Ma, i ja ******. Radim u Domu zdravlja a odugvlačio sam sa vakcinom. Doduše, nisam antivakser, već sam čekao da vidim sa kojom će vakcinom biti moguć odlazak u EU odnosno Grčku. Na kraju se prijavimo (supruga i ja) za Pfizer, a dan posle Grci objave da može sa bilo kojom. U svakom slučaju, ja sam bio u kontaktu sa zaraženima u ponedeljak 29.03., a primanje Pfizera mi zakazano za četvrtak 01.04. Odložio sam primanje vakcine (trebao ujutru) a naveče mi se pojavili prvi simptomi. U petak 02.04. mi potvrđen Kovid preko antigen testa.
Iz ove perspektive preporučio bih svakom vakcinu. Batalite sve babske priče o vakcinama. Ja sam imao sreće da samo dva dana imam simptome, ali brate, da dva dana sam bio odvaljen od života. Bunilo, non stop u nekom polu snu, izgubio čulo ukusa, bol u glavi. Posle 12 dana od mene, i žena zakači koronu (do tada 2 puta negativna - antigen/pcr). I sad upala pluća. A ona je sportski tip za razliku od mene. Uvek idealna težina, pazi šta jede, ne večera, svaki dan/voće povrće. Pukli smo samo za lekove i vitamince preko 100eu. Plus ne znamo koje će posledice da vučemo od korone ubuduće. Ja se zamaram dosta brzo, dešava mi se da zaboravim nešto posle par minuta i sl. Plus kašaljucanje što kažu da ima da vučem barem 2 meseca.
Ja sam bio ubeđen da nema šanse da zakačim koronu. Jer radim kao sistem admin u DZ. U januaru smo krenuli sa rekonstrukcijom zgrade. Non stop sam bio, od početka korone, svuda po DZ. nameštao net, prepovezivao kablove, kačio računare na WiFi ili switchewe (jer se nismo iselili pa smo isključivani parcijalno). Selio računare. Onda postavka kovid ambulante, pa posle i preseljenje iste. U početku bez ikakve zaštitne opreme sem maski. Zamislite situaciju, nestane u kovid ambulanti internet, ja tamo, klečim na podu, podešavam WiFi ruter, a lik pored mene urla od kašlja. Korona. Zatim, bio u kontaktu sa većiom zaraženih radnika. Sedim sa koleginicom, pijemo kafu, jedemo keks iz iste kutije. Ona sutra dan pozitivna, posle 3 dana bolnica. Ja ništa. Kolega mi skida skafander posle izlaska iz Kovida, dezinfikuje me. On posle 2 dana pozitivan. Ja ništa.
Dodatno, putovao u Tursku. Pre odlaska na more, uradio PCR. Nije bio obavezan, ali radim u DZ, rekoh bolje da uradim test nego da zarazim pun avion ljudi. Negativan. Po dolasku iz Turske, opet uradim PCR test, za svaki slučaj, da bih mogao da se vratim na posao. Stigli u ponedeljak, u sredu sam radio test, u četvrtak dobio rezultat. Negativan. Do tada nismo mrdali iz stana nit sam klince slao u školu (propustili prvu nedelju).
Generalno, gde god bih išao, nosio sam sa sobom prskalicu sa alkoholom. U torbici mini, u autu veću. Non stop frk frk. Maske menjao redovno. Kad bih išao u kovid ambulantu, garderobu bi pravo u veš mašinu. Posle kad stigla zaštitna oprema, ima osam skafandere. Patike nosim vodootporne, pa ih natopim alkoholom. I tako. Imao sam SEDAM testiranja od marta do decembra. Na kraju za Svetog Nikolu, rešio da pozovem matorce jer nisu klince videli 2 meseca. Uradim serološki test, na antitela. Opet negativan. Nula antitela. Znači nisam ni preležao "na nogama" koronu. Bio sam ubeđen da me neće. Da je sve do imuno sistema i paženja. Zato sam olako i shvatio vakcinaciju u početku.
I na kraju, kad ti je suđeno. Zakačim zbog dve likuše (u to šta su i ko su neću da zalazim) koje su mi prećutala da imaju simptome, koje inače žive u Grčkoj i iz koje su stigli par dana ranije (nisam znao). A na molakanje zajedničke prijateljice, odem kod njih. Ko za inat, bacim masku jer sam je koristio ceo dan a u autu nisam imao rezervnu. Kontam nema veze, ljudi me zvali kući, ko bi me zvao ako ima koronu ili d a rizikuje sebe. Odem sa prijateljicom, zuadržim se 15 minuta jer im je komp neki krš, i nema mu leka sem da uzmu novi. To je bilo ponedeljak veče. Utorak jutro krećem po doručak, prolazim pored kovid ambulante. A likuše ispred nje. Ja kao, šta će te ovde a one - hehe, imamo koronu a i ti ćeš izgleda. Ej, još se keze. Ja se samo pokupim nazad, kažem ženi (koja radi isto u DZ) da se spremi. Javim direktoru situaciju i odem kući. Utorak jutro. Četvrtak veče prvi simptomi. Petak jutro potvrda kovida na pregledu. Žena, kao što reče, 12 dana kasnije upala pluća. Prijateljica koja je bila sa mnom, pozitivna dan posle mene i upala pluća. Njen muž, isto pozitivan ali bez simtoma jer se, razuman čovek, vakcinisao kineskom vakcinom.
Ove dve kod kojih smo se zarazili, imale su simptome od dolaska u Srbiju. Najmanje 5 dana pre mog odlaska kod njih. Pošto ja šaljem izveštaje o bliskim kontaktima - znam. A znam i da me nisu navele kao bliski kontakt, niti mene niti moju prijateljicu. Ladno bi nam prećutale da nisam naleteo na njih.
E sad, tu dolazimo do mentaliteta nas kao naroda. Znam gro ljudi koji su preležali koronu kući ali nisu išli kod lekara (sem ako ne zagudi) samo kako se ne bi pričalo da su bili zaraženi. Gro ljudi (jedan moj komšija) koje sam pozitivne zaticao po gardu a njega konkretno u Idea prodavnci. Plus ove dve likuše koje su prećutale da su zaražene, a znale su vrlo dobro da radim u DZ i da mogu da napravim haos u jednoj zdravstvenoj ustanovi. Spletom srećnih okolnosti, nije došlo do toga jer sam manje od sat vremena bio u DZ, a sve moje kolege (njih petoro) sa kojima sam bio u kontaktu su se testirali i negativni bili. Od toga je troje vakcinisano.
I šta da radimo sa takvim ljudima. Treba da prijavim policiji? Namerno širenje zaraze. Ali znajući u kakvoj zemlji živimo, ne bi ništa bilo od toga. Šta da radim sa komšijom koji još uvek ima kovid a kojeg zatičem u Idea prodavnci? Znači ja sam ritard jer su mi 14 dana donosili namernice prijatelji i poznanici, a on šeta. Ja sam ritard što sam radio i preventivno PCR. Ne mogu da krivim ni policiju jer broj kontaklata koji pošaljemo dnevno (pogotovo kad smo imali 30-40 zaraženih) je ogroman.
Ne znam, sistem nam je zakazao, ali više mi kao narod.
mada zbog ogranicenja od 2m nikad mi ne rade vise od 10ak racunara.
![[Miki]](/data/avatars/m/5/5360.jpg?1612777309){kind=avatar}
