Tokom vožnji van grada, desi mi se da ne nađem trafiku sa hladnim pićem, nego moram da uđem u neku od prodavnica-prčvarnica. U tom slučaju, nađem neku sa što manje ljudi okolo (poželjno bez njih), iz koje mogu u svakom trenutku da vidim bajk. Kroz staklena vrata ili prozore. Plus da je kasa pored samih vrata. Onda zaključam bajk sajlom, lagano uđem u prodavnicu, nijednog trenutka ne skidajući pogled sa bajka. Nekad i zamolim ljude da mi dodaju vodu/sok, da ne ulazim duboko u radnju. Nikad, ali nikad u životu (bar u Srbiji), ne bih ostavio bajk van vidokruga, dalje od 5 metara i pogotovo ne na mestu gde bilo ko može da mu priđe. Naravno, preko cele godine, držim ga u stanu, u svojoj sobi, u kojoj, pored kreveta, bajka i stola, ostane 1-2 kvadrata prostora. Mislim da toliko prostora svako ima. Žao mi je kad bilo kome ukradu bilo kakav bajk, ali ne mogu da shvatim da ih ljudi ostavljaju u dvorištu, ispred zgrade, u ulazu, zajedničkim prostorijama, garažama, šupama, itd. Bicikli su među najpoželjnijim artiklima i među onima koji se smešno lako i brzo kradu i odnesu.
I u skrivenoj kameri koja se neumoljivo reprizira na kablovskoj (Just for Laughs), postoji "skeč" kad devojka traži pomoć zbog navodnog problema na svom biciklu. Ljudi staju da pomognu, njen bicikl naslonjen na drvo u parku, po' bela dana, puno ljudi u blizini. Pomagač nasloni bicikl sa druge strane istog drveta. Dok on gleda nešto oko njenog točka, ona seda na njegov bicikl i odlazi. Dakle, toliko je lako. U suštini, uporedio bih ga sa mobilnim telefonom. Kao što čuvate telefon, tako treba da čuvate i bicikl (osim stavljanja u džep). S tim da, ako vam neko mazne telefon u prolazu, eventualno možete da pozovete svoj broj i da čujete gde zvoni (ne, ne zovete sa svog ukradenog telefona, nego pozajmite od nekog
).
Ko misli da sam ja ekstreman slučaj, u Parizu sam doživeo scenu da je bicikl bio vezan lancima za neku ogradu na ulici, ispred zgrade. Prednji točak je bio vezan dodatnim lancima. Nekih 15 metara dalje! Pritom je bio totalni krš od bajka, prosto nisi siguran da li će da se kotrlja ni kad mu staviš taj prednji točak.
I u skrivenoj kameri koja se neumoljivo reprizira na kablovskoj (Just for Laughs), postoji "skeč" kad devojka traži pomoć zbog navodnog problema na svom biciklu. Ljudi staju da pomognu, njen bicikl naslonjen na drvo u parku, po' bela dana, puno ljudi u blizini. Pomagač nasloni bicikl sa druge strane istog drveta. Dok on gleda nešto oko njenog točka, ona seda na njegov bicikl i odlazi. Dakle, toliko je lako. U suštini, uporedio bih ga sa mobilnim telefonom. Kao što čuvate telefon, tako treba da čuvate i bicikl (osim stavljanja u džep). S tim da, ako vam neko mazne telefon u prolazu, eventualno možete da pozovete svoj broj i da čujete gde zvoni (ne, ne zovete sa svog ukradenog telefona, nego pozajmite od nekog
).Ko misli da sam ja ekstreman slučaj, u Parizu sam doživeo scenu da je bicikl bio vezan lancima za neku ogradu na ulici, ispred zgrade. Prednji točak je bio vezan dodatnim lancima. Nekih 15 metara dalje!
Pritom je bio totalni krš od bajka, prosto nisi siguran da li će da se kotrlja ni kad mu staviš taj prednji točak.
