Beograd, Batajnica, Belegiš, Surduk, Slankamen, Čortanovci, Karlovci - pauza - Fruška Gora (sa vodičem
), Inđija, Pazove, Batajnica, Nbg, Ada, kući. Ukupno 180 km, novi lični rekord. Ali bilo je povremeno baš naporno. Naročito prilično jak vetar iza Belegiša, potom i dalje potpuno razvaljen put iza Surduka, pa onda kocka iz Krčedina ka Beškoj (1-2 km). Dupe mi otpalo. Naravno, Fruška gora sa svojim stepenicama i stazama koje su nažalost dobrano uništene bujicama vode. Tu sam na nekim delovima gurao bajk. Elem, može i BG-NS-BG u jednom danu, ali je prilično naporno. Inače, kod Brankovog spomenika u podnožju Fruške česma praktično nije radila, a nadalje nigde nema nikakve česme. Nisam je našao ni u Inđiji, a ni Pazovama negde uz put, pa sam na vodu čekao sve do Ade. Na obilaznom putu preko Surduka, uz glavni put je dosta crkava i svaka ima čemu sa odličnom vodom (osim one u Batajnici). Posle - nema. U Pazovi sam stao pored neke nove crkve, jedine koju sam video uz glavni put, ali kapija je bila zatvorena (velika, očigledno zamišljena da drži narod napolju), a od česme ni traga. Rekao bih da je lakše voziti Zrenjanincem (ZR-BG), nego NS-BG preko Inđije. I od Batajnice mi se činilo da je nekako blago uzbrdo.
No, priroda je predivna na sve strane. Nisam sada nigde izlazio na Dunav, ali svakako preporučujem. Pa može povratak i vozom. Jednom ću da probam i turu NS-Osijek.
