kobajaši , dark souls toliko odudara od svega što postoji u nama poznatoj evro-američkoj igračkoj industriji, da će nakon dvadesetak sati igranja aassins krid da ti izgleda kao pričica za sedmogodišnju decu .
Čuj, 20 sati... pa ne rastu meni sati na drvetu, Kokane moj...
Meni tih 20 sati igranja mogu da traju i mesecima. Pošteno se naigram samo kad sam na bolovanju, i to ukoliko imam snage da držim gamepad ili da se makljam sa M&T u krevetu. :d
ma opusteno i ja sam u istoj situaciji, nisam igrao keca [sem nesto malo, pa odustao] i sad kad sam dosao u iskusenje opet da ga probam, na nagovor ljudi sa ovog foruma, mislim se... igra je preduga, a sad ce uskoro drugi deo, koje je sve to isto, samo lepse... tako da je bolje odma uskociti u dvojku, u njoj nece nista nedostajati sto ima u kecu... jer i ja isto rezentujem da igram iste stvari vise puta, i jos ne daj boze za redom, pogotovo tako dugu igru...
Baš tako... da citiram malo sebe, možda neko ovo i pročita ovog puta. :d
Ako sad potrošim 70-100 sati na prvi deo, drugi deo ću verovatno odigrati 2017. godine, pošto će posle 100 sati sav taj gejmplej na nos da mi izađe, koliko god dobra ili genijalna igra bila.
Retko koju igru pređem dvaput (sećam se trenutno samo Undying-a), a mislim da bi mi tih nekih 100 sati jedne igre bilo i više nego dovoljno za narednih godinu dve, koliko god genijalna bila.
Uostalom, slobodnog vremena imam veoma malo, a u životu me zanimaju i druge stvari osim igara, tako da mogu sebi da priuštim i da preskočim neku od onih koje mi se generalno sviđaju, zar ne?
da ne pominjem jos ovaj zaostatak u igrama, zatim to sto sam omatorio i generalno imam mnogo manje volje za igre, i bas retko me tolko oduseve, da osetim sladak ukus u ustima, a to je bio zadnji put sa xcom - enemy unknown... jos kad se doda tome da sam allaround igrac i da igram bukvalno sve od zanrova, ako izuzmemo simulacije, onda je jasno da je potrebno da budem veoma probirljiv sta igram, jer naslova je dosta, volje malo... vremena [nazalost] imam da se svemu tome posvetim, ali volje nemam vec dugo vremena...
dakle dvojka it is
Slična situacija, samo su na mene neke druge igre ostavile tako snažan utisak, dok su većina npr. AAA igara poslednjih godina (iako imaju i solidan gejmplej i tehnikalije i sve ostalo) potpuno forgettable. Odigram ih onako na brzaka čisto radi znatiželje (neke odmah batalim, a neke završim čisto reda radi), ali maltene uvek dok stignem do kraja zaboravim šta je bilo na početku.
Ista priča i sa većinom današnjih filmova.
Budući da se bavim i sam filmom, ono što me trenutno najviše privlači kod igara nije toliko inovativan i zarazan gejmplej itd, već prvenstveno character development, scenario, vizuelni i zvučni dizajn igre, muzika, celokupna atmosfera, pa onda AI, level dizajn i sve ostalo, budući da developeri još uvek ne mogu ni kršten AI da naprave ovih dana, a retki su izuzeci kada studio unajmi pravu i kvalifikovanu osobu da režira igru, a ne da vlasnik-osnivač nekog studija ili šta već, koji sve zna i hoće sve da drži u svojim rukama, a fali mu osnovno poznavanje dramaturgije za takav jedan poduhvat.
A ako on ne upropasti neku igru, veliki izdavači uglavnom dovrše posao.
Čast izuzecima, kao što je HL franšiza, a jedan od novijih sličnih primera je po meni novi Tomb raider, koji upravo pikam i ne mogu da se odvojim od ekrana (Hvala Bogu da sam na bolovanju pa konačno mogu da spojim 2-3 sata gemblanja dok je ženka na poslu :d.)
Zato je i većina današnjih igara potpuno isprazno i forgettable što se tiče neke supstance, a formu može maltene svako da odradi uz adekvatan budžet.
Ali za razliku od filmova, gde ne postoji toliki tehnički jaz između sadašnjosti i npr. 60-ih, 70-ih itd godina, kod igara to nije slučaj.
Iako smatram da su se nekada davno (pre omasovljenja CGI-a i digitalizacije celog procesa proizvodnje) snimali mnogo bolji filmovi, nego sada, jer tada nisi mogao da samo nabacaš gomilu efekata itd. već je kvalitet filma definisala prvenstveno dramaturgija, lični stil režisera, glumaca itd. dok je ovo sada manje više sve isto i retko koji noviji film me baš oduševi.
Kao što ne se ložim na elitni gejmerizam i takve stvari, isto tako se ne ložim na one indie izvikane umetnike koji te uspavaju bolje nego tri bromazepama.
Volim da gledam i blokbastere i kultne treš filmove itd.... ali kod igara postoji preveliki tehnički jaz između sadašnjosti i perioda od pre samo 10 godina, šta reći za 90-te i 80-te.
Nekada davno spucavao sam na stotine sati na potezne, a zatim i real time strategije, ali i druge žanrove koji ti pojedu ceo dan dok si rekao keks, znao sam i po desetak sati da spucam bez jela i pića (ne setim se jednostavno:d).
Tada sam FRP-ove igra sa društvom, kockicama i gomilom knjiga sa pravilima, trenirao godinama tenis i imao vremena za sve.
Ali s godinama se čovek i njegovi prioriteti menjaju.
Jedan solidan period sam živeo napolju i nisam ni imao desktop, pa sam propustio mnoge legendarne igre, ali sada ne bih mogao da se vratim na neke igre s tri sprajta, dve teksture i na tone i tone teksta bez ikakvih voiceovera, pa ma kakve da su nekada bile.
I nije mi toliko žao što sam propustio tolike sjajne igre. Ima toliko stvari koje želim da uradim u životu, a ne stižem ili mi se ne da, pa ne kukam. Više volim da se trudim da budem zadovoljan s onim što imam.
Zato i ne gledam u prošlost šta sam sve propustio, a i nemam živaca za takvo retroaktivno igranje.
Smatram sebe velikim ljubiteljem FRP-a i RPG-a, a nisam odigrao ni Baldur's Gate, ni Planescape Torment niti gomilu legendarnih igara zbog kojim bi me neki har' kor gejmeri razapeli na kolac, jer sam prvo godinama frpovao s društvom, a posle niti sam imao desktop, niti imao vremena za bilo kakvo igranje godinama.
Da imam još uvek adekvatno društvo za frpovanje, opet bih pre to radio nego da igram rpg-ove na kompu, jer to po meni ne može da se poredi, pogotovo ako imaš iskusnog GM-a, koji drži sve na nivou.
Joj, kakva su to vremena bila...
Meni je trenutno kod igara (osim ako to nije neko zezanje za razbibrigu s društvom, tipa genijalni Sonic All Stars racing na primer) najbitnije iskustvo i doživljaj.
Da me očara character development, scenario, generalna atmosfera itd. da u toku odjavne špice pomislim u sebi: "Vau, kakva igretina, kakvo iskustvo" i da pamtim takve igre dok sam živ.
Jedna od takvih igara je nedavno odigrani Brothers: A tale of two sons (rasplaka se na kraju maltene) ili Enslaved: Odyssey to the West, koji maltene ništa nije ponudio po pitanju gejmpleja, kvaliteta tekstura itd. ali ostavio je snažan utisak na mene.
Ako se neke igre ne sećam sa milinom u srcu, može da ima najbolji gejmplej na svetu i šta sve još ne, džaba mu, biće to samo zabavno potrošenih nekoliko sati, isto kao i gledanje nekog iole zabavnog pop corn blokbustera, tipa Iron man 3 ili tkao nešto. Bio mi zabavan film, a da me pitaš o čemu se radi, trebalo bi mi više vremena da se setim nego da pogledam film ponovo, a gledao ga pre neki dan.
Zato mi i odgovara što većina igara traje po 5-6 do 10 sati, jer mi vreme za gemblanje ne raste na drvetu.
A zato i ne želim da odigram Dark Souls 1, a kamoli Deamon Souls, pošto nam uskoro stiže DS2 i njega ću lepo da gustiram, pošto pretpostavim da ga Fromovci neće upropastiti. Realno, očekujem blaga do osrednja unapređenja na svakom polju, a uz duplo veći game world (kako najavljuju), mislim da će mi to biti sasvim dovoljno za jedno posebno iskustvo, koje očekujem nakon svih hvalospeva na račun prethodnika.
Za mene je to dovoljno.
@Kobayashi u potpuno smo istoj situaciji veruj mi. Malo vremena, mnogo zelja, posao, porodica, pecanje
Igre igram samo kad duva kosava, kad je visoka voda ili lovostaj
Tvoja stvar sta ces da igras, nekako si moj post shvatio kao da trebas da mi se pravdas, dok je njegova svrha bila da shvatis koliko je dark souls mocna i unikatna igra i da zaista ne bi smela da se propusti zbog "loseg portovanja", verovatno sam ga na brzinu lose formulisao. Sto se mene tice, i pored svih obaveza odigracu i ds2 a bogami i demons souls cim se snadjem za ps3. Pozdrav.
Bitno je da smo se razumeli na kraju. Nemam više živaca da gledam sve one elitne i har' kor gejmere koji samo troluju i pljuju sve živo što im se ne sviđa, a hvale do nebesa samo ono što oni gotive, pa tako ponekad i preuranjeno dođem do nekog malo iskrivljenog utiska kad pročitam nečiji post.
Sve u svemu, bilo bi lepo da se slažemo da se ne slažemo oko nekih stvari, pošto sam već objasnio zašto ne volim da se igram "retroaktivno" i to je to.
Svakako iščekujem DS2 i nadam se da će me zaista oduševiti onoliko koliko je oduševio silne ljubitelje prethodnika.
Zato i pratim i učestvujem u ovoj temi.
Edit: U Bog te mazo' kol'ki post. Na kraju više vremena provedem kuckajući ovde o nekoj igri, nego što ću zaista provesti igrajući je... :d
