Šta je novo?
Od:
Filteri

Benchmark biciklistička sekcija

BogdanB je napisao(la):
Hocu ja da kupujem u planetu,ali ima jedan problem. Ja nisam iz Beograda,pa ako neko moze da kupi umesto mene i da mi posalje brzom postom,dobija pare kada ja dobijem robu.
http://planetbike.rs/pbshop/Biciklizam/Oprema/Bidon boce/2872/
Meni treba ovakav kao sa linka,ne bele boje,nego crne kao sa linka.
Kliknite za proširenje...

Pa napravi nalog na PB, a mozes i kao gost da narucis koliko videh :) Nisam narucivao do sad pa ne znam mozda ima neka ogranicenja samo za Bg ali ne vidim razlog ( da se unapred ogradim :D )
 
@bljeskalice itd
Samo sam pisao svoje neko iskustvo, jer kineze koristim na drugom bajku i znam kako se ponasaju i trose baterije u poredjenju sa cateye koji imam na glavnom. Mozda ce trajati dugo, ali brzo izgube onu pocetnu jacinu i svetle slabije (iste baterije koristim za sve bljeskalice, kineske neke). Inace prednju cateye sam kupio odavno i tad je cateye jos pravio jeftina a dobra (citaj jaka) svetla. Danasnje prednje bljeskalice su slabije od mog cateye, kad ima nove baterije. Kad su starije baterije radi isto kao neka iz radnje, i tako moze da radi ihahaj.
Sto se nosaca tice, mislio sam na ove standardne sto idu uz lampe. Kinezi mi pucaju i nisu toliko stabilni, cateye bljeskalicu setam i skidam dosta cesto i nista joj ne fali.

@cane
Pa, nije bas ni prakticna za oko glave, zbog externe baterije. Jedino ako se nosi ranac pa bateriju u ranac, ili ako je hladno u dzep od jakne. Ali svejedno, nije bas prakticno, mada ni ne planiram da je koristim u te svrhe, imam kinesku sa jedno 15 dioda koja se kaci na glavu, kad mi zatreba u te svrhe - tipa kad cistim lanac nocu :D
Inace kakvih ima nije ni ova moja nesto spec, ali mi se svidja odnos snaga/potrosnja energije.
 
@dule0911

Mi se totalno ne razumemo :)

Ti to pricas o plasticnim kineskim bljeskalicama od 2$, a ja i Cane o lampama sa visokoefikasnim CREE led emiterima u vodootpornom alu kucistu i staklenim socivima koje su od 10$ pa navise!
 
Poslednja izmena:
Ma ja pricam i o jednom i o drugom, a zapravo ne znam ni sam sta pricam.

Kako god, izvinjavam se na pogresnom tumacenju tvog posta, dugacak dan sam imao danas.. :)
 
Vezano za CREE Led :Evo samo što sam se vratio sa vožnje, još jednom sam se uverio koliko je to sada druga priča u noćnoj vožnji... Najvažnije od svega, po meni, je što me sada svi primećuju u saobraćaju i ne samo to, nego me sada puštaju da prođem i kad ja treba da stanem :-D
Drugari, uzimajte ove lampe što smo naveli, nema greške.
Čini mi se i da baterija drži duže nego što je navedeno u specifikaciji za lampu.
 
@ Dule imamo istu lampu,samo moja je crvena:) I nisam siguran da li sam uzeo sa T6 ili SSC 7 emiterom.Bilo kako bilo ubija za sve pare,strobo mod=spaljivanje obrva:)

Inace primetio sam ogromnu razliku u ponasanju vozaca nocu(pogotovo na neosvetljenim putevima) od kada sam Cateye zamenuo ovom lampom.Sa Cateye x puta mi se desavalo da bezim u jarak zvog kojekakvih budala.Vidi tinjalicu,skonta da je bajs i nonsalantno krene u preticanje i ide pravo na tebe a ti vidi gde ces.Ovako kada vide ovo jako svetlo najcesce ne mogu da ga povezu sa biciklom i pretpostavljam da misle da je auto ili traktor sa jednim neispravnim farom,te do sada nije bilo zalitanja u moju traku.
 
"Doping produzava zivot" je trebao da bude naslov :d

@wolf
Slazem se, i mene vise postuju u saobracaju kad nju koristim.
 
Poslednja izmena:
hsv.stoned je napisao(la):
Biciklisti žive duže?
Kliknite za proširenje...
Osim što starije generacije biciklista nisu bile toliko dopingovane, treba imati u vidu da "teži trening" u njihovo vreme verovatno odgovara laganoj vožnjici danas. Fizička aktivnost i, uopšte, bavljenje sportom, danas su mnogo više naglašeni i prisutni. Počev od igranja kad smo mali, pa onda sad već obavezno neko treniranje (u moje vreme prava retkost), do prosto većih životnih napora u smislu stajanja u redovima, vukljanja sa pijace, stajanje u autobusu, itd. Zato mislim da su brzopleti zaključci tipa "trenirajte do iznemoglosti" vrlo opasni. Ipak sve ima svoje granice, a današnji profesionalci, u bilo kom sportu, primorani su da prelaze te granice i to debelo. Traju po 10 godina i onda propadaju. Zato bih pre rekao da je bolje ono što se danas smatra rekreacijom. Npr, oko 2000 km godišnje je sigurno više nego dovoljno. Uostalom, za više je teško naći vremena. A bilo bi dobro čuti i koliko su TDF vozači godišnje prelazili 1950. godine.
 
canejr je napisao(la):
Osim što starije generacije biciklista nisu bile toliko dopingovane, treba imati u vidu da "teži trening" u njihovo vreme verovatno odgovara laganoj vožnjici danas. Fizička aktivnost i, uopšte, bavljenje sportom, danas su mnogo više naglašeni i prisutni. Počev od igranja kad smo mali, pa onda sad već obavezno neko treniranje (u moje vreme prava retkost), do prosto većih životnih napora u smislu stajanja u redovima, vukljanja sa pijace, stajanje u autobusu, itd. Zato mislim da su brzopleti zaključci tipa "trenirajte do iznemoglosti" vrlo opasni. Ipak sve ima svoje granice, a današnji profesionalci, u bilo kom sportu, primorani su da prelaze te granice i to debelo. Traju po 10 godina i onda propadaju. Zato bih pre rekao da je bolje ono što se danas smatra rekreacijom. Npr, oko 2000 km godišnje je sigurno više nego dovoljno. Uostalom, za više je teško naći vremena. A bilo bi dobro čuti i koliko su TDF vozači godišnje prelazili 1950. godine.
Kliknite za proširenje...

Ne mogu da se slozim sa tvojim misljenjem iz jednog veoma prostog razloga:sto se tice biciklizma, pogledaj samo razliku u tehnologiji izrade bicikala tada i sada, a o stanju i kvalitetu puteva po kojima se vozilo je tek suvisno diskutovati. Starijim generacijama je sigurno bilo sve mnogo teze nego nama razmazenima danas. Ako je stajanje u redu od 1-10 min napor, onda mi stvarno imamo drugaciji pogled na svet a posebno na fizicku aktivnost.
 
canejr je napisao(la):
Osim što starije generacije biciklista nisu bile toliko dopingovane, treba imati u vidu da "teži trening" u njihovo vreme verovatno odgovara laganoj vožnjici danas. Fizička aktivnost i, uopšte, bavljenje sportom, danas su mnogo više naglašeni i prisutni. Počev od igranja kad smo mali, pa onda sad već obavezno neko treniranje (u moje vreme prava retkost), do prosto većih životnih napora u smislu stajanja u redovima, vukljanja sa pijace, stajanje u autobusu, itd. Zato mislim da su brzopleti zaključci tipa "trenirajte do iznemoglosti" vrlo opasni. Ipak sve ima svoje granice, a današnji profesionalci, u bilo kom sportu, primorani su da prelaze te granice i to debelo. Traju po 10 godina i onda propadaju. Zato bih pre rekao da je bolje ono što se danas smatra rekreacijom. Npr, oko 2000 km godišnje je sigurno više nego dovoljno. Uostalom, za više je teško naći vremena. A bilo bi dobro čuti i koliko su TDF vozači godišnje prelazili 1950. godine.
Kliknite za proširenje...
100tour-a.jpg


I par postova sa drugog foruma:
http://www.parapsihopatologija.com/forums/index.php?showtopic=18445&st=45#entry2216455
1. i 2. jul 1903. Pariz-Lion, 467km.

U tačno 15:16 prvog jula 1903. je startovao prvi Tour de France. Polazište: Pariz, kafe Reveil-Matin. Prvi gradovi domaćini Tura su bili, redom: Pariz, Lion, Marsej, Tuluz, Bordo i Nant. Ukupno 2428 kilometara podeljenih u šest etapa, na jednobrzincima, uglavnom po neasfaltiranim putevima, sa minimalnom podrškom pratećih timova.

mg003.jpg

Otac Tura, Anri Degranž je zamislio trku kao vrhunski test ljudske snage i izdržljivosti. Otud su etape u proseku bile duge danas nezamislivih 404km. Nije čudo što je trku završio tek jedan od trojice startera (ukupno 21). Da trka bude još teža od prvobitno planirane zaslužna je činjenica da se do nedelju dana pre starta za učešće prijavilo svega 15 takmičara. Degranž je zato trku skratio sa planiranih pet nedelja na svega 18 dana—bez skraćivanja planiranih etapa—i ponudio dnevnicu od pet franaka prvoj pedesetorici prijavljenih učesnika. Upalilo je: Šezdeset biciklista je započelo prvu od šest etapa prvog Tura.

Najbržem biciklisti na prvoj etapi u istoriji Tura trebalo je 17 sati i 45 minuta vožnje, po danu i po noći, da stigne od Pariza do Liona. Moris Garin je odneo pobedu svega 55 sekundi ispred svog mladog timskog kolege i protežea Emila Pažia.

Garin, strastveni pušač i odžačar po zanimanju, vodio je u trci sve do samog kraja i 19. jula je overio trijumf pobedom na poslednjoj etapi, na Jelisejskim poljima pred dvadeset hiljada gledalaca. Ostavio je drugoplasiranog u generalnom plasmanu, Lisjena Potjea, čitavih 2 sata i 59 minuta iza sebe, što je najveća razlika između prva dva u generalnom plasmanu ikada. Arsen Mijošo je imao nezgodnu čast da bude upamćen prvi fenjeraš na Turu, i to sa neverovatna 64 sata, 57 minuta i 8 sekundi iza Garina.

Popularni™ „Odžačar“ je za pobedu na prvom Turu dobio 6125 franaka i taj novac je uložio u kupovinu benzinske pumpe na kojoj je radio do kraja života. I dan danas na tom mestu stoji benzinska pumpa. Pre neku godinu, njeni zaposleni nisu znali ni ko je bio vlasnik prvobitne pumpe na toj lokaciji niti zbog čega je njegovo ime bitno.
Kliknite za proširenje...

http://www.parapsihopatologija.com/forums/index.php?showtopic=18445&st=45#entry2216935
Ta najranija faza Tura pravo doba heroja. Ima nečeg nesumnjivo nadljudskog u tome kako su se tadašnji učesnici nosili sa vremenskim uslovima, užasnom infrastrukturom, ograničenjima u konstrukciji bicikala, strogim pravilima i suludim etapama. Evo u Pirinejima Krostofa, Tisa, Bujsea i Garigua te 1913. o kojoj je freak pisao:

Thys,+Christophe,+Buysse+and+Garrigou+suffer+the+appalling+roads+of+the+time,+here+pictured+in+a+Pyreneen+stage..jpg


Voleo bih da vidim ko bi iz današnjeg pelotona završio etapu od 326km preko Obiska, Turmalea, Aspena i Pejresurda u ovakvim uslovima. Jens Voigt i niko više, eto ko.
I sve to na jednom zupčaniku, na biciklu od oko 20kg Spuštanje niz planine je bilo suludo teško u početku jer pre 1906. nisu mogli da idu nizbrdo bez okretanja pedala (nije korišćen freewheel). Tek negde oko 1910. su počeli da voze bicikle sa zadnjim točkovima koji su sa svake strane imali po zupčanik; kad bi došli do vrha uspona okrenuli bi zadnji točak i stavili lanac na manji zupčanik da bi se lakše spustili u podnožje.

I kao da sve to nije dovoljno, nego su mučenici morali, u ranim godinama, da se bore sa publikom koja je umela da se organizuje u prave bande i gradi barikade na kojima će čekati rivale svojih omiljenih biciklista i fizički ih napadati. 1904. su zvaničnici Tura morali u nekoliko navrata da pucaju u vazduh kako bi rasterali huligane. A i ako bi izbegli barikade i napade, skoro sigurno bi bili žrtve učestalih sabotaža--posejanih eksera je bilo duž čitave trase. (Nije loše setiti se ovoga kada budemo gledali u Alpima i Pirinejima kako se Frum i Kontador probijaju kroz masu i osuđujemo gledaoce koji se previše primiču biciklistima i ometaju ih. To nije ništa spram onoga sa čime su morali da se nose njihovi junačni preci.)

Najzad, kao i svi heroji, rani učesnici Tura su bili svojeglavi, ne baš sasvim moralni, nagli i preki, i sustizala ih je tragična sudbina. Luj "Tru-Tru" Truselije je tu dobar primer. Pobednik Tura 1905. je tokom jedne od etapa stigao do kontrolnog punkta na kome je svaki vozač trebalo da se upiše. Truselije se potpisao i onda polupao mastionicu kako oni koji dolaze za njim ne bi mogli da se potpišu. Na kraju Tura, svih svojih krvavo zarađenih 6950 franaka je u jednoj noći propio i prokockao sa prijateljima. Narednog jutra, opako mamuran i sasvim švorc vratio se nazad u svoj vojni odred koji je napustio da bi učestvovao na Turu.

U vojnim odredima i rovovima prvog svetskog rata smrt su našli pobednici Turova Lisjen Pti-Breton (1907. i 1908.), Oktav Lapiz (1910.) i Fransoa Faber (1909.).
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
Ono istraživanje koje pokazuje da su biciklisti sa tura znatno boljeg zdravlja od proseka je klasićan primer statističke zablude, odnosno proizvoljnog izmišljanja smera uzročno posledične veze na primećenoj korelaciji. Normalno da su biciklisti sa tura boljeg zdravlja od proseka, zato i jesu najbolji biciklisti i zato su dogurali do tura. Trebalo je u istraživanje uključiti sve profesionalne bicikliste (i one u nižim rangovima, a ne samo samo one sa tura) i uporediti smrtnost sa nivoom do kog su stigli u karijeri. Tek ako se i tu ispostavi da su i oni zdraviji od proseka u istom odnosu kao i ovi sa vrha onda može da se kaže ovo što oni sada kažu. Ali ako se ispostavi da njihovo zdravlje ima linearnu (ili bilo kakvu drugo monotonu) vezu sa uspehom u karijeri, onda je u tom slučaju moja tvrdnja tačna. U svakom slučaju ovo istraživanje koje nam je prezentovano je nedorečeno.
 
Zanimljiv stocic za kafu :) Mozda neko sa foruma i napravi, super ideja :)

1013429_626279954059869_166124835_n.jpg
 
Re:^^
Jel ima u BG neki otpad za bicikle ili bar običan sa većom koncentracijom bajsova i delova? A kad smo kod toga, ima li neki vojni do kojeg vredi otići?
 
Samo da pohvalim brzinu Planetbike-a.
Juce sam narucio preko interneta i malopre me zove kurir i kaze da je stiglo,ja u cudu,nisam verovao.
Znam kada narucujem iz Totalbike-a,dodje za 7-8 dana od narucivanje,ovo je bilo bas brzo.
 
BG-NS-ZR-BG
Duži izveštaj će da bude podugačak i zahtevaće podosta vremena, a tek stigoh. Zato sad samo ukratko.
Moja prva višednevna tura i mogu odmah da kažem da sam prijatno iznenađen. Očekivao sam velike probleme, bolove, grčeve i tome slično, ali ništa od toga. Ne računajući standardne probleme sa desnim kolenom prvog dana, u suštini je sve bilo super. Odlična kružna tura, mada uz dosta veoma dosadnih deonica. Pogotovo NS-ZR gde nema ničega, i Ečka-BG gde nema skoro ničega. A onda se stigne do Borče, pa poželite da nema ničega. BG-NS sam uglavnom pratio Dunavsku rutu, uz nekoliko "šetanja". Nažalost, moje obilaženje, razgledanje i slikanje je toliko trajalo, da sam na kraju morao da projurim kroz Čortanovce (šteta, ima zanimljivih stvari), skratio sam posetu Karlovcima (opet šteta), a NS morao da ostavim za naredni dan i to u veoma skraćenoj varijanti (opet šteta, veoma je lep). Dakle, ponavljam klasične greške - zalepim se za detalje mesta koja su blizu i koja mogu da posetim ponovo bez mnogo muke, a onda zbrzavam daleka mesta koja je dosta komplikovano obići ponovo. Ono što me posebno iznerviralo i što nikada neću prežaliti - nisam snimio samo ubedljivo najbolji deo cele ture - fantastičan spust iz Čortanovaca u Karlovce. Baterija nestala na samom vrhu, praktično pre početka spusta, a zbog *****nog GoPro-a, ja to nisam znao dok nije bilo prekasno ("a nema ničeg goreg od tog prekasno" mislim da reče Bukovski).

Osnovni problemi su bili vožnja isključivo putevima (nema offroad opcija), često loš asfalt, uglavnom slabe turističke oznake (ili nikakve), veoma dosadni putevi i - vetar. Posebno me danas vetar uništio (Ečka-BG), mada je i deonica NS-ZR-Ečka bila veoma vetrovita. Naravno, vetar je uvek čeoni, o tome ne treba ni trošiti reči.

Sve u svemu, najlepše iznenađenje je Beška; neočekivano uređena. Vrlo impresivni "masiv" iznad Dunava u Surduku (ako se dobro sećam). Karlovci se zna da su lepi, ali su i lepši nego što sam očekivao. Nažalost, samo uži centar. Novi Sad je veoma, veoma lep, sa mrežom biciklističkih staza i saobraćajnom kulturom koja je nepojmljiva za Beograd. Nepojmljiva. Slično je u većini vojvođanskih mesta. Najveće razočaranje su Stari Slankamen i Zrenjanin. Vrlo čudno. No, bolje da ne idem sada u detalje. Na kraju, NS preporučujem svima. Ko nije bio Dunavskom rutom, ima puno malih mesta sa bar nečim zanimljivim za videti. Na nekim mestima može da se izađe skroz na Dunav, a pogledi i pejzaži mogu da budu fantastični. Ipak, sve to traje jako dugo. Ali, ako samo idete za NS, stiže se relativno lako i brzo (Čortanovci su jedini uspon). Ja ću svakako vrlo rado da iskoristim svaku novu priliku da odem do NS (a i dalje). Samo ću verovatno gledati da promenim rutu. :) Ili da idem vozom. :)

Eh da, sigurno će vas interesovati - 320 km. I ja sam zapanjen koliko i vi. :)

P.S. Leva pedala mi definitivno otišla i pravila velike probleme u nekim trenucima. Srećom, imao je ko da pripomogne u odvrtanju, pa sutra odmah sledi zamena.
 
Sve si to obisao sam ili si isao sa nekim?

Gde si nocio, koliko je trajalo?
 
Jel zna neko nesto iz licnog iskustva o ovim Bigshot bajkovima?
http://www.bigshotbikes.com/
Video sam ga u Uscu, izgleda super, a sto je meni licno najbitnije - jako je lagan bike. Kolko kapiram ram je alu/celik kombinacija, a posto nema dodatnih zupcanika i delova, dosta je lagan u odnosu na druge bajkove. Valja li to cemu?
 
Bozha je napisao(la):
Jel zna neko nesto iz licnog iskustva o ovim Bigshot bajkovima?
http://www.bigshotbikes.com/
Video sam ga u Uscu, izgleda super, a sto je meni licno najbitnije - jako je lagan bike. Kolko kapiram ram je alu/celik kombinacija, a posto nema dodatnih zupcanika i delova, dosta je lagan u odnosu na druge bajkove. Valja li to cemu?
Kliknite za proširenje...

Ako si vozio fix-ia (pistaša) samo napred ako nisi trebaće ti vremena da se navikneš. Možda ima modela sa free-wheel-om ali brzine dosta znače.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh Dno