IPv6 je "drugi internet" u odnosu na IPv4 pa će i uvođenjem istog ostati potreba za IPv4 CGNAT ili 464XLAT (što je slična tehnologija).
Jednostavno, IPv4 ima samo 4.3 milijarde adresa od kojih je 3.7 milijardi korisno, a kako prosečan čovek na planeti ima po 2-3 uređaja, to je 20 milijardi uređaja koji moraju da dele 3.7 milijardi adresa, pa će CGNAT ostati u upotrebi još dugo.
Odlična stvar je što uvođenjem IPv6, veliki deo saobraćaja prestaje da prolazi kroz CGNAT/464XLAT - Netflix, Prime, Apple+, Google, Youtube, Facebook, Instagram, svi sajtovi koje štiti Cloudflare, download igrica imaju omogućen pristup kroz novi protokol, te bi provajderi uštedeli mnogo novca, jer CGNAT uređaji
obično koštaju puno i zavisi od ukupne količine saobraćaja koja je preneta, a korisnici bi imali bolje iskustvo - za nijansu brže učitavanje sadržaja i mnogo bolje iskustvo korišćenja voice i video aplikacija preko interneta.
Kada provajder uvede IPv6, on ima dve opcije:
- da koristi dual-stack - da korisnici dobiju i IPv4 privatnu adresu i IPv6 /64 javni prefiks, pa da se za IPv6 ne koristi CGNAT a da za IPv4 nastave da koriste isti
- da pređu na IPv6-only uz korišćenje 464XLAT koji se sastoji od dve komponente:
- PLAT / NAT64: servis sličan CGNAT koji omogućava pristup servisima na internetu koji podržavaju samo IPv4
- CLAT: komponenta operativnog sistema korisničkog uređaja ili CPE rutera koja pravi "virtuelnu" IPv4 adresu koju mogu koristiti svi programi koji uopšte ne podržavaju IPv6
Obe mogućnosti daju identično korisničko iskustvo - IPv4 i dalje ima restriktivan CGNAT, a IPv6 radi bez ikakvog NAT-a.
