnim panelima.
Preporučujem da se odgleda ovaj kvalitetan klip od Renault-a gde je lepo sve objašnjeno u vezi sa reciklažom baterija iz njihovih automobila:
The circular economy of electric vehicle batteries
https://www.youtube.com/watch?v=4zSWTT0qCzQ
Koga zanima više detalja o samom postupku recikliranja, preporučujem ovaj klip o ekološkoj reciklaži:
Eco-friendly method of recycling EV batteries
https://www.youtube.com/watch?v=wxCFDWMPu38
Ko ne želi da gleda klip, ukratko je napisano u opisu:
The German company Duesenfeld recycles batteries from electric cars. The main difference: The modules are shredded where the end-of-life batteries are collected. No hazardous transports of Lithium-Ion-cells. Furthermore 96 percent of a module is recycled through a hydrometallurgical process. This includes valuable materials like graphite, electrolyte, manganese, copper, aluminum, lithium, nickel and cobalt. Using these recycled materials would reduce the carbon footprint of new lithium-ion cell by up to 40 percent.
Tu piše i u vezi sa tvojom zabrinutošću o transportu litijum-jona. Na licu mesta gde je baterija rade prvi deo reciklaže.
Sve me to podseća na nuklearnu energiju. Jeste to najefikasniji i najčistiji vid energije, a šta ćemo sa nuklearnim otpadom od dotrajalih nuklearnih šipki? Hoćemo li u budučnosti zakopavati dotrajale baterije kao što danas zakopavamo burad puna nuklearnog otpada na dno mora. Niko ne gleda širu sliku i na duže staze.
Slažem se u potpunosti za nuklearnu energiju i nikad mi nije bilo jasno zašto toliko ljudi non stop ponavlja mantru da će nas jedino nuklearna energija spasiti od zagađenja i da jedino ona može da pruži dovoljno energije. Oba argumenta su netačna, nuklearke zagađuju mnogo, pre svega zbog tog odlaganja koje si pomenuo, ali i kod kopanja uranijuma i drugih materijala. Pritom sunce, vetar i voda mogu da pruže sasvim dovoljno energije da se snabdeva ceo svet, samo kad se napravi dovoljno njih. Samo 1% Sahare kad bi se prekrilo solarnim panelima, bilo bi dovoljno energije da se snabdeva cela planeta danas. Pored svega toga, nuklearne elektrane su daleko skuplje da se izgrade i daleko duže traje izgradnja, a za to vreme dok se grade (godinama), solarni paneli i vetrenjače (koji se izgrade veoma brzo) mogu da isporuče mnogo struje... I naravno, nuklearne elektrane su mnogo opasnije, a i skoro obavezno idu sa nuklearnim naoružanjem...
Svaki procenat, ma koliko mali bio, se računa. To je ono što ljudi kod nas ne mogu da ukapiraju.
Da, računa se, ali opet ignorišeš npr. transport nafte na svaku pumpu na planeti, to niko nikad ne računa kad se gleda koliko zagađuju SUS automobili.
Da bi se električna energija prenela na velike razdaljine potrebno je mnogo bakra, ulja, aluminijuma, platine. Mrežni transformatori se hlade uljem, i u sebi imaju nekoliko tona bakra. Bakar ne raste na drveću, već neko mora da ga iskopa i izprocesira. Koliko metala imaš u provodnicima koji idu od elektrane do glavnog transformatora gde se dalje distribuira ? Koliko materijala ode na proizvodnju metalnih bandera?
Skoro sve što si naveo je jednokratno zagađenje, jednom kad se stavi metalna bandera, ona će praktično večno držati žice i učestvovati u besplatnom i nezagađujućem prenosu električne energije. Jednom je proizveden taj metal i nadalje služi bez daljeg zagađenja. S druge strane imaš SUS automobile koji zagađuju u svakom momentu dok se koriste, kao i kamione koji im dovoze to gorivo, te kopanje i prerada nafte. To je trajno zagađenje koje ne prestaje, dok je s druge strane izgradnja infrastrukture za električnu mrežu bilo jednokratno zagađenje, a najbolje od svega je što je već završeno, već je izgrađena infrastruktura i gotovo da nema nove masovne potrošnje materijala.
Proizvodnja solarnih ćelija je i dalje preskupa, i cena ne opravdava ulaganje. Slažem se sa tobom da postaje sve isplatljivije, ali je i dalje daleko od primenjivog. Pogotovo za masovnu primenu.
Skupo je i neisplativo uložiti u solarne panele samo za nekoga ko živi u zemlji kao što je Srbija, gde je veoma jeftina struja. Da bi ti se ovde povratila investicija, potrebno je oko 20 godina, dok je u razvijenim zemljama gde je skupa struja potrebno samo 5-7 godina. Dakle, sasvim isplativo za srednju i višu klasu ljudi koji racionalno i dugoročno razmišljaju, a i prosto za one koji žele čistu energiju i/ili decentralizaciju tj. odvajanje od distributivne mreže.
