IT preduzetnici: Banke, porezi, propisi... (FAQ - II & III post)

[Condor]

Opa, ipak iznenadjenje... Nisam vise pausalac, ali drago mi je zbog ovih koji jesu!

 

[Boqy]

Jel imao neko ovakav slučaj, da se od jednom pojavi neki veći dug za porez, kamata na sve to koja ostaje, iako sam u preplati? Sve je uvek plaćano pre 15og u mesecu.

 

[ZorMi]

Da nisi preplatio PIO umesto poreskog broja računa?

 

[Boqy]

Da, proverio sam i u jednom momentu sam nekako počeo sve da plaćam na isti račun, samo obnavljao naloge.
Ništa, sad ću sve na drugi račun.

 

[nuk]

Moj ti je savet da sad sve "dugove" ispeglaš i nakon 15. podneseš zahtev za preknjižavanje

 

[Boqy]

OK, tako ću i da uradim, hvala.

 

[Sgt. Major]

Ma ne moraš, samo plaćaj na druge račune, a na ovom će automatski da se sravnjuje. I meni se to desilo pre dve godine, nešto je brljao Intezin OfficeBanking kod poziva na broj, pa sam tako ispeglao bez preknjižavanja.

 

[ZorMi]

Ne znam kako je sada ali je pre nekoliko godina preknjižavanje bilo veliki problem.
Te ne podržava softver, te koleginica koja to radi na odmoru... itd.
Na kraju su preknjižili posle skoro dve godine.
U mom slučaju su bili pozivi na broj iz prethodne godine pa nije moglo uplatama da se izravna.

Dakle, pokriješ odmah račune koji su u minusu da te ne gone (kamata je mala), a tamo gde je preplata umanjiš sledećih meseci dok se ne poravna.

 

[nuk]

Dug mora da plati, za ostalo može kako god. Ja sam jednom podnosio zahtev za preknjižavanje elektronski i prošlo je bez problema, samo je fora da se zahtev šalje nakon 15. u mesecu

 

[Miodrag963]

Registrovao sam se nedavno kao pausalac koji daje usluge programiranja. Radim za firmu iz U.S ali putujem kao digitalni nomad većinu godine. Kada sam otvarao račun u banci sumi rekli da mogu da koristim deviznu karticu u inostranstvu svakodnevno, za razne troškove, uključujući i podizanje gotovine, a limit je bio prilično visok. Brine me da li postoje neka druga ogranicenja od strane poreske uprave, a nigde ne mogu da nadjem taj odgovor. Da li neko zna da li postoje ogranicenja za trošenje novca sa biznis računa kada si u inostranstvu? Hvala unapred na odgovorima.

 

[CarnX]

Ne bi trebalo da postoje ogranicenja sto se tice poreske... Jedino proveri sa bankom, oni imaju obicaj da ogranicavaju potrosnju ili blokiraju potrosnju u inostranstvu pa moras eksplicitno da im podnosis zahtev za skidanje omogucavanje placanja u inostranstvu. Mada tebi su vec rekli da mozes da je koristis u inostranstvu tako da verujem da nema preprka za tebe

 

[ShadowOps]

Treba mi savet:

Radim pod šifrom 7022 i sa jednim klijentom sam počeo da radim u junu pod ugovorom na fiksni mesečni iznos i nakon toga smo na obostrani dogovor prešli na fakturisanje po satnici a zbog "lenjosti" nismo ništa menjali u ugovoru i taj ceo ugovor je zapravo postao nevazeci jos tada.
Da li je potrebno u takvoj vrsti poslovanja imati napismen ugovor u vezi satnice i ostalih stvari ili je dovoljna samo faktura za eventualno pravdanje?

Uopsteno govoreci, da li je potrebno da za svaki posao i svakog klijenta imate sve na ugovoru?

 

[Monitor]

FAQ секција се не одржава, па ћу морати да покренем дискусију о теми из наслова - избор банке. Али ћу и допринети неким информацијама.

Ја имам предузетничку радњу и примам америчке доларе од клијената вирмански (wire transfer). Користим банку Интезу за свој пословни рачун. Ту је месечни трошак вођења рачуна 595 динара, а може пасти све до 295 динара ако имате пуно промена на рачуну. Додатно се плаћа 200 динара месечно за коришћење BizMobi апликације. У мобилној апликацији могуће је радити распоред прилива. Преко мобилне апликације исто можете мењати девизе у динаре, а курс долара је готово увек 0,6 динара мањи од средњег курса НБС. Ја бих рекао да ово банка прописује као 0,6%, али нема тога у документима банке.

Платни промет се наплаћује 60 динара по налогу издатом из мобилне апликације, значи паушалци који плаћају 4 налога месечно, за ово бивају олакшани за 240 динара. Интеза предузетницима издаје дебитну Дину и Визу, без месечне накнаде, док је провизија за свако плаћање овим картицама 39 динара, због чега никад њима не плаћам, али мени то не смета. Подизање са банкомата је наравно бесплатно, али док сам истраживао алтернативе, видео сам да АИК то наплаћује, ако немате пакет рачун.

Интересују ме алтернативе. По мом искуству, највећи трошак није одржавање или провизије на платне налоге, већ 0,6% мањи курс од средњег курса НБС. Међутим, не бих рекао да овај трошак, иако највећи, може бити смањен значајно у другим банкама. Да бих размотрио другу банку, пре свега треба имати мање трошкове, а ту би предњачио бољи курс америчког долара. Знам да ОТП има пакет са бољим курсем евра, али то мени не значи. Од осталих ствари, потребно ми је електронско/мобилно банкарство у којем могу да књижим приливе и мењам доларе.

Да ли неко има препоруку за другу банку? Обавезно поткрепите тврдњу курсом долара у тој банци.

Банке које имају мобилне апликације за пословне кориснике:

• Интеза
• Рајфајзен
• Уникредит
• Поштанска штедионица
• Про кредит
• НЛБ Комерцијална
• АИК
• ОТП

 

[holland]

Ako ti išta znači, trenutni kurs u Rajf za USD mi je 105.6710 pa ti uporedi. Za 100 dolara sam pogledao, čini mi se da je pominjano da može da se ispregovara bolji kurs za veće iznose ali nemam iskustva sa tim.

Ne naplaćuje se plaćanje njihovom Master karticom. Postoji provizija na ebankingu ali svakako i preduzetničke namete plaćam sa privatnog gde nema provizije tako da je to nebitno. Raspored priliva može u aplikaciji i veoma je lagano. Paket košta 500 din i uključuje ebanking.

 

[Monitor]

У Интези је тренутно 101,7806. Таква катастрофа је увек ван радног времена, које је за девизно пословање до 16h. У току радног времена је курс за ~0,6% мањи од средњег курса НБС и заокружен је нормално на 2 децимале. Можда је такав случај и у Рајфајзену, па ако би могао сутра ујутру да провериш, било би супер, мада хвала ти и за ову информацију сада. Читао сам жалбе корисника на лоше курсеве у Рајфајзену, као да ни преговарање не даје баш задовољавајућ курс.

Што се тиче провизије за платне налоге, није ми ни пало на памет да их плаћам са личног рачуна. Ја сам увек мислио да све у вези предузетничке радње мора да се плаћа са пословног рачуна, мада могуће да може са рачуна физичког лица, јер је предузетник „физичко лице које обавља делатност”.

 

[uji]

Ne postoji objedinjena banka koja će u potpunosti odgovarati svačijim potrebama. Opredelio sam se za Raiffeisen biznis iRačun, jer dolare koje povučem na karticu sa PayPal-a Visa pretvara u evre. Međutim, tek za koji dan ću pregovarati da mi daju bolji kurs (standardno je 116.20). Ono što od drugih mogu da prenesem je da su za swift ekspeditivni i kako mi navode, je jedan od razloga zašto su kod njih, ali ne uz previše detalja (da li uključuju posredničku banku i slično). Ranije nisu naplaćivali naloge u paket računima i to se promenilo (izuzetak je Addiko kod ponude za novootvorene). Doprinose plaćam sa ličnog računa pošto sam u paušalu. RF i UniCredit jedine vezuju biznis kartice za evro devizni račun.
Kod OTP-a je štošta dosta pojednostavljeno kada sve dođe na svoje. Međutim, neretko uključuju OTP mađarsku kao posredničku banku. Imaju sinhro dodatak od 100 dinara mesečno za lični paket račun (Praktik na primer od 395 pa održavanje može da se smanji ako se Masterom plaća), mada sam hteo Biznis praktik. Odbilo me je to što podrška nema odgovor na dva prosta pitanja: da li ponudu za novoosnovane firme mogu da ostvare i preduzetnici i koji period po kriterijumima banke se uzima kao odrednica za novoosnovani privredni subjekt. Već me upućuju na bankarskog savetnika za pravna lica u ekspozituri koji šalje upit višoj instanci i zove mene da mi saopšti kako stoje stvari. Ta zaostavština iz Societe Generale je za mene besmislica. Međutim, imaju dinarsku Visa Business Platinum sa instant transferom i kurs odstupa od srednjeg za par desetina para, što ću imati u vidu ako budem imao značajno veće prihode.
U UniCredit-u lični bankar na svaki upit odobrava povlašćen kurs i to ume da bude previše zamorno. Od prekjuče idu samo Master kartice, a Visa je dodatna za 250 dinara mesečno.
Za Poštansku sam informisan da takođe knjiže po srednjem za Visa biznis karticu, ali kada je reč o swiftu, ne znam ništa. Međutim, kako mi je menjačnica za fizička lica parametar (otprilike 116.85), verovatno ni ne tako loše, a ni previše sjajno.
AIK od pre 3 godine ima samo Master. Međutim, kolegi kao fizičkom licu su tražili da odštampa AdSense uslove korišćenja za uplatu od Google Ireland, što dosta govori o njihovoj neekspeditivnosti.
U NLB su podigli cene za sve i svašta. Stoji da su efikasni za swift, ali smanjenjem kursa za Set račune fizičkih lica, rekao bih da je promena politike banke uticala i na pravna lica.
ProCredit ima pakleno skupe tarife, ali postoje privredni subjekti koji sarađuju sa njima kao npr. TSV diskont.

 

[holland]

Што се тиче провизије за платне налоге, није ми ни пало на памет да их плаћам са личног рачуна. Ја сам увек мислио да све у вези предузетничке радње мора да се плаћа са пословног рачуна, мада могуће да може са рачуна физичког лица, јер је предузетник „физичко лице које обавља делатност”.

U životu nisam platio poreze i doprinose sa preduzetničkog računa, uvek mi se i svuda naplaćivala provizija a uvek sam i imao kao fizičko bez provizije Nikad problema, ne verujem da ih zanima odakle se plaća sve dok se plaća.. plaćaju ljudi kešom u pošti na papirnim uplatnicama i dalje

A baciću pogled ujutru za kurs.

 

[holland]

Izvinjavam se za dupli post, 105.7190 kurs za USD sada, ne isplati ti se Rajfajzen onda nikako, los je izgleda i tokom radnog vremena.

 

[Monitor]

Звао сам сада банке да битам за курс и негде добио конкретан одговор, негде не. За референцу, средњи курс НБС на насловној страни је сада 107,0202 динара за долар.

• Интеза сада нуди 106,4. О Интези сам већ писао у претходним порукама, само да додам да курс у апликацији буде 0,6 мањи од средњег курса на сајту НБС. Међутим, како НБС мења курс око 14h, уколико се тада повећа курс, у апликацији се неће повећати. А ако падне, обавезно ће пасти. Значи тржишни је само уколико банци иде на руку. Јадне форе, али чисто да употпуним информације
• Рајфајзен ми је рекао да је курс око 106,5 међутим у претходној поруци видимо да није тако. Негде сам читао да је могуће тражити бољи курс, а такође вас могу трајно означити за бољи курс у апликацији, али не знам је ли то истина, јер нисам клијент. Оно што ми је агент рекао је да им је курс тржишни, те да не могу да гледам стриктно средњи курс НБС, јер је он закуцан од 9h до 14h
• Уникредит ми није рекао курс, већ само да понуде иду преко матичне експозитуре
• Про кредит ми је рекао да курс не може да се види док им не кажем матични број фирме. Значи практично, не можете знати курс док не постанете клијент. Рекли су ми да погледам курсну листу, али да је курс тржишни, а за правна лица бољи од курса за физичка. Значи немање појма и рекла-казала информације
• ОТП ми је коначно рекао поуздане и конкретне информације. Размена девиза се врши позивом (по речима збуњене агентице изгледа не може размена из апликације, осим по ужасним курсевима за физичка лица), а курс испод 10.000 долара је 105,8 док је преко 10.000 долара курс 105,9. Информација са њиховог сајта да дају бољи курс преко 5.000 долара је застарела

 

[retrospektiva]

Zvao sam 2,3 puta sluzbu u Rajfajzen banci u vezi povoljnijeg kursa (bio je dosta veci iznos u pitanju). Oba puta su mi dali nesto simbolicno/neznatno bolje od kursa u aplikaciji, i nije ostajao trajni, to je vazilo za taj dan i za isti taj iznos. Mozda je to ranije vazilo trajno, kada je bilo manje oscilacija sa kursom. Kod njih najvise stranaca otvara racune (ukljucujuci Ruse). Neko je negde napisao da ih zato i boli uvo za devizni kurs.

 

[holland]

Njih generalno boli uvo za sve, jedina banka koja skoro pa otvoreno kaze klijentima da ih nije briga da li ce ostati ili otici 😃

 

[pecavuk]

Zar nije onda isplativije povlačenje deviza i razmenjivanje u koju god već valutu (dinari) u drugim bankama ili menjačnicama? Praktičnije nije svakako ali ono. Ili mi je loša logika i razmišljanje?

 

[holland]

Ne mozes da podignes devize kao preduzetnik, tj. mozes kao dnevnice uz putne naloge ali to je sitno nesto samo, ne mozes velike kolicine.

 

[uji]

Zvao sam radi korekcije kursa evra u Raiffeisen-u. Prvo mi je ponuđen 116,40 a nakon čega sam rekao da ću preći u OTP, jer je kod njih za par desetina para niži u odnosu na srednji i da ne bih menjao banku naprave kompromis, pošto su za iznose slične mom (5200€), ako ne manje odobravali 116,80 i 90 pa mi je korigovan na 116,71 uz opasku da preko 10000€ mogu da izađu u susret. Otprilike, oni su sračunali da prođem isto kao kada bih u inostranstvu podigao novac sa bankomata. Svaka škola se plaća.

 

[retrospektiva]

Meni su pocetkom oktobra za 10.000 dali 116,35 (prodavao sam). Bila je neka nadrndana koja je bila u fazonu kao da sam pitao za 1000.

 

[milosd]

Ako se dobro sećam, i Intesa takođe daje povoljnije opcije za iznose preko 10k eur.

 

[reveal]

Potreban mi je savet za izbor sredstva placanja od strane klijenata iz inostranstva - uplate bi bile dominantno u evrima, dosta redje u dolarima (CAN, US, AUS)). Konkretno, sta se najvise isplati u smislu provizija, konverzija i slicno (otvorila bih racun u Rajfajzen - pausalac sam):

• PayPal
• Direktno na PR racun
• Da napravim da placaju karticom na svom sajtu
• neka druga super opcija za koju jos nisam cula

I jos jedno pitanje sta da radim sa klijentima koji jedino znaju preko Westerna da placaju i samo to cepaju?

Hvala!

 

[Sc8eR]

Ima li u temi ljudi koji iz Srbije su zaposleni u firmi u inostranstvu (dakle radite za jednu inostranu firmu koja nema lokalnu ispostavu već vam uplaćuje bruto iznos na neki račun u banci).
Listao sam temu pokušavajući da skontam kako bi funkcionisalo plaćanje, tj šta dalje sa tim bruto iznosom.
Pretpostavljam da se mora registrovati neki pravni oblik kako bi mogli da primate uplate ali koji?
Preduzetnik paušalac bi bilo najpovoljnije ali pretpostavljam da ni paušalci ni knjigaši ne bi prošli test samostalnosti ako su zaposleni kod jednog klijenta.
O DOO ne znam puno osim da je pravno komplikovaniji i skuplji...
Ako je odgovor DOO, kako izračunati koliko bi to koštalno na mesečnom nivou?

 

[keza]

Ima li u temi ljudi koji iz Srbije su zaposleni u firmi u inostranstvu (dakle radite za jednu inostranu firmu koja nema lokalnu ispostavu već vam uplaćuje bruto iznos na neki račun u banci).
Listao sam temu pokušavajući da skontam kako bi funkcionisalo plaćanje, tj šta dalje sa tim bruto iznosom.
Pretpostavljam da se mora registrovati neki pravni oblik kako bi mogli da primate uplate ali koji?
Preduzetnik paušalac bi bilo najpovoljnije ali pretpostavljam da ni paušalci ni knjigaši ne bi prošli test samostalnosti ako su zaposleni kod jednog klijenta.
O DOO ne znam puno osim da je pravno komplikovaniji i skuplji...
Ako je odgovor DOO, kako izračunati koliko bi to koštalno na mesečnom nivou?

doo ili https://frilenseri.purs.gov.rs/

 

[brank0]

Ako je odgovor DOO, kako izračunati koliko bi to koštalno na mesečnom nivou?

Odredi sebi zaradu na mesečnom nivou koja može da ti pokrije troškove života. Za to imaš kalkulator zarade da vidiš koliki je bruto iznos. Sve preko toga možeš držati na računu doo i isplaćivati kroz kvartalni/godišnji bonus. Na ovaj način ćeš bar malo uštedeti na porezu i doprinosima.