Solarni paneli i subvencija države

[dlalic]

Da li je neko pratio cene opreme pocetkom 2020e? Meni se cini da je osetno poskupelo (u regionu sam sve nalazio jeftinije), ali nisam siguran koliko zapravo (nisam pratio tad).

Pratim ja pomalo. U Kini je cena panela vrlo malo otišla gore. Sada je recimo ovaj i slični 190$/kW, a bio je 180$/kW. Nas više kači cena transporta i USD/EUR odnos. I naravno ceo hype koji imamo, subvencije i sl

 

[Eddie]

Uspeo sam da sredim stringove konacno. Sada imam dva stringa, na svakom je vezano po 6 panela. Morao sam da dodam jos dva panela jer inverter nije hteo da radi cak ni sa 5. Ulazni napon mora biti veci od 200V na jednom stringu, a panel daje negde 33-35V.
Grafikon za decembar gde je radio jedan string (6 panela okrenutih ka zapadu) i 28.12. je dopunjen i drugi string koji sada pravi 80-90% struje (6 panela okrenutih ka jugu). I drugi grafikon, za januar.

 

[djalf]

Sad je suncano pa ima proizvodnje.
Cekamo racune za januar da vidimo koliko je umanjenje ako su uveli da se ne placa pdv 20% na povucene kW.

 

[Ostoja]

Naknadno sam ponovo pogledao papirologiju potrebnu za prosumer status i meni se cini da se tu nesto pogresno gleda.

Naime, nije mi jasno u kriterijumima zasto je recimo ugalj/mazut 5 poena, struja 10, drvo 15, a gas 25? Zar nije poenta da se potisne smrdljivi ugalj i/ili da se obeshrabri grejanje na struju? OK, u medjuvremenu su podivljale cene svega, ali mi zaista nije jasno kakve veze ima ugalj/drvo/pelet sa solarnom elektricnom energijom? Razumem da nece da subvencionisu npr potrosace struje (da bi i dalje skupo naplacivali struju) ili da bas hoce da subvencionisu velike potrosace (da bi imali manje opterecenje mreze), samo mi nije jasno kako je onda struja tu negde u polovini liste.
Takodje, kakve veze ima tip stolarije na objektu ako grejanje nije na struju?

Kao da su iskopirali kriterijum sa tendera za energetsku efikasnost (zamena stolarije, izolacija), ali ne znam koliko je to merodavno za ovaj slucaj.

Da ne bude da mlatim, koriste se drva i svi prozori su PVC, tako da tu idu 40 od mogucih 50 poena, tako da meni to i ide dosta na ruku, samo mi nije jasno...

Ima li neko neku ideju zasto je ovako propisano?

 

[Ostoja]

Pardon, htedoh napisati papirologiju potrebnu za subvenciju za prosumer status, posto ako sam finansiras kakve veze ima izolacija, energent za grejanje, kavdratura po clanu domacinstva it.

 

[daxyco]

Mogu samo da nagađam, da gas nosi najviše poena jer je gubitak države na svakom potrošenom m3 gasa najveći. Za ugalj možda najmanji jer se novac od kupovine uglja daje državi (državnim firmama) pa im se isplati da nastavite da kupujete ugalj jer su to tržišne cene, a struju kupujemo po cenama ispod tržišnih pa ako potrošimo manje, tu istu struju eps može da proda za veće pare nego da je potrošimo mi. Za drva nemam ideju. Napominjem, ovo je samo moje mišljenje, moguće (zapravo vrlo verovatno) da nisam u pravu.

 

[djalf]

Mislim da se gleda faktor zagadjenja pa se po tome daju poeni.

 

[Ostoja]

Pa nema gore od uglja... Ustvari ima, preradjeno motorno ulje. Zato i pitam, nije mi logicno sa koje god strane okrenem.

A i u to doba kad su raspisivani kriterijumi jos nije bilo ludilo da je tona peleta 38000, a kubik drveta 10000, a ugalj ne mozes ni da nadjes.

Sredstva su za unapredjenje energetske efikasnosti, pa mozda zato, ali stvarno ne vidim logiku ovih uslova za solarnu energiju, ima smisla za recimo izolaciju ili zamenu stolarije... E da je jedina nelogicna stvar

 

[djalf]

Pisao sam ali mi obrisali, ja sam stavio drva i ako ih ne koristim jer imam kotao i centralno koje ne koristim vec grejem na klime a to je stavka struja sa manje poena sto isto nema logike jer ja manje potrosim i manje zagadjujem od svih navedenih nacina (jeste struja ide iz uglja ali ide i iz hidroelektrana pa sad kako se gleda).

 

[Ostoja]

Po zapadu vec imaju uslov kad se privezujes kao prosumer da moraju da imaju mogucnost da ti daljinski malo zavrnu ili privremeno cak i zaustave proizvodnju ako ugrozava energetski sistem. Da li je moguce one mikroinvertere tako "pridaviti"?
Da li postoje AC paneli (panel+inverter) kod nas, to mi je nekako najlaksi ali i najmanje konfigurabilan nacin da svi koji imaju krov postanu nekakvi prosumeri i pomognu sebi, ali i EPS...

 

[djalf]

Nisam video ali ako i ima košta verovatno puno. Kod nas su dva puta, ili da ideš putem EPS-a kao prosumer i imaš dugačak period otplate ili da radiš offgrid hibridni sistem pa da imaš struju i kad nema EPS-a i da štediš dok je ima. Ovo drugo zahteva baterije što povećava cenu drastično.
Ja čekam da vidim da li se nešto promenilo sad od 2023 i koliko će ovih postojećih da obnovi ugovor u aprilu.

 

[Ostoja]

Food for thought:
Domacinstvo koje koristi 500kWh mesecno, 60% dan (300 kWh) / 40% noc (200 kWh), uz varijacije +-50 kWh prosecno placa 12 x 5720 din = 68640 = 580 Eura godisnje.
Trofazni PV sistem 1.6 kWp sa mikroinverterima, bez baterija, godisnje proizvodi ~1800 kWh, kosta oko 2080 Eura (sa ugradnjom, po katalogu jedne firme) , sa brojilom nek je 2500 Eura (nadam se da nije vise?).
Apr-Sep prinos je prosecno 192 kWh/mes i racun (zbog izlaska iz plave u zelenu zonu) iznosi oko 6 x 2840 din = 17040 = 144 Eura, a Nov-Mar prinos je prosecno 107 kWh/mes i racun iznosi oko 6 x 4180 = 25080 = 212 Eura, tj 356 Eura za celu godinu, odnosno usteda oko 224 Eura u odnosu na domacinstvo bez panela.
Najkraci moguci period otplate investicije je 2500/224 = 11 god i nesto preko i sve to pod uslovom da trosite kako sta pravite i nema presipanja pa uzimanja iz EPS, inace se period produzava u zavisnosti od iznosa taksi za povucenu energiju.
Obzirom na garanciju na sistem, isplativost na prilicno dugackom stapu i svakodnevna molitva Manituu da iz uredjaja ne izadje magicni dim...

Cisto naglabanje... zaista me kopka da vidim zimski racun nekog prosumera, do sad su primeri svi bili iz zelene zone, interesuje me kako izgleda racun iz plave (mala proizvodnja zimi) i kakve su takse u tom slucaju...

Edit: ono gore dan / noc citati kao skuplja i jeftinija tarifa, da ne ispravljam sad gore u tekstu pa slucajno obrisem nesto...

 

[njikolaj]

Za par godina da se ukljuci u matematiku i elektricno vozilo, pa da malo pretumba racunicu

 

[Ostoja]

EV ima nezgodnu osobinu da nisi kuci kad ti je PV proizvodnja najveca, pa ti nabija potrosnju iz EPS u jeftinijoj tarifi sto zauzvrat povlaci klizanje celog objekta u skuplje tarife i prosecno vecu cenu kWh za sta god koristio te kWh. Igrati se malo sa kalkulatorom racuna za struju, npr 20-25kWh/100km, pa gledati kako se racun menja u zavisnosti od upotrebe vozila.

Osim ako ne radis od kuce, tj kuci si kad je PV proizvodnja najveca; onda je malo drugacija matematika, ali i onda nekako automatizovati da se koristi samo PV za punjenje da ne bi imao protok od i ka EPS...

Edit:
Gorenapisano vazi ako ostane sadasnji nacin obracuna za prosumere, tj ne promeni se u 1:1 kWh (a sumnjam da ikad hoce)

 

[PJ]

Pre nekoliko dana sam pročitao jedan interesantan tekst koji se svodi na: Za koliko stvari računamo isplativost u trenutku kupovine? Zašto to radimo za solarne panele?

Za solarne panele je to glavno pitanje, a za telefone, garderobu, proizvode za hobi, proizvode za domaćinstvo, televizore, pa i samo renoviranje kuće to retko ili nikad računamo.
Još ne ugrađujem panele, ali razmatram

 

[Ostoja]

Racuna se uanpred jer je to investicija koja sluzi da ti dugorocno nesto ustedi, za razliku od recimo TV koji je cisto trosak osim ako nisi zaposlen da gledas vesti po ceo dan pa transkribujes za neki liflet ili newsletter, ili renoviranje kuce koje sluzi da ti podigne kvalitet zivota i nije moguce ga iskazati cisto finansijski (vazi i za malopre pomenuti TV ako nije kupljen za posao).

Kao recimo sto ugradnja TNG u auto prvo treba preracunati da li i kad se isplati ili npr razlika u debljini termoizolacije, svi znaju da je treba biti ali postoji "diminishing returns" tacka, tj kad postaje kontraproduktivno pumpati jos novca.

Edit:
a kad smo kod termoizolacije mnogi grese sto stavljaju 5cm ili 8cm umesto recimo 12 ili 15 ili i vise, jer je tek manji deo cene izolacioni materijal (vuna/stiropor), a veci su fiksni troskovi po m2 (lepkovi, ankeri, mrezice, sine, parne brane, ruke majstora td)... Ali recimo kad uporedis 15cm i 50cm vidis da je period otplate 50cm visestruko veci a i postaje neprakticno ako objekat nije planiran sa naumom da ce spoljna mera zida biti 50cm dislocirana. Stvar kompromisa i optimizacije

 

[scouser]

Pre nekoliko dana sam pročitao jedan interesantan tekst koji se svodi na: Za koliko stvari računamo isplativost u trenutku kupovine? Zašto to radimo za solarne panele?

Za solarne panele je to glavno pitanje, a za telefone, garderobu, proizvode za hobi, proizvode za domaćinstvo, televizore, pa i samo renoviranje kuće to retko ili nikad računamo.
Još ne ugrađujem panele, ali razmatram

Ovo sam i ja pročitao, dobar je tekst. Počeo i ja da razmatram.

 

[njikolaj]

EV ima nezgodnu osobinu da nisi kuci kad ti je PV proizvodnja najveca, pa ti nabija potrosnju iz EPS u jeftinijoj tarifi sto zauzvrat povlaci klizanje celog objekta u skuplje tarife i prosecno vecu cenu kWh za sta god koristio te kWh. Igrati se malo sa kalkulatorom racuna za struju, npr 20-25kWh/100km, pa gledati kako se racun menja u zavisnosti od upotrebe vozila.

Osim ako ne radis od kuce, tj kuci si kad je PV proizvodnja najveca; onda je malo drugacija matematika, ali i onda nekako automatizovati da se koristi samo PV za punjenje da ne bi imao protok od i ka EPS...

Edit:
Gorenapisano vazi ako ostane sadasnji nacin obracuna za prosumere, tj ne promeni se u 1:1 kWh (a sumnjam da ikad hoce)

Ja imam srecu da mi ne treba svaki dan auto, i mislim da to kljucno moze uticati na to da ovo bude jednog dana dobra investicija. Postavljamo inace 10kW hibridni sistem.

 

[daxyco]

A ako poskupi struja za 50%?

 

[Ostoja]

Pominjano je u nekom videu koji je kacen u temi i mogucnost potrosnje na drugoj adresi u odnosu na proizvodnju, u tom slucaju npr roditeljska kuca ili vikendica moze da se iskoristi da se predimenzionisani PV sistem koristi za smanjenje cene energije na drugoj adresi brojilu (ko ima vise nekretnina u danasnje doba )

 

[djalf]

Struja je vec poskupela 25% u odnosu na jul 2022. a treba da poskupi bar jos toliko ukupno do proleca 2024. Problem je sto raste i cena kW pa se i prozjumerima povecava akciza i pdv na vracene kilovate (ne znam da li je ukinut pdv kao sto je najavljeno sad od prvog?).

 

[Ostoja]

Povecava se akciza i PDV u apsolutnom iznosu, ali se povecava i apsolutna vrednost ustede po kWh. @Eddie , ajd, ne bilo ti tesko, slikaj ponovo racun kad dobijes novi da malo analiziramo uz meze i rakijicu

Edit:
Sve vise mi se dopada ideja sa mikro inverterima za manje sisteme. Nema stringova i problema sa sencenjem u duzem stringu - mikro inverteri obicno imaju MPPT za svaki panel zasebno, lako se gradi trofazni sistem ili nastavljaju u niz. U slucaju kvara invertera samo deo sistema postaje neoperativan, a 300ak eura je jedan, pa je relativno lako imati zamenski u nekoj fioci. Monitoring je komplikovaniji, i po svoj prilici zahteva posvecen uredjaj. Na vece sisteme se ne isplati...

 

[djalf]

Dzabe kad to opet nece biti ni 30% ustede sa ovim nacinom obracuna.

 

[Ostoja]

A ako poskupi struja za 50%?

Evo malo sam razgibavao vijuge sa strujom skupljom 50%, a bez promene bilo koje druge takse ili procenta iste i (ako nesto nisam zaj... u racunanju) izgleda ovako:

Domacinstvo koje koristi 500kWh mesecno, 60% skuplja tarifa (300 kWh) / 40% jeftinija tarifa (200 kWh), uz varijacije +-50 kWh prosecno placa 12 x 7692 din = 92304 = 782 Eura godisnje.
Trofazni PV sistem 1.6 kWp sa mikroinverterima, bez baterija, godisnje proizvodi ~1800 kWh, kosta oko 2080 Eura (sa ugradnjom, po katalogu jedne firme) , sa brojilom nek je 2500 Eura (nadam se da nije vise?).
Apr-Sep prinos je prosecno 192 kWh/mes i racun (zbog izlaska iz plave u zelenu zonu) iznosi oko 6 x 3611 din = 21666 = 184 Eura, a Okt-Mar prinos je prosecno 107 kWh/mes i racun iznosi oko 6 x 5433 = 32598 = 276 Eura, tj 460 Eura za celu godinu, odnosno usteda oko 322 Eura u odnosu na domacinstvo bez panela.
Najkraci moguci period otplate investicije je 2500/322 = nesto ispod 8 god i sve to pod uslovom da trosite kako sta pravite i nema presipanja pa uzimanja iz EPS, inace se period produzava u zavisnosti od iznosa taksi za povucenu energiju.

edit:
Ako uspete da izborite subvenciju, cena sistema se umanjuje za 1.6kWp x 40000 din = 64000 din = 542Eur. Vreme otplate (2500-542)/322= 6 godina i mesec, mesec ipo.
Po meni sasvim prihvatljivo (garancija na panele 10+ god, na mikroinvertere 12 god ako postuju proizvodjacke garancije).

 

[djalf]

Vecina daje 2 ili 5 godina za Growatt inverter i ako sam Growatt daje 10 godina. Samo jedna firma daje 10 godina kod nas, bar od ovih koji su bili kod mene da se biraju za subvenciju.
Previse cimanja je to da ne mozes da otplatis bar za 10 godina. Sve preko toga se ne isplati.

 

[nekad_bio_SOKO]

Prozjumeri da troše električnu energiju onda kada je proizvode

 

[PJ]

Sve što kaže, ima smisla, osim što bi ovo dodatno demotovisalo, i ovako slabo motivisanu, populaciju da ulaže u solarne panele.

 

[NShappy]

Celokupna priča o prosumerima jeste da se pojedinci motivišu da ulažu u solarne panele, sa jednim jedinim konačnim ciljem. Minimizovanje proizvodnje struje iz fosilnih goriva.

Svaki kWh iz solara jeste jedna lopata uglja u nekom kotlu manje.
Svaki kWh iz solara je jedan oblačić CO2 manje.
Svaki kWh iz solara je neki novčani iznos (države) manje za taksu za CO2.

Da neko zaradi, da neko uštedi, da neko nešto izgubi a neko nešto dobije su samo metode da se ovaj cilj ostvari.
Te metode moraju biti regulisane i usmerene ka cilju, manje uglja, manje CO2, manje taksi za CO2.

Ja se nešto dojmim da retko ko u lancu Ministarstvo energetike - Ministarstvo finansija - EPS - prosumeri - elektrane - regulatori - trgovci struje - mediji - prosumeri, uopšte razume poentu prosumera, i šta treba raditi da se ide ka navedenom cilju.

Prosumeri bi da zarade.
Državni ekonomisti da ne daj bože prosumeri nešto ne ućare na račun PDV.
EPS bi što manje da izgubi (novca) zbog prosumera.
Mediji bi clickbait informacije (još ako može o zalutaloj Nemačkoj energetici i Putinovom trijumfu, Juhu! eto klikova i komentara...).
Ministarstvo energetike bi perpetumobil...

Razumem da postoje zakonski problemi da se neka proizvedena "roba" potroši a PDV ili propisana akciza na tu robu ne naplati.
Solarno proizvedena energija bi trebalo da je subvencionisana.
Neka kažu da će solarno proizvedenu energiju subvancionisati proizvođaču eto u iznosu akcize na nju. Npr.

Bla.bla.bla... Sve ovo mi to liči na gomilu magaraca u magli.

 

[djalf]

Tekst je totalni promasaj kao i ideja. Cuj da trosimo sta proizvedemo, pa leti ni nama ne treba toliko struje isto kao sto ni EPS-u ne treba.
Sa druge strane EPS mora da radi remonte svake godine, vece ili manje i tada se uvozi struja, mozda jeftina ali i dalje je to uvoz. Da su pametni, kao sto nisu pa da podsticu prosumere pa da se koristi ta struja preko dana a samo nocu da se radi uvoz kada ima i manje potrebe za strujom (nocu vecina privrede ne radi, klime ne moraju ili manje moraju da hlade nocu itd.).
Da bi resenje bilo dobro treba sagledati sve aspekte i doneti resenje koje je najbolje za sve. Sto naravno kod nas nema sanse da bude jer oni gledaju samo da zarade sto vise (EPS, drzava) i njihovi "povlasceni" proizvodjaci ciste energije (vetro parkovi i solar) kojima su naknadu povecali za duplo u avgustu (sa 0,4 na 0,8din po kW) koju prosumeri naravno placaju jer oni nisu "povlasceni".
Dok okruzenje ukida PDV na opremu za solar a neki i za komplet sisteme pa i radove mi mlatimo ovde praznu slamu, sto bi rekli nasi stari...

 

[SinisaK]

Pozdrav, a dali neko ima da pošalje sliku računa. Voleo bi za znam koliko tačno naplaćuju za povraćeni KW. Dali je akciza i pdv sve ukupno manje ili više nego što je na primer cena jeftine struje?