- Učlanjen(a)
- 30.07.2000
- Poruke
- 5,577
- Poena
- 770
Cela prica oko "priznavanja" diploma zavisi sta sa njom namerava da se radi i gde. Ukoliko neko zeli da nastavi da studira ili vrsi neki rad pri nekom istitutu (ili slicnoj ustanovi naucne prirode) ili radi u nekoj struci za koju je potrebno da se ima drzavni ispit/dozvola (lekar, pravnik itd) - nostrifikacija diplome ne gine. A to dalje zavisi od univerziteta na kojem se dokument nostrifikuje; treba da se podnosi lista predmeta, njihov opis i sadrzaj, itd. pa univerzitet odlucuje koliko ce diferencijalnih ispita morati da se polaze. Negde je problem i u tome sto je za zvanicnu tituli potrebno imati polozene mejdzor i majnor kurseve - diplomski moze da se racuna kao mejdzor, ali fali majnor. Na nekim nasim fakultetima ni nema diplomskog - polozi se predvidjen broj ispita i to je to. Iako bi zbog broja godina studiranja (4,5) to trebalo formalno da odgovara Masters nivou, dobija se uglavnom Bachelors.
Koliko cete lako dobiti uslove za nostrifikaciju i vrednost rezultantne diplome zavise i od univerziteta gde se to radi - kako se i ovde lozite na razliku u reputaciji izmedju ETF-a i Tehnickog Fakulteta u Drvljilovici Donjoj, tako i napolju svi univerziteti nemaju isti rang. Tako da cete jednog human resources sefa u IBM-u jednako impresionirati diplomom BG ETF-a i diplomom iz nekog Kirchenhem-Bolandera, to jest - u oba slucaja necete ga nikako diplomom impresionirati (ukoliko vam je to bio cilj). A upravo se na tim manjim univerzitetima lakse izvrsava nostrifikacija.
Specijalan slucaj vazi za ljude iz IT branse, jer za njima uvek vlada velika potraznja. Samo zato i iskljucivo samo zbog toga su poslodavci spremni da zazmure ponekad u vezi priznavanja diplome. Neretko im je samo vazno da kadidat ima neko formalno univerzitetsko obrazovanje zbog pojedinih oblasti koje mogu i kod njih napolju da se nauce samo na fakultetu (na primer, posao analyst programera podrazumeva upotrebu matematike u analizi algoritama, a za to tesko da je neko samouk). Znaci, te price "znam jednog Milana iz Batajnice kojem su priznali diplomu" macku o rep - ne radi se o priznavanju diplome, nego zazmurivanju. Priznanje diplome znaci iskljucivo nostrifikaciju. Velike firme su neretko zahtevne i traze dobru obrazovnu referencu ukljucujuci i prosek; manje firme ce da zazmure, a ponekad su raspolozene da prihvate i coveka bez diplome, a koji opet ima ekvivalentno prakticno iskustvo (neretko prepreku zaposlenju u takvim firmama ne predstavlja firma, nego ta maticna drzava koja ne zeli da pusti unutra ljude bez diplome recimo).
U svakom slucaju, kada dodjete napolju na intervju, verujte mi da necete sa komisijom diskutovati o tome koliko se taj vas fakultet ceni u vasoj maticnoj drzavi; oni u glavama nemaju bazu podataka svih mogucih domacih i stranih univerziteta, pa da urade query po reputaciji. Samim tim ce razliku izmedju nasih ETF-a, PMF-a i FON-a znati isto koliko i odgovor na pitanje "koliko je filmova Kovacevic snimao u Deliblatskoj Pescari?". Mozda ce vas pitati za prosek ili koja vam je bila tema diplomskog (i to najcesce u slucajevima kada nemate nesto radnog iskustva, pa vam je ta diploma jedini kec u rukavu). A onda ce tu diplomu da odloze na stranu i krenu da testiraju sta vi stvarno znate.
Sve ovo na osnovu prakticnog iskustva ucestvovanja u intervjuima, ucestvovanja u komisijama i setanja i raspitivanja po tim stranim univerzitetima - a ne "cuo sam...".
Koliko cete lako dobiti uslove za nostrifikaciju i vrednost rezultantne diplome zavise i od univerziteta gde se to radi - kako se i ovde lozite na razliku u reputaciji izmedju ETF-a i Tehnickog Fakulteta u Drvljilovici Donjoj, tako i napolju svi univerziteti nemaju isti rang. Tako da cete jednog human resources sefa u IBM-u jednako impresionirati diplomom BG ETF-a i diplomom iz nekog Kirchenhem-Bolandera, to jest - u oba slucaja necete ga nikako diplomom impresionirati (ukoliko vam je to bio cilj). A upravo se na tim manjim univerzitetima lakse izvrsava nostrifikacija.
Specijalan slucaj vazi za ljude iz IT branse, jer za njima uvek vlada velika potraznja. Samo zato i iskljucivo samo zbog toga su poslodavci spremni da zazmure ponekad u vezi priznavanja diplome. Neretko im je samo vazno da kadidat ima neko formalno univerzitetsko obrazovanje zbog pojedinih oblasti koje mogu i kod njih napolju da se nauce samo na fakultetu (na primer, posao analyst programera podrazumeva upotrebu matematike u analizi algoritama, a za to tesko da je neko samouk). Znaci, te price "znam jednog Milana iz Batajnice kojem su priznali diplomu" macku o rep - ne radi se o priznavanju diplome, nego zazmurivanju. Priznanje diplome znaci iskljucivo nostrifikaciju. Velike firme su neretko zahtevne i traze dobru obrazovnu referencu ukljucujuci i prosek; manje firme ce da zazmure, a ponekad su raspolozene da prihvate i coveka bez diplome, a koji opet ima ekvivalentno prakticno iskustvo (neretko prepreku zaposlenju u takvim firmama ne predstavlja firma, nego ta maticna drzava koja ne zeli da pusti unutra ljude bez diplome recimo).
U svakom slucaju, kada dodjete napolju na intervju, verujte mi da necete sa komisijom diskutovati o tome koliko se taj vas fakultet ceni u vasoj maticnoj drzavi; oni u glavama nemaju bazu podataka svih mogucih domacih i stranih univerziteta, pa da urade query po reputaciji. Samim tim ce razliku izmedju nasih ETF-a, PMF-a i FON-a znati isto koliko i odgovor na pitanje "koliko je filmova Kovacevic snimao u Deliblatskoj Pescari?". Mozda ce vas pitati za prosek ili koja vam je bila tema diplomskog (i to najcesce u slucajevima kada nemate nesto radnog iskustva, pa vam je ta diploma jedini kec u rukavu). A onda ce tu diplomu da odloze na stranu i krenu da testiraju sta vi stvarno znate.
Sve ovo na osnovu prakticnog iskustva ucestvovanja u intervjuima, ucestvovanja u komisijama i setanja i raspitivanja po tim stranim univerzitetima - a ne "cuo sam...".
Sve u svemu, nemoj prichati napamet kad ne znash.
