Eeee... Ne znas sta si propustio... Najsladje gubljenje vremena je gledanje kako se na ekranu naizmenicno menjaju plavi i crveni kvardati. A kad dodje do zuto-crnog! Oho! Euforija! Pa kad se samo setim kako se renderovala slika bukvalno piksel po piksel... :banana:
P.S. Inace moj stari ZX je jos uvek u funkcionalnom stanju i cuvam (skoro) sve kasete, kao i knjizicu! Eto, cisto da se pohvalim!
I kod mene je isto.
Čitam ovaj thread sa zanimanjem, ali ne i sa oduševljenjem većine jer ja nisam "Amigista". Svašta se desilo na polju kompjutera (pa i igara) ovih decenija, ali nikad kasnije takvo zadovoljstvo nisam osećao u igranju kao tada kad su bili aktuelni Spectrum i C64 (mada sam ja više voleo igre za Spectrum, na C64 sam najviše voleo BC Quest for Tires - onog pećinka koji se kotrlja na točku).
Neko je spomenuo Chequered Flag. Pa, zaboga, to je u suštini bila jedna vijugava štrafta koja se mrdala, ali kad se samo setim koliko sam sati proveo pokušavajući da na nekoj pisti dobijem koju desetinsku sekunde bolji rezultat. A tek Manic Miner i one klozetske šolje... Koliko noći sam proveo uz to.
A slika se nije baš "renderovala piksel po piksel" (o tome ću nešto par redova kasnije), nego se tako učitavala sa kasete. Ti Spectrum ekrani mogu lepo da se smeste u GIF, ali to nije "ono pravo". SCR fajlovi su potpuno egzaktna kopija Spectrumove video memorije i pravi fanovi naslovne skrinove čuvaju u tom obliku (pogledajte dužinu SCR fajla u bajtovima).
Spectrum je sliku čuvao uvek u istom delu memorije, veći deo je bio rezervisan za piksele (koji su se na čudan način ispisivali u linijama po trećinama, prva linija u prvoj trećini, pa druga u drugoj, pa treća u trećoj, pa redom iz početka) a odmah iza toga je dolazilo "polje atributa" sa podacima o boji. Boja se nije čuvala za svaki piksel ponaosob, nego je bilo moguće obojiti samo 8x8 piksela nekim "atributom". U početku ovako urađena grafika ni na šta nije ličila, ali kako se stvar komercijalizovala pojavili su se pravi umetnici koji su i sa ovako teškim ograničenjima uspevali da naprave frapantno dobre skrinove.
Elem, bilo je dovoljno prebaciti nešto iz nekog drugog dela memorije u video memoriju i to bi se pojavilo na ekranu. Tada je na C64 bio popularan Strip Poker. Izvesni Nieman (mislim da se tako zvao) napravio je Spectrum verziju ove igre, kompletno pisanu u Basic-u. Ja sam dugo mislio da ova njegova igra ne radi, jednostavno nije bilo XXX slike na ekranu (well, za Strip Poker ta slika je baš bitna, jel'te) i jednom sam rešio da pregledam kod, da vidim gde je problem (on je učinio svašta da listing zaštiti, ali za nas "hakere tog vremena" ovo zaobići bilo je trivijalno).
Bio sam zapanjen onim što sam video, on je na neku foru uspeo da digitalizuje C64 ekrane (doduše samo crno-belo) ali je sliku u video memoriju prebacivao piksel po piksel, nečim poput LET a=x: LET b=y: FOR n=z to zz: POKE (a+n),(PEEK (b+n)): NEXT n. Ovo je bilo ubitačno sporo i moralo se ko zna koliko minuta čekati da se slika upiše i pojavila bi se tak kad se popuni i polje atributa. Toliko truda a nije znao da je Z80A asembler imao komandu LDIR koja je u deliću sekunde prebacivala čitave blokove memorije s jednog mesta na drugo, sa par linija "mašinca" slika bi se pojavljivala bukvalno trenutno.
Mada je delovao kao igračka ("gumice", zaboga) Spectrum je bio prilično moćna mašina. Z80A nije bio slab procesor (šta ono beše tada koristio Apple?), asembler mu je bio jak (a tu je bio i Devpac, tj GENS i MONS), a za Spectrum su postojali, pored ostalih, i solidni Pascal, Forth i C kompajleri. Ko je hteo, puno je toga mogao da nauči na toj mašini. Spectrumov Basic bio je prilično jak u poređenju sa onim koji je dolazio uz C64, mada je davao nepregledne listinge (zbog obilja GOTO i GOSUB komandi i nedostatka ELSE) i ponekad simpatično čudan (setite se komande TO, koja je imala raznorazne namene, ali je meni uvek delovala logičnije od LEFT$, MID$ i RIGHT$). Kasnije su se pojavili i prošireni BASIC-i (pre svih Beta i kasnije Mega), koji su omogućavali i korišćenje procedura i neku vrstu strukturiranog programiranja.
Ja imam "teoriju" da su pisci virusa potekli od Spektrumaša. Iz nekog razloga za C64 svi su se trudili da stvari što više olakšaju. Na Spectrumu su "pirati" i "hakeri" stalno nešto komplikovali, uvodili kojekakve zaštite, nepregledne listinge, "neprobojne" rutine za učitavanje... Posebna priča su bili "hakerski" programi i neki programi koji su se mogli komercijalno iskoristiti. Po pravilu su kolale lukavo pokvarene verzije, čini se da program radi, ali ne radi baš tačno ono što bi trebalo. Ja imam čitavu C60 kasetu ovakvih programa koje sam popravio da rade kako treba.
Interesantno je da najveći (najsloženiji?) čip u Spectrumu nije bio CPU, nego tzv. ULA čip, posebno projektovan za Spectrum i on je bio zadužen za bezmalo sve I/O operacije. Proizvela ga je italijanska firma Feranti, za koju se tada govorilo da je jedina evropska firma koja poseduje tehnologiju za izradu visokointegrisanih čipova. Ne znam šta je na kraju s njom bilo.
