Šta je novo?
Od:
Filteri

Solarni paneli i subvencija države

Izvodljivo je da napraviš neki hibridni sistem, da trošiš svoje resurse a da po potrebi možeš da se prebaciš na distribuciju, ali nije tako jednostavno, i za to definitivno trebaju saglasnosti EDS, treba ozbiljan projekat, a ako planiraš i baterije u priču, ozbiljna (skupa) automatika koja će obezbediti da nikako ne može napon sa objekta da prođe do mreže. Prosumer priča je sa razlogom pojednostavljena, ali je zbog toga i povrat nešto sporiji.
 
Meni se mota po glavi zamisao da oba krova (nekih 80+40 m2) prekrijem sa panelima, da budu vezani tako da mogu da rade paneli nezavisno svaki za sebe i da se primarno vuče potrošnja (za kuću i za bojler od 200-300 litara koji bih vezao tako da “višak proizvodnje” ide u njega) sa njih, resto što zafali da ide sa EPSa.
@djalf je čini mi se razmišljao na temu off grid ili hyb sistema sa baterijama i svime, s čekam da neko od imaju panele odgovore na pitanje kolege iznad negdje koliko su proizvodili sada ovo zadnjih 15-20 dana sa zimom…
Jasno mi je da je skupo, ali nije valjda to 5x skuplje od prosumer varijant
 
@daxyco
Ček, šta da dođe da proveri i ko? Imam novo jednosmerno brojilo. Želim da postavim solarni sistem koji će biti odvojen od mreže EPS/EDS. Napajaće stvari koje nisu povezane na mrežu.
Što se tiče građevinske dozvole ovo je odgovor:
"Ukoliko je reč o postavljanju solarnih kolektora koji se ne priključuju na elektrodistributivnu mrežu, nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji."
Možeš li navesti koji projekti, elaborati i dozvole trebaju? Pošto nalazim svuda da ne trebaju (slučaj kada se ne priključuje na mrežu).
 
  • Like
Reagovanja: mnt
component je napisao(la):
@stanišavr
Ti se greješ na struju? Da li sam dobro shvatio da imaš potršnju preko 3000 kWh mesečno?
Mislim da trebaš da računaš 1,2 m3 drva. 1,75m3 bi davali svih 3000 kWh toplote (i to sa iskorišćenošću od 70%).

Meni deluje previše i 16.000 dinara za račun za struju sa solarnim panelima. Naš račun za struju sa sve grejanjem (TP) nije toliki ni u najhladnijim mesecima, a nemamo solarne panele. Razmišljam o postavljanju solarnih panela, ali mi se ne mili prosumer status.

Da li dobro shvatam da stavka 7 Накнада за обр.прист.ДС за разлику преузете и утрошене ел.ен. (5000 din u ovom slučaju) plaćaš samo ako si prosumer? Šta je tih 3,879?

Pokušavam da napravim razliku u računici solarni paneli prosumer vs "no prosumer", ali nikako da dođem do svih prosumer podataka
Kliknite za proširenje...
Za zagrevanje cca 160m2, porodične kuće bez izolacije na dva nivoa i još pet radijatora u kojima održavam minimalni protok kada je napolju minus da ne zalede, koristim električnu energiju iz noćne niže tarife. Nju skladištim u bafere i koristim u preko dana a energiju koju dobijam iz elektrane tokom svetlog dela dana koristim za dopunu i lagerovanje u edb. Pored toga, kada to nije dovoljno, po podne ili u večernjim satima založim jednu ili dve vatre u kotao viadrus.
Moja računica je sledeća: Ogrevno drvo 1m3=500kg*4,11kWh=2055kwh*0,6=1233kwh a iskustvo mi kazuje da ne dobijam toliko.
Kada se ukućani češće provetravaju onda je i potrošnja u skladu sa tim a imam i malog unuka.
Stavka 7 važi samo za prozjumere.
3,879rsd/kwh je cena za razliku preuzete i utrošene ee za višu tarifu a iznos pored za nižu.
castor je napisao(la):
Neka me ispravi neko ako pogrešno rezonujem i razmišljam na osnovu do sada napisanog - ukoliko se paneli postavljaju na sopstveni objekat i ne ide se u prosumer priču, ne trebaju nikakve dozvole za postavljanje panela, nema se nikakvih dodirnih tačaka sa EPS/EMSomm opštinom, komisijama raznoraznim i tome slično?
Kliknite za proširenje...
Ukoliko se ne vezuješ na edb ne trebaju ali to mora da ti odradi sertifikovana struka.
 
Poslednja izmena:
component je napisao(la):
@daxyco
Ček, šta da dođe da proveri i ko? Imam novo jednosmerno brojilo. Želim da postavim solarni sistem koji će biti odvojen od mreže EPS/EDS. Napajaće stvari koje nisu povezane na mrežu.
Što se tiče građevinske dozvole ovo je odgovor:
"Ukoliko je reč o postavljanju solarnih kolektora koji se ne priključuju na elektrodistributivnu mrežu, nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji."
Možeš li navesti koji projekti, elaborati i dozvole trebaju? Pošto nalazim svuda da ne trebaju (slučaj kada se ne priključuje na mrežu).
Kliknite za proširenje...
Na postojeće stambene objekte ne možeš da digneš sprat i da svi kažu, to je ok. Isto tako i sa panelima, menjaš statiku objekta, mora da se uradi elaborat da potvrdiš da to objekat može da izdrži i da tu sme neko da živi. To može da zahteva građevinska inspekcija ako dođe da vrši pregled. Solarni kolektori ne proizvode električnu energiju, već zagrevaju vodu. Solarni moduli, paneli, proizvode EE. Da ti nekome kažeš "majke mi nije povezano to na mrežu" neće da prođe, mora elektro projekat kompletan da se uradi, i da to pregleda neko iz distribucije i kaže da je u redu. I kada se to izvede, još jednom da se proveri na licu mesta da je urađeno u skladu sa projektom.

Drugo je kada se nalaziš u sred šume gde ti je najbliži dalekovod 5km od tebe, neće niko to da proverava. A kad je u pitanju naseljeno mesto, gde će neko da izvodi radove i da veruje da nema napona na opremi kada isključi izvode iz TS, mora da bude siguran da nema napona sa potrošačke strane.

Ovo su iskustva kolega koji se bave baš solarnim elektranama, mogu da se raspitam detaljno šta je potrebno od papira ako se elektrana stavlja na stambeni objekat a da se traži da je off grid rad ili hibridni.
 
U pravu si... sad tek vidim da su odgovorili za solarni kolektor...
Što se tiče statike, ne bi trebalo da bude razlike između solarni solarni panel ili solarnog kolektora.
I dalje pokušavam da prikupim informacije šta mi je potrebno da postavim solarni sistem na kuću koja poseduje priključak za struju i da to budu dva odvojena sistema. Pri čemu bi solarni sistem imao i baterije. Dakle, paralelno off-grid i mreža na istoj lokaciji. Spominje se da je prebačeno da odlučuje lokalna samouprava, ali sumnjam da su pomešali prosumer opciju.
Recimo garaža sa elektro vozilom bi koristila solarne panele, a kuća bi koristila struju iz mreže. Paneli bi stojali na kući pošto je tu južni krov.
 
Ostoja je napisao(la):
Izvinjavam se sto smaram, moze li neko da opise kako se ponasa sistem sad ovih dana po oblacnom vremenu, kakvi su prinosi bili? I sad kad su paneli pod snegom, da li se brze otapa sneg sa njih nego sa krova ili to sve ide u kompletu...
Kliknite za proširenje...
21.01.2024. 10h, sunčano, temperatura -2, instalirana snaga 10kw, trenutna proizvodnja 8200w.
 

Prilozi

  • P1070977+.JPG
    P1070977+.JPG
    289 KB · Pregleda: 79
component je napisao(la):
U pravu si... sad tek vidim da su odgovorili za solarni kolektor...
Što se tiče statike, ne bi trebalo da bude razlike između solarni solarni panel ili solarnog kolektora.
I dalje pokušavam da prikupim informacije šta mi je potrebno da postavim solarni sistem na kuću koja poseduje priključak za struju i da to budu dva odvojena sistema. Pri čemu bi solarni sistem imao i baterije. Dakle, paralelno off-grid i mreža na istoj lokaciji. Spominje se da je prebačeno da odlučuje lokalna samouprava, ali sumnjam da su pomešali prosumer opciju.
Recimo garaža sa elektro vozilom bi koristila solarne panele, a kuća bi koristila struju iz mreže. Paneli bi stojali na kući pošto je tu južni krov.
Kliknite za proširenje...
Mene isto ovo zanima, ongrid sistem bez backfeeda, dosta iscitavam na netu o mogucnostima invertera koji ima opciju zero export, gde se uz pomoc kleme na dovodnom kablu meri potrosnja i inverter usporava da ne bi vratio nesto u mrezu.

Najjednostavnije bi bila opcija da inverter bude povezan na mrezu i u slucaju iskljucenja struje, da se i on gasi i da ne moze da se dovede u opasnost bilo ko na mrezi.
Ovakav slucaj se koristi u Nemackoj gde je dozvoljeno 600W na micro inverteru i dva panela od 400w, koji ima odradjen fabricki prikljucak za suko uticnicu i gasi se isto kada i mreza, sav visak odlazi u mrezu bez mogucnosti smanjivanja racuna. Mozete istraziti kucajuci Balkonkraftwerk.
 
Bez backfeeda mozes onaj Axpert King inverter sto sam pominjao pre nekoliko (desetina) strana. Posmatraj ga kao UPS koji se napaja I IZ solarnih panela (podesiv prioritet), i opsluzuje samo uredjaje "nizvodno" od njega, tj ukljucene iza njega.
Online inverteri se vezuju paralelno sa mrezom i potrosacima, a on se vezuje redno izmedju mreze sa jedne strane i potrosaca sa druge, bukvalno kao UPS. Po definiciji ne moze da salje nista u mrezu.

Mane su tri:
sav visak solarne proizvodnje bacas jer nema feed in.
Ako ti potrosac trosi 500W, Axpert iz mreze vuce oko 530W (npr nocu kad je proizvodnja iz panela 0W) jer radi AC>DC konverziju, pa opet DC>AC.
Monofazan je, pa ako planiras nesto trofazno da kacis, trebaju ti 3 komada...

Edit: Ne znam kako EPS ovo posmatra, prilicno je specifican uredjaj.
 
Ja bih višak struje gurao u bojler od 200/300/500 litara.
 
Za to je bolji solarni kolektor za toplu vodu. Stavi se rezervoar 200/300/500 i nesto malo elektronike koji pusta glikol iz kolektora u izmenjivac u bojleru dokle god je u kolektoru voda bar 5C toplija od one u bojleru....
 
S tim što je jeftinije da dodaš koji solarni panel više nego da praviš i održavaš ceo sistem za grejanje tople vode. A osim toga, ako je voda u bojleru već dovoljno topla možeš koristiti struju za nešto drugo, a za solarne kolektore treba da se brineš kako da se ne pregreje.
I za grejanje tople vode bih dao prednost foto ćelijama iako su mnogo manje efikasne za tu namenu.
 
Problem sa PV solarnim panelima je kako osigurati da daju dovoljno struje za grejac, jer proizvodnja varira od oblacnosti, zaprljanosti panela, senki itd i nije on/off nego varira u toku dana. Jedino ako se pomiris sa cinjenicom da ce kad tad morati da "strpne" skupe struje iz EPS koliko nedostaje kad nema dovoljne proizvodnje na panelima (npr jedan grejac sa panela, drugi vezan na EPS). Ako predimenzionises PV sistem ni to nije garancija da ces imati konstantnu proizvodnju preko snage grejaca, ali veoma poboljsava sanse. Onda je pitanje sta sa proizvedenim viskom ako nemas feed in u mrezu.

Zato predlozih solarni kolektor, drugar ga ima povezan sa baferom od 500l i kad je suncano lako postize bar 60C u kolektoru cak iako je napolju minus.

Edit: Da ne bude zabune, ja odgovaram Dark911, a potom castoru koji se nadovezao, pod pretpostavkom premise da nema feed-in, tj da je offline sistem.
Inace, ako cemo bas da cepidlacimo, moze i dodatni PV paneli, pa malo elektronike (verovatno PIC) koji ocitava trenutnu proizvodnju i za svakih npr 500W viska proizvodnje pali po jedan grejac od 500W u baferu. Ali ko ce to da ti napravi?
 
Poslednja izmena:
Ja sam već rekao ranije da je po meni prosumer model gde se "deponuje" energija u sistem i povlači kad god fantastičan za potrošača i da ga treba oberučke prihvatiti. Teško je za ljude koji nisu u toj struci da shvate koliko to komplikuje priču sa strane mreže i šta sve mora da se radi da bi se ta proizvodnja prosumera balansirala.

S druge strane, verovatno je to i zakonodavac shvatio, pa je rešio da celu priču malo ublaži, da ne bude toliko isplativa jer bi stvarno bilo ozbiljnih problema u radu kada bi svako domaćinstvo nabacilo solarnu elektranu na krov. Primera radi, u Južnoj Australiji, operativna potrošnja na nivou države, zimski dan u podne (nema grejanja, nema hlađenja, sunčano, proizvodnja solarnih elektrana maksimalna), je bila NEGATIVNA. Dakle solarne elektrane su proizvodile više energije nego što su svi potrošači zajedno trošili. A ta proizvodnja je neupravljiva, ne može da se pošalje signal da se ona smanji. Uz to, da bi sistem mogao da funkcioniše u njemu mora da postoji inercija koju daju samo obrtne mašine (sinhroni generatori, u njihovom slučaju gasne elektrane) koje su morale da rade sa nekom minimalnom snagom, pa su morali da izvoze ozbiljne količine energije po negativnim cenama. Dakle trošim gas za koji dajem pare, pravim struju i plaćam nekom drugom da preuzme tu struju. I to je sreća bila što je imao ko da je preuzme. Tamo je od prošle godine zabranjeno povezivanje solarnih sistema koji nisu upravljivi na mrežu. Dakle, hoćete da postavite solarnu elektranu na krov kuće, može ako instalirate i uređaj preko koga će operator moći da vam isključi proizvodnju kada god poželi i za to ne dobijate nikakvu naknadu.

Ako se ostvare neke projekcije o broju i snazi planiranih solarnih i vetroelektrana u Srbiji, i kod nas će to biti apsolutno obavezno. Neke simulacije predviđaju izvoz iz Srbije na nivou više hiljada MW, konstantno tokom cele godine, što je besmisleno.
 
postoje rešenja i za overgenerating.
Reverzibilne HE recimo, ili lokalna isporuka struje stanicama brzih punjača za elektromobile.
Ne postoji problem viška energije, već samo problem uskladjivanja proizvodnje i potrošnje.
 
Samo što za izgradnju reverzibilne HE (ako i nađeš pogodnu lokaciju) treba 7-10 godina. Evo o RHE Bistrica se priča jako dugo, sa drugom koji je tada radio u EPS-u sam pisao rad na tu temu 2014. godine. 2024. godina je i nije ni idejni projekat urađen, praktično ništa. Mogu da se kladim da pre 2032. neće biti puštena u rad. Izgradnja Đerdapa 3 se planirala još dok sam bio na fakultetu (pre ~15 godina), izgradnja neće krenuti narednih 5, garantujem. A recimo imamo države koje imaju maksimalnu nadmorsku visinu 100m. Jedno brdo, sve ostalo ravno. Gde će one da prave RHE? I na sve to, najmodernije RHE se od momenta davanja signala za pokretanje u pumpni režim mogu staviti za 7-8 minuta. Sa stanovišta stabilnosti mreže, to je večnost.

Druga opcija su baterije, što od EV, što velike, grid level, baterije. Njihova izgradnja se baš zaletela širom sveta, i sam sam uključen i gomilu projekata za izgradnju novih baterija. To jeste budućnost, ali će svaki sistem radije potiskivati proizvodnju obnovljivih nego graditi dodatne kapacitete kako bi sva proizvodnja mogla da se primi u sistem.

Treća opcija proizvodnja vodonika, kad god postoji višak energije. Pa eventualno prodaja vodonika, ili proizvodnja NH3, ili opet proizvodnja struje od vodonika, ali je to prilično neefikasan proces, reda 50% efikasnost.

I da, postoji ozbiljan problem viška energije u nekim državama i u nekim režimima, čitam radove u vezi sa time maltene svaki dan i radim na projektima koji treba da reše te probleme. Distribuirana proizvodnja iz neupravljivih elektrana je ozbiljan problem koji se mora rešavati na neki način, i dalje širenje će biti zaustavljeno. Recimo u toj južnoj australiji, u opisanom režimu, sve velike utility scale solarne i vetroelektrane su bile isključene, iako je bilo vetra i sunca. Dve gasne elektrane radile sa po dva generatora na minimumu proizvodnje radila, i izvoz bio ~600MW. Baterija (100MW) bila u režimu punjenja.
 
Govorim uopšteno.
Mislim da se mi nećemo tako brzo solarizovati, oa čak i ako se omasovi to će uglavnom biti off-grid sistemi. Tako da je terminski plan koji si upravo izneo zapravo optimalan za naše uslove.
Južna Australija i Srbija su neuporedive, najpre klimatski. Mi inamo ok sunca, ne previše ali imamo vode za nekoliko reverzibilnih HE.
Samo što imamo jako kvarljive ljudske resurse.

Nadam se da će proizvodnja vodonika uskoro pistati efikasnija oa će se time rešiti problem država sa mnogo sunca a malo vode i još manje brda.
 
Planovi kojima se barata je 2000MW solara i 7000MW vetra u narednih 5 godina. Za RHE i nema tako pogodnih lokacija, a za njihovu izgradnju je potrebno poplaviti značajne površine da bi to imalo smisla.

Inače, ljudski resursi na operativnom nivou su više nego kvalitetni, ljudi koje sam upoznao baš domaćinski rade, trude se, naročito na HE. Bukvalno kao da je njihova elektrana se odnose, svaki dan nešto rade, sređuju, popravljaju, proveravaju... Rukovodeći kadar je problematičan, ali tog kadra nema puno pa je to po meni lakše rešiti, samo kada postoji volja.
 
Pa eto, ima nade, s tim da smo mi prirodno u mnogo manjoj opasnosti od overgeneration-a nego Australija. Em manja insolacija em manja potrošnja per capita uz izvozni potencijal.
 
Mene višak energije ne zamara previše, a pokušaću da objasnim zašto i kako sam ja (mali Perica) to u svojoj maloj glavi zamislio.
Neko napisa u ovoj ili nekoj drugoj temi, ali mi se čini da je ovdje @djalf napisao da postoje dva načina vezanja panela u kome pri jednom načinu povezivanja paneli rade svaki za sebe, a u drugom se to segmentira ili se (jedna strana krova) povezuje kao jedan panel. U prvom slučaju je jasno da svaki panel proizvodi za sebe, u drugoj je jasno da svaki segment radi za sebe. Za sebe, uslovno rečeno. Odnosno može pojedinačno da se iključi/isključimsvaki panel ili segment.
Moja ideja je bila da se pokriju dva krova sa panelima, da se paneli povežu tako da rade/uključuju se/isključuju se/proizvode ili ne proizvode svaki za sebe. Sistem da bude povezan odvojeno od EPSa, primarna potrošnja da ide sa panela, višak da ide na bojler pomenuti i klime. Manjak da se povuče iz EPSa, ali da manjak ne ide na bojler.
Očigledno je da treba da postoji neka baterija, a koliko se sejćam @djalf je tada našao i inverter i bateriju sve je valjda bilo tu oko 10k€.
Ajde sad vi meni recite da li je to moguće napraviti? Nadam se da sam pogodio sve i skopčao kako treba. Nemojte zamjeriti ako sam omašio negdje nešto ili pogrešno skopčao…
 
Jedna samo napomena, ne može svaki panel za sebe da se povezuje. Paneli se vezuju na red (kako ti kažeš da utiču jedni na druge) u stringove, pa se taj string povezuje na invertor. Možeš imati više stringova, i moraš ih povezivati tako da daju napon koji je odgovarajući gledajući sa strane invertora. Jedan panel daje napon reda 35-40V, a invertor traži napon od 200-800V (primera radi), dok je najefikasniji kada je napon u opsegu 400-600V. Zato se elektrane projektuju da u što većem broju slučajeva budu u idealnom režimu.

Sve što si zamislio je moguće, ali treba projekat da se uradi, automatika i zaštite da se ugrade i isprogramiraju, kao i da distribucija to pregleda i ispita i da da dozvolu za puštanje u rad. A tada nisi prosumer, treba projekat kao za novi energetski objekat.
 
Svaki panel za sebe moze samo sa mikroinverterima (tj jedan komplet panel + MI), mada i tu ima da mikorinverter podrzava i dva panela (sa jednim ili dva MPPT)
Ovi veci inverteri obicno imaju samo 2 ili 3 MPPT na koje se paneli vezuju redno u stringovima, i minimalno za pokretanje stringa, tj MPPTa, obicno bude 5-6 panela redno vezanih.

Ukratko koliko MPPT-ova toliko nezavisnih "ulaznih" celina (ne panela, nego celina). Kod MI celina moze biti jedan ili vise panela, kod vecih invertera je celina uvek vise panela.
edit: s tim sto multi string inverteri obicno imaju samo jedan izlaz ka mrezi, pa ne mozes da mu kazes: e ovo na bojler, a ovo na klimu salji... ogradjujem se da ne znam svaki invertor u dusu i specifikaciju, pa mozda ima konfigurabilnih koji ovo mogu.
 
Poslednja izmena:
Postoji li neka veća razlika u gubicima sa mikroinverterima i običnim inverterima?
 
MI (kod nas bar) su osetno skuplji po W u odnosu na ove velike invertere. Tako da je gubitak u novcu.
A sto se tice iskoriscenosti, MI obicno bolje iskoristi panel, pogotovo u 1:1 konfiguraciji.

scenario jedan: imas 6 half cut panela u stringu i veliki inverter, jedan panel je poluosencen. MPPT obara sve panele iz stringa na proizvodnju ovog osencenog, prakticno samo 6 polovina panela proizvodi.
scenario dva: imas 6 half cut panela i 6 MI, 1:1. jedan panel poluosencen i on pravi 50% energije jer MI iskljuci onu osencenu polovinu, ostali rade punom parom.
scenario dva a: imas 6 halfuct panela i 3 MI sa 2xMPPT. Osenceni panel radi sa 50% efikasnosti, ostali su u punoj proizvodnji jer su nezavisni (imaju svako svoj MPPT).
scenario dva b: imas 6 halfcut panela i 3 MI sa 1xMPPT. Jedan MI radi sa 50% iskoriscenosti (jer onaj osenceni panel obara proizvodnju svog kolege na MI), ostala 4 panela/2 MI rade punom parom.

Edit: oni nemacki balkonkraftwerk sistemi su sa mikroinverterima. Ali i oni zavise od mreze za sinhronizaciju faze i napona, tj online su.
S tim sto tamo (online) videh komplete od 350W panel i 300W Hoymilles mikroinverter za 200e, a kod nas je samo Hoymilles skulplji od te cifre.
 
Poslednja izmena:
A kakva je efikasnost kada nema senčenja? Dakle imaš 6 MI sa po jednim panelom ili jedan "standardni" invertor sa stringom od 6 panela?
 
Ako je sve idealno, nekoliko procenata (obicno manje od 5%) je efikasniji jedan veliki inverter sa 6 panela u stringu nego 6 nezavisnih panela na 6 nezavisnih MI.
Bar na papiru. Iskustva nemam nesto, samo sta procitam.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno