DOPRINOS PEŠAKA SAOBRAĆAJNOJ NEZGODI
(ČL. 192 ZOO)
KADA JE KRETANJE PEŠAKA NA PUTU BILO NEPROPISNO, POSTOJI PRETPOSTAVKA O DOPRINOSU PEŠAKA NASTUPANJU SAOBRAĆAJNE NEZGODE. U SUPROTNOM,KADA JE KRETANJE PEŠAKA BILO PROPISNO, RADI UTVRĐIVANJA NJEGOVOG DOPRINOSA, NEOPHODNO JE PROCENITI DA LI JE, U KONKRETNOJ SAOBRAĆAJNOJ SITUACIJI, PEŠAK OBJEKTIVNO BIO U MOGUĆNOSTI DA NA BILO KOJI NAČIN IZBEGNE SAOBRAĆAJNU NEZGODU.
Iz obrazloženja:
Rešavajući o prigovoru podeljene odgovornosti koji su istakli oba tuženika, Prvostepeni sud je našao da je propust pešaka, sada pok.Ž, u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi bio taj što je pešak imao realnu mogućnost uočavanja nailazećeg vozila, te i u toj situaciji korišćenja bankina za sopstveno kretanje,koje su postojale i sa leve i sa desne strane kolovoza,iako su obe bile pokrivene snegom i ledom, te da se pok.Ž shodno odgovarajućim odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, po pravilu nije smeo kretati po kolovozu, već je bio dužan da se kreće po bankini uz levu ivicu kolovoza, pa sa tim u vezi nalazi da je njegov doprinos nastanku štetnog događaja 20%. Iz ovako navedenih razloga Prvostepenog suda proizilazi da sud smatra da je kretanje pok.Ž kritičnom prilikom kao pešaka bilo nepropisno,odnosno protivno odredbi čl. 104 st. 1 ZOBSP-a, koja obavezuje pešaka da na putu koji ima trotoar ili drugu površinu određenu za kretanje pešaka, odnosno površinu pored kolovoza pogodnu za kretanje pešaka, da se takvim površinama kreće. Međutim, po odredbi stava 2. istog člana, na putu na kome postoji trotoar ili druga površina određena,odnosno pogodna za kretanje pešaka, ili na putu na kome postoji trotoar ili druga površina određena odnosno pogodna za kretanje pešaka, a koju pešaci ne mogu da koriste, iz bilo kog razloga, pešaci mogu da se kreću po kolovozu. S obzirom na navedene zakonske propise,te činjenice koje utvrđuje Prvostepeni sud, da su obe bankine pored kolovoza, i sa leve i sa desne strane, bile prekrivene ledom i snegom, prvostepena presuda ne sadrži razloge o odlučnoj činjenici tj. da li je pok.Ž uopšte mogao za sopstveno kretanje da koristi zaleđenu i snegom prekrivenu bankinu pored leve ivice kolovoza, a što je važno za ocenu o tome da li je njegovo kretanje kritičnom prilikom bilo propisno u smislu odredbe čl.104 ZOBSP-a. Takođe, prvostepenoj presudi nedostaju razlozi i o tome da li je, nezavisno od toga da li je kretanje pešaka u datoj saobraćajnoj situaciji na kolovozu bilo propisno ili ne, a kada se pešak već našao na kolovozu,da li je pešak objektivno mogao nešto da preduzme da ne dođe do saobraćajne nezgode, na primer zastajanje i sklanjanje u stranu, kod već utvrđene činjenice da je pešak imao realnu mogućnost uočavanja nailazećeg vozila.
(Rešenje Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 291/99 od 25. februara 1999)
