Šta je novo?
Od:
Filteri

Svemir i sve vezano za svemir

Svemir je mnogo komplikovana priča. Mnogostruko uprošćeno ispričana nama, običnom narodu.
 
zamzung je napisao(la):
Svemir je mnogo komplikovana priča. Mnogostruko uprošćeno ispričana nama, običnom narodu.
Kliknite za proširenje...
Zasto onda komentarises kad i sam priznajes da ti iz obicnog naroda nemas pojma o temi o kojoj pises. Citaj i uci sta ti drugi pisu a ne da kacis smajlije na ono sto ne razumes (a ovo ti nije prvi put da saljes smajlije na komentare u koje se ne razumes). Na 3min 40sec ovog snimka ti je dokaz kako su japanski programeri zeznuli stvar prilikom sletanja i upropastili misiju vrednu stotine miliona dolara. Sve se desilo zbog neiskusnog razmisljanja prosecnog programera da je mesec idealna lopta (sfera). A ovakvih programerskih gresaka imas koliko hoces kada programiras na simulatoru a ne u realnom zovotu.
 
Poslednja izmena:
Da, krastavac. ja nemam insajderske informacije i ne znam ko je šta zez pa mi ostaje da se smejem ko lud na brašno.
 
Devil 2000 je napisao(la):
Sve se desilo zbog neiskusnog razmisljanja prosecnog programera da je mesec idealna lopta (sfera).
Kliknite za proširenje...
Ti si baš uporan i zaista veruješ da "običan programer" piše te naredbe. Zar nisi pomislio da neki odličan inženjer ili naučnik piše te naredbe i zbog načina na koji se izvršava program, u odnosu na matematičke jednačine koje je on izvodio dolazi do greške.

Sigurno u takvim ustanovama radi "mali Perica" koji zna "sve da uradi u pajtonu".

Ispravno je reći "zbog greške u izvršavanju programa", svakako ne "programer je pogrešio".
 
Dakle, Indija je ta koja započinje kolonizaciju i iskorišćavanje resursa Meseca. Pravedno.
 
Dok su ostali svirali svircu, oni su ćutali i vredno radili.
Uopšte mi nije iznenađenje što su se upravo oni uspešno spustili na Mesec po prvi put nakon Amerikanaca, nacija koja ima budućnost.
 
Robotske sonde su spuštali SAD, SSSR (davno) i Kina koja je čak vratila i uzorke nazad na Zemlju prvi put posle ljudskih Apollo misija.
Međutim, svi su sletali oko mesečevog ekvatora ili malo južnije. Ovo je prvi put da neko sleti na Južni pol Meseca.

A to je interesantno jer se on nikada ne izlaže direktno Suncu pa su u kraterima pronađene debele naslage vodenog leda.
Led se može iskoristiti za izvlačenje vodonika i kiseonika: gorivo za rakete, kiseonik za disanje, voda za piće i kupanje... ;)

To može pojeftiniti letove i omogućiti mnogo duži boravak misija, izgradnju baza, rudarenje retkih minerala, stanicu na putu dalje u svemir... itd.
Po međunarodnim ugovorima nijedna država ne može da prisvaja teritoriju Meseca, ali kada neko sleti i krene da kopa i gradi... to mesto je njegovo. 👍
 
I USA sprema misiju na mesečeve polove.
 
Ne znam da li je istina, ali u oba slučaja me je nasmejalo.

Indiamoonlanding.jpg
 
Pa jeste, Interstellar je koštao oko $160-170M, a indijska ekspedicija "samo" $65-70M (dugo putovali, koristili gravitaciju Meseca da ih privuče... itd.).

Ali Interstellar je zaradio $700M+ na blagajnama ;) a videćemo tek šta će Indijci da pronađu tamo...
 
OK, yet to be confirmed, ali na koji način oni pomoću teleskopa utvrde da je to baš dimetil sulfid? Ili bilo koje drugo jedinjenje?

Spektralnom analizom zasnovanom na iskustvima sa Zemlje?
 
Spektralna analiza.
Pa nije zasnovano na iskustvima sa zemlje nego na hemiji. :D
Svako jedinjenje ima svoj unikatan footprint
 
Kako znamo da tamo negde ne postoji neki novi element i da gradi neko jedinjenje čiji footprint nismo imali prilike da, iskustveno, potvrdimo i uvrstimo u bazu sa kojom poredimo dobijene podatke?
 
Element određuje broj protona u jezgru, a on diktira broj elektrona i konfiguraciju elektronskog omotača koja onda određuje njegove hemijske osobine.
Mi smo popisali sve elemente od 1 protona (vodonik) do 118 protona (Oganesson) u jezgru.
Mogu imati različit broj neutrona (izotopi) što ne utiče na hemijske osobine ali utiče na stabilnost jezgra.
Prvih 80 su relativno stabilni (ne raspadaju se), dok onih "težih" od 98 i nema u prirodi i sintetizovani su na delić sekunde u reaktorima tek da se imenuju.

Zanimljivo da elementi "lakši" od gvožđa (26) oslobađaju višak energije pri fuziji (spajanju jezgara), dok oni "teži" oslobađaju energiju pri raspadu (fisiji).
Zato u zvezdama tokom normalnog života (fuzioni proces) ne može da se stvori ništa teže od gvožđa jer se ne dobija energija i zvezda se gasi.
Međutim, pri eksplozijama supernove nastaju i ovi teži (npr. zlato), dok oni najteži po teoriji nastaju u sudarima neutronskih zvezda i sličnim retkim događajima.

Dakle, neki novi elementi ne mogu da se pronađu, ali razne njihove kombinacije (jedinjenja) su moguća pod raznim uslovima koji vladaju u svemiru.
 
Saće krenut rasprava :p

Da ne izostanem,pa ću prvi početi

U zadnjoj rečenici prvo negiraš poa sam sebe ispravljaš

Kako neki novi elementi ne mogu da se pronadju,odakle vam ta zamisao,ko je to izmislio ?

Opet u drugoj polovici govoriš da je moguće naći nove elemente,jer u svemiru nije isto ko na zemlji,niti marsu niti veneri

Kako ćemo znati koji su tamo uslovi?Znamo za fuziju i fiziju,a šta ako ima nešto treće....četvrto itd itd

Ovake rasprave me sete na prošlost,kada su moreplovci otkrili Ameriku,a tražili Indiju

Mi tek moramo otkrit točak,pa tek onda čemu služi....da se tako izrazim

BTW Nišimura će biti vidljiv ovih dana
 
Poslednja izmena:
Ne može postojati novi element sa 1 do 118 protona u jezgru za koji ne znamo (znamo ih sve), a veća jezgra su suviše nestabilna da opstanu.
A moguća su razna nova jedinjenja koja kod nas ne postoje zbog specifičnih uslova, temperature i pritiska kojekuda.
Možda nije jasno šta je element a šta jedinjenje. Čak ne spadaju u istu granu fizike, jezgra (elemente) proučava nuklearna, a jedinjenja atomska (zvana još i hemija). ;)
Kraj rasprave...
 
Poslednja izmena:
... bolje da se vratimo na temu. Ovo su ti čuveni podaci JWS teleskopa.

Pomenuta planeta prolazi ispred svoje zvezde (gledano odavde) tokom orbite, pritom malo prigušuje njen sjaj (tako je i otkrivena pre 7-8 godina).
Svetlost zvezde prolazi kroz njenu atmosferu, eksituje atome i molekule koji onda vraćanjem u osnovno stanje (promena nivoa orbite elektrona) emituju karakterističan kvant svetlosti po kome se prepoznaju, uprošćeno rečeno.

Bele vertikalne crtice su izmerene vrednosti, a plava štrafta je ono što mi znamo iz laboratorija.
Iz ovoga se zaključilo da u atmosferi te planete ima ugljen-dioksida, metana... i dimetil -sulfida (!).
Cela frka je nastala jer na Zemlji dimetil-sulfid stvara samo fitoplankton u okeanima, a iz nekih drugih podataka je zaključeno da je ta planeta i inače "vodena".

Meriće se još spektar pri sledećim prolascima ispred zvezde da se ovo potvrdi, ali je moguće i da su uslovi na toj planeti specifični pa se dimetil-sulfid stvara na neki način koji mi ne znamo a bez živih organizama (fitoplanktona).... to stoji.

JWST.png

Bolja rezolucija ovde: https://www.nasa.gov/sites/default/files/thumbnails/image/stsci-01h9rf3tqe6xa9x01kxxj351z6.png
 
Juce je bilo da starlink vozic, prolazi u 19:37, naravno nismo videli. Koliko je ovo tacno? Da napomenem da je ISS bio tacan
 

Prilozi

  • Screenshot_2023-09-17-08-14-51-252_com.android.chrome.jpg
    Screenshot_2023-09-17-08-14-51-252_com.android.chrome.jpg
    108.3 KB · Pregleda: 60
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno