Banka Intesa

[rAMA]

Na osnovu čega se meri "realan" kurs, odnosno na osnovu čega je 200 din?
Realan kurs je valjda onaj po kome se uvek može kupiti ili prodati strana valuta, a to jeste po trenutnom kursu uvek moguće. A i banke daju dobre keš kredite sa fiksnom kamatom na duži vremenski period, što ne bi nikako radili da je "realan kurs" 200 din.

Realan kurs bi video da država ne rasprodaje devize iz svojih rezervi i tekućih priliva kako bi ga držao fiksnim. NBS garantuje cenu dinara.
NBS svakog dana objavi cenu dinara i garantuje tu cenu, jer svako od NBS može da je otkupi po toj ceni.
Što je protivno svakom slobodnom tržištu. A košta državu, a samim time i nas milijarde na godišnjem nivou.

Da NBS prestane da garantuje cenu dinara, prodaje evre, video bi realnu cenu dinara i realan standard u državi.

Od ovoga pogoduju jedino uvoznici, i ovi što mogu da citiraju na dnevniku kolika je plata u evrima i koliko će porasti. A loše je po sve nas jer je to najgori način na koji se država može zaduživati i trošiti novac, a izrazito loše je po izvoznike i domaću proizvodnju.

Sve valute na svetu gube vrednost, pa i dolar, pa i evro, samo dinar zakucan. Uključi malo mozak. Sigurno nije posledica ekonomskog tigra.

Osim Kine ni jedna svetska ekonomija ne radi ovo. Mada oni rade sasvim suprotnu stvar, namerno trže svoju valutu slabijom nego što je njena realna vrednost kako bi štitili izvoz i proizvodnju i samim time činili njihove proizvode konkurentijim u svetu.

 

[desp]

Nije mi jasno, da sutra kurs ode na 236din (duplo), šta će se desiti; pa sve cene će otići bar za tih duplo, pa bar još +20% preko toga. Šta se promenilo?
Izvoznik da bi nešto izvezao, mnogo toga iz uvoza mora prvo da kupi, posredno ili neposredno. Onda će opet biti isto ili čak i manje konkurentan nego sada. Poneki bi na kratko ućarili jer bi zaposlenma povećali platu za 10% najviše, i to je ta neka razlika...
Dobro organizovane firme su i sada sasvim konkurentne.

 

[CarnX]

Da je tako ne bi se ovoliko banaka povuklo sa našeg tržišta u poslednjih par godina, već bi dolazile i one koje nisu prisutne.

mislim da sam negde ranije to procitao - trizsta poput naseg - zemlja u tranziciji - koja su nestabilna, odlikuje veliki broj banaka... kada trziste postane stabilno, onda opstaju samo velike banke i obicno je na takvim trzistima broj banaka manji od broja banaka na manje razvijenim trzistima

 

[tarantula888]

Да,опстају велике и стране банке,а ми и даље у транзицији и неријешеним сумњивим приватизацијама.Смањио се број банака,али се ниједна експозитура није угасила(код мене)Тако је у мом селу све дуплирано,исти власник различити пакети и пословнице,камате.Мени ништа не значи јер није повољније.

 

[fanste992]

Da li je neko koristio Visa Classic deviznu karticu za plaćanje u inostranstvu? Naime, nalazim se u Grckoj i uzmem preko aplikacije da prebacim 30 evra na Visa Classic sa dinarskog racuna cisto da je testiram. Kurs 118, sve okej. Odem na pumpu, platim 20 eura za gorivo, posle udjem na stanje - raspolozivo 8,60. Stoji transakcija 20€, a ja pojma nemam na sta odose ovih 1,40. Ne znam da li sam ja lud ili su mi oni to odradili duplu konverziju? Koja je uopste poenta i svrha devizne kartice...

 

[PJ]

@rAMA u periodu od 2 godine pred pandemiju je NBS "braneći" kurs kupila preko 5 milijardi EUR. To nam je zapravo najviše u uticalo na povećanje deviznih rezervi. U toku 2020. su brzo prodali 1.5 milijardi, ne znam kako je završena godina, ali s obzirom na nesvakidasnju situaciju, to i nije veliki iznos. Ove godine, za prvih 7 meseci, je u konačnoj sumi kupila 700 miliona. Za sve sve nešpekulantske delatnosti, stabilnost kursa drastično olakšava poslovanje.

Ne razumem se u njihov posao, po meni je mnogo veći problem količina i prinos na dinarske obveznice koje su izdavali tokom godina, a u kombinacija sa ovakvim kursom (svakako nije fluktuirajuci, kako ga zovu). Vremenom su smanjivali prinos, ali bio je period kada su banke mogle dobro da žive samo od toga što kupuju i drže državne, dinarske, obveznice.

Što se broja banaka tiče, smanjivanje je bilo očekivano. U narednim godinama će biti još promena.

 

[nikolaq45]

Da li je neko koristio Visa Classic deviznu karticu za plaćanje u inostranstvu? Naime, nalazim se u Grckoj i uzmem preko aplikacije da prebacim 30 evra na Visa Classic sa dinarskog racuna cisto da je testiram. Kurs 118, sve okej. Odem na pumpu, platim 20 eura za gorivo, posle udjem na stanje - raspolozivo 8,60. Stoji transakcija 20€, a ja pojma nemam na sta odose ovih 1,40. Ne znam da li sam ja lud ili su mi oni to odradili duplu konverziju? Koja je uopste poenta i svrha devizne kartice...

Rezervišu dodatna sredstva, ne znam ni ja zašto. Vratiće ti to za nekoliko radnih dana.

 

[fanste992]

Aha, okej. Na trenutak sam se zapitao koji moj sam je vadio uopste. Hvala.

 

[castor]

pa to i kazem... nisam siguran da si razumeo moj post. izvukao si iz konteksta...

Zbog onog upitnika između rečenica, ja sam drugačije razumio šta si ti napisao.

Uz stavljanje na crnu listu za naredne kreditne usluge to se prenese i na poskupljenje usluga, dizanje kamate, itd... Verovatno nas za koju godinu čeka i negativna kamatna stopa na štednju. Ne platiš na Drini, platiš na Ćupriji. Tako to ide.

Vidi, ako naplaćuješ kamatu za realizovan kredit koji trošak onda dodatno naplaćuješ za obradu kredita (svi) i kakvo održavanje kreditne partije naplaćuješ (Sberbanka u mom slučaju bila)? Zaradio si na kamati, pa hoćeš još preko toga. Nije u redu.
Što se crne liste tiče - znam da sam čist kao suza, nijedna rata neplaćena ili da je zakasnila. A i opet se o svemu i sa svima može pregovarati. To su pijačari kako god da okreneš...

 

[Милисав]

Uz stavljanje na crnu listu za naredne kreditne usluge to se prenese i na poskupljenje usluga, dizanje kamate, itd... Verovatno nas za koju godinu čeka i negativna kamatna stopa na štednju. Ne platiš na Drini, platiš na Ćupriji. Tako to ide.


Da ne branim banke, ali one ne posluju nimalo dobro na našem tržištu. Nije slučajno ovo postepeno povlačenje i ukrupnjavanje našeg bankarskog tržišta.
Glavni razlog je nerealno fiksiran kurs dinara, gde su na prvom udaru banke, jer ne mogu da rade ono od čega najviše žive. Niti mogu dugoročno da se oslone na kreditne proizvode, jer preko noći kurs može otići na realnih 200-300 rsd

A taj nerealan kurs se prenosi i na sve ostalo. Što se oseti kada odete u radnju.

Prvo, banke nikako nisu na udaru niti imaju neki problem u radu. U 2019 su imale zaradu (ZARADU, ne obrt) oko 600 miliona evra a od ove godine tek će biti u plusu sada kada su digli cene usluga.
I drugo - nije tačno da te tvoja banka stavi na crnu listu za sledeći kredit. Ja ih tužio i čekam novac a u međuvremenu su me zvali 6 puta da mi ponude novi kredit iako im svaki put kažem da sam ih tužio, kažu to nije bitno. Dakle ko ima obradu kredita slobodno nek tuži nema nikakvih crnih listi

 

[rAMA]

Imaju svi crne liste, da li će ih koristiti zavisi od situacije do situacije i od toga koliko si im bitan i uticajan. A uvid u njih nemaju ni ti što zivkaju, ni savetnici. Ali kada se podnesu papiri, pa odu kod službe koja odobrava, proverava kreditni biro i češlja još neke stvari, proveri se lista. A čak se i deli između određenih banaka. Naravno niko neće reći da si zbog toga odbijen, pa ni savetnik neće dobiti tu informaciju.

A što se tiče banaka, devet se povuklo ili nestalo sa tržišta u poslednjih par godina. Ukupan broj filijala se smanjio za trećinu. A samo kroz proces spajanja OTP, AG, Vojvođanske i pre toga privatizacije Vojvođanske, u poslednjih par godina posao je izgubilo oko 20k ljudi i tu se "krije profit".

A svakako će svi nastaviti da smanjuju broj filijala i zaposlenih, otud i postepeno uvođenje naplate digitalnih usluga. Profiti se svode na to kresanje i optimizaciju.

 

[desp]

poslednjih par godina posao je izgubilo oko 20k ljudi i tu se "krije profit"

Ne znam odakle ti ovaj podatak??
Od 2011. do danas (u poslednjih 10 godina) broj radnika u bankama je smajen za oko 6500.

"Broj banaka u Srbiji smanjen je za deset godina sa 33 na 26, broj zaposlenih za 6.405, a broj filijala za 800 ili skoro trećinu. Istovremeno, profit bankarskog sektora od 2011. godine do danas uvećan je 30 puta, depoziti su duplirani na 29 milijardi evra, a obim kredita je porastao skoro pet puta!
Prošla godina i pandemija ostavile su trag na poslovnim rezultatima, pošto su banke u 2020. godini ostvarile profit pre oporezivanja u vrednosti od 391,5 miliona evra, što je znatno niže od profita u 2019. godini, kada su zaradile 575,5 miliona evra."

Izvor:
https://bankar.rs/2021/03/04/banke-smanjile-broj-zaposlenih-za-6-500-a-povecale-profit-30-puta/

Oko "realnog kursa" i deviznih rezervi (do 2019. godine, sada su malo veće).

NBS: Devizne rezerve Srbije najveće od 2000. godine

Narodna banka Srbije saopštila je da su bruto i neto devizne rezerve nastavile da rastu i na kraju oktobra bile su na novom najvišem nivou od 2000. godine, od kada se na ovaj način prate podaci.Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i...

rs.n1info.com

Za sve sve nešpekulantske delatnosti, stabilnost kursa drastično olakšava poslovanje.

Ovo je apsolutno tačno.

 

[rAMA]

Od tog teksta imaš dve banke manje, a pisan je u Martu. Toliko im je dobro, neće naše pare.

A što se tiče za broja zaposlenih uračunao sam i one koji lete od januara iz OTP, jer je obećanje bilo da neće biti otpuštanja do tada. A tada ide prvi talas, jer su trenutno brojne službe duplirane.

A računao sam i one po privatizaciji Vojvođanske grcima, nisam ni skontao da je prošlo više od deset godina. Tada je praktično ugašena centrala, odnosno Grci odlučili tada da im je jeftinije da prebace sve bitno u centralu u Bugarskoj.

A što se tiče dobrote stabilnog kursa, videćeš uskoro kada dođe vreme za realni. A ne kontroliše se samo preko NBS, već i preko obveznica i kamatne stope (uporedi naše kamatne stope i one na razvijenim tržištima) . Ono što se dešavalo pre koju godinu u Grčkoj i Kipru biće mala maca. Jer tek mi gradimo standard bez osnova, a nemamo EU i Nemačku kao oni da krpe takvu politiku.

Ne odgovara izvoznicima i posebno onima koji koriste domaće repromaterijale i time najviše doprinose privrednom rastu u našoj zemlji. Njima jak dinar ne odgovara jer viša inflacija u Srbiji od inflacije u inostranstvu čini da su njihovi troškovi sve viši, a ne dolazi do rasta njihovih izvoznih cena, što čini da najvažniji deo naše privrede – domaći izvoznici koji koriste domaće repromaterijale i domaći rad, posluje sa sve manje i manje profita”

, ističe Šoškić.

Otuda takvo stanje dugoročno obara privrednu aktivnost i podstiče rast zaduživanja zemlje, smatra on i dodaje da ako zemlja ipak želi da ima fiksni kurs, a da ne ugrožava svoju konkurentnost, to je moguće uz takozvanu ‘internu devalvaciju’ odnosnu uz pad ili kontrolu rasta plata na nivou koji je ispod rasta produktivnosti.

“U Srbiji se, međutim, očigledno ne razumeju ove osnovne makroekonomske pravilnosti, pa se uz fiksni kurs i višu inflaciju u našoj zemlji u odnosu na Evrozonu istovremeno sprovodi i rast plata iznad nivoa rasta produktivnosti. Takva politika na kratak rok može možda biti politički popularna, ali je za dugoročan i zdrav razvoj zemlje izvesno štetna. Štetnost takve ekonomske politike, po pravilu, prvo uočavaju izvoznici i to oni koji se najviše oslanjaju na repromaterijale i druge inpute domaćeg porekla. Slabljenje dinara bi na kratak rok bilo nepopularno, ali bi odmah uticalo na podizanje konkurentnosti domaće privrede i jačanje našeg izvoznog sektora”, navodi profesor Ekonomskog fakulteta.

Na pitanje da li Narodna banka Srbije veštački održava kurs i zbog čega, on odgovara da je to očigledno jer Srbija nema konkurentnu izvoznu privredu, a ima jaku valutu.u

“Fiksiranje kursa je tehnički vrlo jednostavno sprovesti i kao kratkoročan popularan potez izaziva odobravanje javnosti. Vrlo slično nominalno fiksiranje i realno jačanje vrednosti dinara Srbija je već imala sredinom 2000-ih godina, pa je svetska kriza 2008. razotkrila da je takav model rasta neodrživ”, zaključuje Šoškić.

 

[desp]

I dalje ne znam kako si od 6500 za 10 godina došao do 20000 za 6 meseci.... I kako su to banke u problemu ako im je profit u jednoj lošoj godini veći za 30 puta nego pre 10 god.
Voleo bih da neko treći pojasni šta propuštam...

 

[rAMA]

Računao sam i one koji će ostati bez istog. Posle optimizacije Komercijalne, a vidi recimo i koliko zaposlenih su imali OTP i VB ove godine, i u narednih godinu dve otpiši minimum ~30% radne snage. Jedino ovo nestajanje MTS banke neće uticati na ove brojke jer je svakako bila online banka sa svega par ekspozitura i malim brojem zaposlenih.

Za par godina verujem da će na tržištu ostati RF, OTP, Sber, Erste iz razloga koji su vezani i za spoljni uticaj. A očekujem da neko pojede i AIK, odmah kada ode Komercijalna.

 

[desp]

Suvišno je pričati, pa ukupan broj zaposlenih u bankama je oko 22800. Stvarno mi nije jasno šta si računao i gde nađe 13500. A opet slabe veze sa "jadnim bankama" koje tako loše posluju da imaju samo 30-50 puta veći profit nego pre 10 god. Pa ne znam ni jednu granu industrije koja je uvećala svoj profit toliko u tom periodu.

Btw, ne postoje izvoznici koji koriste samo domaće repromaterijale.
Pa da bi napravio i domaći ajvar moraš (posredno ili neposredno) da kupiš đubrivo, pesticide, fungicide, mehanizaciju, rezervne delove i gorivo za poljoprivredne mašine, opremu za preradu i pakovanje, rezervne delove za opremu, ambalažu, energente, sredstva za održavanje pogona, opremu za zaposlene i ko zna šta sve još. To se sve uvozi. Ali obično neko ko nema veze sa proizvodnjom ponekad to "zaboravi", jer jelte ajvar je domaći proizvod, od domaćih paprika Znamo da bi bilo "divno" da sve to može da se uveze po jednom kursu, ajvar kada se prodaje da se računa po drugom, a plate zaposlenima po trećem

 

[Gidra85]

I na kraju jel radi nova Intesa Mobi app na iOS-u?
Jel su je sredili? Nikako da se prebacim…

 

[nikolaq45]

Radi korektno.

 

[DGoran]

Radi , polovicno. Zavisi sta ti treba.

 

[Gidra85]

Da proverim stanje tekuceg, da vidim nedospele obaveze.
Da pogledam stanje master card, i rata, sta je preostalo.
Da vidim auto kredit, dokle sam stigao sa ratama i koliko je ostalo.
Da povremeno prebacim din sa tekuceg na devizni (menjacnica).
E da, i da uplatim mesecne racune.
To je to.

 

[DGoran]

To ti ne mogu reci( prve tei stavke) jer nista od toga ne koristim.
POslednje 2 rade, to koristim.

 

[Gidra85]

Ok, hvala u svakom slucaju.
Stara (trenutna) app koju koristim, jeste da izgleda dosta jednostavno, i nije nasminkana, ali radi posao.

 

[Čika_Kure]

Prvo, banke nikako nisu na udaru niti imaju neki problem u radu. U 2019 su imale zaradu (ZARADU, ne obrt) oko 600 miliona evra a od ove godine tek će biti u plusu sada kada su digli cene usluga.
I drugo - nije tačno da te tvoja banka stavi na crnu listu za sledeći kredit. Ja ih tužio i čekam novac a u međuvremenu su me zvali 6 puta da mi ponude novi kredit iako im svaki put kažem da sam ih tužio, kažu to nije bitno. Dakle ko ima obradu kredita slobodno nek tuži nema nikakvih crnih listi

Dobro kaže @rAMA iz ličnog okruženja znam troje ljudi koje su banke stavile na crne liste iako imaju perfektnu kreditnu istoriju, dobre i stabilne prihode i td.

Korisnicima sa crne liste banke uskraćuju razne sitne pogodnosti, npr. bez obrazloženja ti ne odobri dopunski minus, drnda te oko otvaranja/zatvaranja nekog računa i sl...
A @Милисав naravno da ti ne uskraćuju još jedan kredit jer od toga masno zarađuju...

P.S. da ne ostanem nedorečen ove moje poznanike su na crnu listu stavili tek nakon dobijanja prvstepene presude u njihovu korist, ne od momenta podnošenja tužbe i otpočinjanja spora...

 

[CarnX]

I ja potvrdjujem to. Brat kada ih je dobio na sudu za kredit, stigao mu je koverat gde su mu ukinuli magnjifica status koji je inace placao... I to su nesto pisali kako je tom tuzbom narusio lep poslovni odnos koji su imali ili tako nesto... Vristali smo dok smo citali to pismo

 

[DGoran]

Imaju li oni neke kreditne kartice gde je moguce na vise od 12 meseci placati? Ima li nekih posebnih uslova, ako je moguce?

 

[desp]

Imaju standardnu revolving karticu. Kamata je možda najniža od svih banaka u Srbiji, oko 18.50% za dinare.

 

[milosd]

Savet - obratite pažnju na datume isteka kartica.

Već drugi put mi se prilikom kupovine dešava da kartica ne funkcioniše zato što je istekla a Intesa me nije obavestila niti kontaktirala. Prvi put u pitanju je bila Master kreditna a sada biznis Visa.

Ranije sam uvek od Intese dobijao redovno SMS poruku pre isteka da mi je nova kartica gotova i da je mogu preuzeti u toj i toj ekspozituri. Ovih dana kada sam zvao kontakt centar da se požalim neko od operatera se iznervira i reče mi "ma novi sistem ne može da šalje SMS poruke itd".

Ništa od modernizacije jbga

 

[desp]

Ma još su i dobri...
Meni Komercijalna uopšte nije ni izradila običnu visa electron karticu kada mi je postojeća istekla. Kad sam primerio da je istekla, otišao sam u matičnu ekspozituru po novu, a tamo službenik zbunjen što nova nikada nije stigla. Morao da piše zahtev i za tu visu i za dinu.

 

[Милисав]

Savet - obratite pažnju na datume isteka kartica.

Već drugi put mi se prilikom kupovine dešava da kartica ne funkcioniše zato što je istekla a Intesa me nije obavestila niti kontaktirala. Prvi put u pitanju je bila Master kreditna a sada biznis Visa.

Ranije sam uvek od Intese dobijao redovno SMS poruku pre isteka da mi je nova kartica gotova i da je mogu preuzeti u toj i toj ekspozituri. Ovih dana kada sam zvao kontakt centar da se požalim neko od operatera se iznervira i reče mi "ma novi sistem ne može da šalje SMS poruke itd".

Ništa od modernizacije jbga

Takođe meni u zadnjih mesec dva ne stiže SMS o uplati

 

[DGoran]

Pa to su ukinuli, nece ni stizati vise. Trebalo bi kroz aplikaciju da stizu obavestenja, ako radi kako treba.