Yettel TV je OTT servis - prenosi podatke preko interneta pojedinačno za svakog korisnika. Ja predpostavljam da su oni zaključili da bi prenos podataka 24/7 bez režima mirovanja njima trošio previše i protoka i struje (i kod korisnika, i kod njih za edge servere), pa su napravili tajmer za neaktivnost korisnika kako bi štedeli.
Yettel je strana kompanija koja posluje u Srbiji i obavezna je da poštuje zakone koji važe u našoj zemlji, uključujući Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Prema tom zakonu, svaka obrada ličnih podataka mora biti transparentna, uz jasnu saglasnost korisnika, a bilo kakvo praćenje aktivnosti bez te saglasnosti je protivzakonito.
Ako Yettel tvrdi da pruža uslugu sa brzinama preuzimanja do 300 Mbps i slanja do 150 Mbps, taj protok bi trebalo da obuhvata i uslugu televizije. Argument o "uštedi protoka" kroz uvođenje režima mirovanja je neosnovan, jer je korisnicima obećana određena brzina i kvalitet usluge bez dodatnih ograničenja ili skrivenih funkcionalnosti. Ja se nikada nisam saglasio da štedim za njih, niti sam potpisao bilo šta u vezi s tim.
Ovo ne samo da krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, već dolazi u sukob i sa Zakonom o zaštiti potrošača, konkretno sa stavkom o "dovođenju korisnika u zabludu". Naime, korisnici nisu bili adekvatno informisani o funkcionalnosti koja prati njihovu aktivnost i prisiljava ih na interakciju kako bi nastavili da koriste uslugu. Ovakvo ponašanje može se smatrati manipulacijom i uskraćivanjem korisničkih prava, jer Yettel nameće ograničenja koja nisu jasno definisana u ugovoru ili prilikom sklapanja usluge.
Stoga, Yettel je u obavezi da uskladi svoje poslovanje sa zakonskim normama Republike Srbije i obezbedi da korisnici budu jasno informisani o svim aspektima usluge, uključujući i one koje mogu uticati na njihovu privatnost i korišćenje usluge.
Yettel, kao strana kompanija, došla je u Srbiju sa ciljem da ponudi svoje usluge, ali čini se da je njihov fokus više na uštedi nego na poštovanju prava korisnika. Sada, ne samo da plaćamo za uslugu, već izgleda da se od nas očekuje da štedimo za njih, kao da smo mi dužni da brinemo o njihovim troškovima. To je neprihvatljivo, pogotovo kad uzmemo u obzir da smo mi ti koji plaćamo za taj protok podataka.
Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste činjenica da čak ni običnu televiziju kod stranog operatera ne možemo da gledamo bez ograničenja. Doveli su nas u situaciju gde smo prisiljeni da trpimo režim mirovanja, sa porukama koje narušavaju naše pravo na privatnost, i sve to pod izgovorom da štede resurse.
Umesto da nam pruže punu uslugu za koju plaćamo, oni nam nameću ograničenja koja nisu jasno obelodanjena ni u jednom trenutku. Kao da nije dovoljno što moramo da se prilagodimo stranim pravilima i standardima, sad se suočavamo i sa dodatnim ograničenjima, kao da naš novac nije dovoljan da bi nam pružili uslugu bez kompromisa. Ovo nije samo pitanje lošeg poslovanja, već i osnovnog poštovanja prema korisnicima u Srbiji.
