Ako se čovek iz ovih ili onih razloga opredelio za grejanje na struju, mislim da treba rasčistiti na koji način je moguće da smanji račun za tu istu struju. U principu treba da odabere jedan od tri principski različita puta (ili neku njihovu kombinaciju):
1) ušteda korišćenjem TA peći, praktično i nije ušteda kWh već, zahvaljujući postojećem tarifnom sistemu, to je ušteda novca na razlici jeftine i skupe tarife (oko 4 puta manja cena niže tarife),
2) ušteda korišćenjem principa toplotne pumpe (to se kod nas, posebno u stanovima, svede na upotrebu već pomenutih split sistema sa inverterom). Ovde se direktno štede kWh i to više ako je spoljna temperatura viša. Mislim da je u idealnim uslovima odnos dobijene količine toplote naspram uloženog rada tj. električne energije oko 4:1 (slično odnosu niže i više tarife). Ovaj odnos opada sa padom spoljašnje temperature i u praksi se svede na 1:2 do 1:3. Toplotne pumpe su najmanje efikasne pri debelim minusima kao prošle zime i tada treba očekivati više račune za grejanje. Srecom kod nas takvi minusi obično ne potraju. Detaljnije o principu toplotne pumpe:
http://en.wikipedia.org/wiki/Heat_pump
3) Ušteda energije kroz ulaganje u izolovanje objekta.
Bez nekih usložnjavanja i kombinovanja sa npr. solarnim kolektorima, to su opcije koje ima. Sve drugo su klasični sistemi kod kojih može da uštedi ako npr. termostat drži na 21 umesto na 23 C. Nešto može da se uštedi (posebno u većim stanovima) pravilnom regulacijom temperature i eventualnim isključivanjem prostorija koje nije neophodno grejati tokom dana (npr. spavaće sobe).
Na kraju priče, troškovi eksploatacije jednog ovakvog sistema tokom njegovog životnog veka su uvek znatno viši od investicije (o čemu god da govorimo, mada naravno razumem realnost koja kaže da smo uvek kratki sa parama baš u tom trenutku investiranja.). Uz najavljeno poskupljenje električne energije ovaj odnos će dalje rasti i, hteli - ne hteli, biće sve logičnije ulaganje u efikasne tehnologije.
Što se tiče ovih Norveških radijatora, osim dizajna i pretpostavljam kvaliteta koji dobijate za svoj novac - ne vidim neku prednost (napominjem da nisam detaljno upoznat sa njima). Pretpostavljam da nije slučajno što su iz Norveške (dugo su bili poznati po jeftinoj struji, poslednjih godina se to nešto menja), sa Wiki:
Electricity generation in Norway is almost entirely from hydroelectric power plants. Of the total production in 2005 of 137.8 TWh, 136 TWh was from hydroelectric plants, 0.86 TWh was from thermal power, and 0.5 TWh was wind generated. In 2005 the total consumption was 125.8 TWh.
During the last few years a combination of high power prices in the market and less than usual rainfall has made the power system more vulnerable to power shortages. So far consumers in Norway have noted this by paying a higher price for electrical power during wintertime, however still a low price in international terms.
Čini mi se da to neće biti ko zna kakvo rešenje za naše uslove (i najavljeno poskupljenje struje).
Poz!
