Do sada sam u Španiju odlazio samo na neke ekskurzije, gde se na smenu voziš, obilaziš muzeje, piješ i ako zaboraviš da u toku vožnje spavaš, ko ti je kriv, nema sada. Oba puta je to bilo proleće, oba puta Lloret de Mar, tako da od mora nismo mnogo očekivali. Mada se ja jednu noć jesam okupao u hotelskom bazenu, u jesenjoj jakni 🙄
Wayout je ove godine pokidao sa ponudama za Španiju (i Kipar), redovne cene ne znam kakve su, Last minut su odlične, a Ultra Last minut im je bio ekstra povoljan. Od prijave do puta smo imali tipa 2 ili 3 dana i verovatno je to doprinelo da izbegnem meni uvek stresne 24-48h pred put. Dok sam shvatio da putujem, već sam bio na aerodromu
Wizz standardno kasni u poslepodnevnim/večernjim letovima, jer je ta letilica od ujutru imala već 4 leta i dok se svaki malo smakao, blejali smo preko 2h duže na aerodromu. Što meni i nije bio problem, osim što smo u hotel, u mestu Santa Susanna, stigli posle ponoći. Izlazeći iz autobusa, samo sam se nasmejao, gledajući ljude od kojih većina ni ne shvata da do pomenutog Ljoreta imaju još ceo sat vožnje 🥺
Kada putujemo na neku masovnu destinaciju, preko agencije, pa nas razvoze od hotela do hotela, već nam se nekoliko puta desilo da budemo jedini sa tog leta u određenom hotelu, pa tako i ovog puta. Od ljudi koji su bili u našem mestu, ispostavilo se da smo zaista najbolje odigrali, jer smo uzeli nešto lošiji hotel, za iste pare, ali na samoj plaži.
Pre samog polaska smo pogledali prognozu i trebalo je u sred našeg boravka da bude 1 katastrofa kiša dan i jedan tmuran, pa je bilo, ma ko ga šiša, bar ćemo da se naspavamo.
S obzirom da nam aranžman kreće od večere, na recepciji nam noćna smena daje dva paketa puna hrane i voća, kaže, možete da jedete u sobi, ali plaža vam je ovde, pa vi odlučite. I tako odmor počinje noćnim obrokom, na mesečini, ceo bar na plaži samo za nas dvoje, pa verujem da ono grožđe zapravo i nije bilo toliko ukusno, koliko je bilo do ambijenta 😊
Kreće vetar, navlače se oblaci i po neka kap kiše (prema prognozi je taj dan potpuno suv), pokupimo se u sobu, na šestom spratu, sa fantastičnim pogledom, kad je krenuo pljusak, mislio sam da će sutra gondole da puste na one ulice. Kiša je pljuštala celu noć, a jutro je svanulo bez ijednog oblaka. I ako zanemarimo vetar, koji je duvao sve dane, ostatak boravka smo imali ekstra vreme. Izgleda da se sva kiša istresla te noći.
Santa Susanna je mesto nastalo pre 30-40 godina i praktično su sve hotel do hotela. Većina hotela ima PP i AI varijante, restorani postoje, ali nekako odaju utisak da ne dobacuju dalje od beogradskih kafića koji su zbudžili kuhinju za služenje doručka, pa počeli da služe i prave obroke.
U toj glavnoj šetačkoj ulici svako veče trešti muzika sa nekoliko strana, do 23.30 sharp, pa kome smeta, bolje da obrati pažnju gde je hotel ili kako je okrenuta soba.
Hotel od plaže deli samo šetačka staza od dva metra, ali od šetačke staze do vode, skoro 100 metara kroz pesak ili drvenim stazicama. Verujem da se tu u sezoni igra fudbal, na nekoliko terena, istovremeno
Poslednji dani avgusta, 7.30 ujutru, tek sviće, taman toliko je zapadnije od nas.
Svako veče, sve ležaljke pokupljene na gomile (i vezane), svi suncobrani u metalne kutije.
Kad smo kod ležaljki, lezaljke/suncobrani 7€ po komadu, pa uzmi čega koliko hoćeš. Za goste iz našeg hotela, 3 po komadu. 1:0 za hotel na plaži. A, da, u ostalim hotelima su izvisili za pomenutu hladnu večeru, pa bi to bilo 2:0 😄
Na klopu u hotelu može da ima zamerke samo onaj ko je došao da ih traži. Zaista bez greške i raznovrsnost i kvalitet i količina. Jedino što sam tovariš, pa odaje utisak menze. Fine dining drugi put i po drugoj ceni.
Plaža, ogromna, ali sa priličnim talasima, zbog kojih se na liniji obale stvori stepenica koja povremeno bude i 50+cm, pa može da bude nezgodno za izlazak iz vode. Definitivno nije mesto za porodice sa klincima. Koliko god je pesak i to prostranstvo ekstra, voda je u najmanju ruku nebezbedna.
Koliko je sati? Vreme za ručak? Vraćamo se za pola sata. 3:0 za hotel na plaži 😄
Jedan dan sam trčao u brda, iznad mesta, tamo ima nešto kuća i vikendica, ali većinom su kampovi. Neki su baš fancy sređeni, sa bazenima.
Jutra sam iskoristio za trčanje duž obale, prema Pineda De Mar i Callela (Kalelja), sve je to ista obala, samo što su mesta starija, sa stambenim zgradama i infrastrukturom za svakodnevni život, ne samo za turiste.
Plaža je dosta uža, a na nekoliko lokacija sam sretao veće grupe surfera. Samo kao potvrda da nisam preterao sa onim "prilični talasi".
U Kalelji mi se desila jedna od onih stavri koje ne možeš da kupiš, a pamtiš ceo život. Utrčavam na šetalište, vidim čunjeve, izmedju stabala vezane trake, pola šetališta ograđeno. Mislim se, divni ste, stvarno nije bilo potrebe da mi ogradjujete stazu, stižem neku devojku i shvatam da ima trkački broj na pojasu 😱
Završavam interval od 2km i bukvalno stajem 20 metara od portala na kome stoji tajmer. Pitam devojke u dresovima, kažu, lokalni duatlon, testiraju sve za Ironman (bio je sad ovog vikenda iza nas). Nikada ne nosim telefon kada trčim, e taj dan mi je baš bilo krivo što nisam mogao tamo da se fotografišem.
Jedan dan smo otišli vozom do Barselone i iskoristili dan za skromnih 20km šetnje i malo se takmičili ko se čega (ne) seća sa svoje apsolventske ekskurzije.
Na ulasku u zamak Montjuïc (napisao sam po Vuku, autocorrect je zamenio Ž I dodao tačkice na i 😳) pita nas žena na blagajni odakle smo, kažem Srbija, izvolite ulaznice, ja zbunjen, nisam ništa platio, kaže ona uredu je. Hmmm. Ispostavilo se da je ulaz besplatan svaku prvu nedelju u mesecu, a zemlja je samo za statisku 😄
Kad smo krenuli nazad, toliko je duvao vetar, da su zatvorili žičaru, pa smo se spustili peške, ali su nam dali papir za refundaciju karte. Pošaljemo mail na taj servis gde smo kupili, nedelja poslepodne, odgovor stiže za sat vremena, sutradan refunidrali ceo iznos na karticu. Sistem koji funkcioniše. Čak i kada ne funkcioniše zbog vetra. Karte za žičaru je jeftinije kupiti online, ali je opet neophodno čekirati ih na blagajni.
Tu zastanemo na Fast food ručak, Salts terasa bar, super pogled na ceo grad i opet jedan potpuno beznačajan događaj, koji se ureže u sećanje. Salts se nalazi na vrhu trebina iznad bazena. Dole je možda 10-15 kupača, olimpijski bazen, praktično prazan, neki se brčkaju, neki plivaju po jednu dužinu, kao da im je poslednje, onda vise na ivici bazena nekoliko minuta. I jedan stariji čovek, daleko smo, rekao bih stariji, blizu 6 banki, koji kao da 50 metara prepliva sa nekoliko duuugih i spooorih zaveslaja. Pliva kraul, sa fantastičnom sinhronizacijom ruku i nogu, bez ijednog pokreta viška i sa slow-motion okretom na kraju svake dužine. Uključim štopericu, svaka dužina oko 45 sekundi. Kada smo došli, on je već plivao, ostali smo oko sat vremena i kada smo odlazili, čovek je i dalje plivao identičnim tempom. Respect.
Prodje odmor, krećemo nazad, u autobusu su već ljudi iz Ljoreta i jedan malo stariji bračni par nas pita kako nam se svidelo. Ispostavilo se da su oni prošle godine bili u Kalelji i nije im bilo nešto, pa su sada otišli u Ljoret. Pa nije ni tamo nešto. Wait, what?!
Da li bih nekome preporučio Kosta Bravu za letovanje? Ne.
Da li sam ja zadovoljan? Možda bi mi više prijalo malo mirnije more i malo manje vetra, ali s obzirom da je organizovano za 2 dana, da je pognoza najavljivala kišu i da je ovo jedno od najjeftinijih putovanja per day na kojima sam bio poslednjih godina, nisam zadovoljna, već prezadovoljan kako je ispalo. Sumnjam da će me skoro videti na toj obali, ali nikad se ne zna...
