Zašto je GNU filozofija loša po Linux?

[ABET]

Baziran na Debianu jeste, ali je Ubuntu uveo lakoću korišćenja kakva do tada nije postojala na Linuksu. Uveo je Softver Centar između ostalog. Možda tebi ne treba, ali ima više onih koji to cene.

Ne razumem taj nadobudni stvar koji Stalman i većina njegovih poklonika ima. Šta ste vi doprineli Linuksu da bi sebe ubrajali među open source zajednicu? On je napisao gcc i emacs, a vi? Ja iskreno nisam ništa ali takođe nisam iz priče da je meni Linuks nešto dužan niti da mora biti kako ja kažem.

Mislim da Linuks ima potencijal da postane nešto veće, to možda nekome zvuči kao svetska dominacija ali meni to deluje kao širenja nečega boljeg, što funkcioniše i donosi benefit svima. Open source je isplativ i koristan korporacijama, nije samo sloboda jedini plus. Da open source ne funkcioniše uopšte ja se ne bi ni interesovao. Ali mislim da u čistom obliku kakav zagovara Stalman zaista nije moguć, bar ne u ovom veku. Neki hibrid, sloboda izbora između free i closed sveta uz sve nijanse između bi funkcionisala i vremenom dovela do težnje kompanija ka otvorenosti, jer ima više prednosti od closed source varijante. Guranje open source filozofije niz nečije grlo, nasilno i odjednom ne ide. Ništa se kod ljudi nije promenilo preko noći.

 

[ABET]

Linux je prepun drajvera koji su zatvorenog koda i Stallman je to prihvatio u nekom drugom intervjuu.
To da Stallman je protiv svega sto ima deo zatvorenog koda nije tacno.

Stallman koristi laptop čiji je hardver open source tj. svi drajveri su otvoreni. Novi model tog istog laptopa ima closed source drajver za grafiku (a ostatak je open source) i naišao je na nezainteresovanost i odbijanje od strane poklonika lika i dela Ričarda Stalmana. Jel sad kapiraš o čemu se radi, koliko su nefleksibilni mozgovi u tih ljudi. Takvi ljudi ruže Linuks i čine da se svi mi ostali osećamo kao čudaci iako nismo.

Stalman da zaista želi da nešto promeni, borio bi se svim snagama protiv američkog patentnog sistema. On pod stare dane samo troluje one koji mu smetaju, konkretno Ubuntu. Čak je izbacio Ubuntu iz nove verzije distribucije koju on sponzoriše, sad je na Debianu. To ne bi bio problem da taj Distro ne dolazi sa softverom iz prošle dekade...

 

[Recoba20]

Vidi, driveri za intel-ov hardware su uglavnom opensource, ali to ne znaci da je intel-ov hardware opensource.
http://en.wikipedia.org/wiki/Open-source_hardware

Linux zajednica nisu samo programeri vec i svako drugi ko na ovaj ili onaj nacin doprinosi sirenju GNU/Linux-a. Ne znam da programiram, ali znam da prijavim bug u nekom programu; nekolicini ljudi sam ispricao pricu o Linux-u i umesto Windows-a im stavio Linux (vecina se zadrzala na istom); napisao po neko uputstvo i sl. I ne osecam da mi je Linux ista duzan.

Linux u ovom trenutku jeste nesto veliko sa tendencijom daljeg rasta. Mozda na desktop polju trenutno malo zaostaje, ali i to se menja na bolje. Sloboda izbora izmedju closed i free softvera vec postoji, ali se granica zna i jasno je gde se sta nalazi. (Ti ocigledno zelis da se ta granica izbrise.) Niko nikome ne gura opensource niz grlo. Izbor postoji, koristis sta ti odgovara i to je to.
Vezano za Software Center, neko ko prati linux 10 godina sigurno se seca Mandrake-ovog (Mandrivinog) Control Center-a i sekcije za instalaciju softver-a. Dakle, to nije ubuntu izmislio, postojalo je i pre. Bio je tu i Linspire-ov CNR koji mozda jos vise lici na taj ubuntu-ov Software Center.
Znam da je gNewSense presao na Debian kao bazu, ali voleo bih i to da procitam da je Stallman izbacio ubuntu kao bazu zato sto mu smeta. Baci link da procitam.

 

[ABET]

Moram priznati da sam pogresio za gNewSense. Izgleda da je baza Debian 6.0 jer nemaju dovoljno programera da bi kao osnovu koristili noviju i manje stabilnu bazu. Nisam koristio Mandrake a Mandrivu sam probao jednom ali mi je zabagovala. Ja sam počeo sa Knoppixom pa se zaintereosvao za Slackware, koristio Gentoo jedno vreme i igrao se sa njim pa pošle prešao na Debian i Ubuntu. Fedoru sam probao par puta ali nikada nisam bio zadovoljan sistemom tj. nailazio sam na veliki broj bagova. openSUSE sam koristio u virtualnoj mašini nekoliko puta. Najbolje poznajem Debian pa se toga i držim.

Sloboda izbora između closed i free source postoji ali postoji i taj neko prekorni stav od strane jedne grupe ljudi ka svemu što je closed source. Što uglavnom potiče iz iskustva koja su imali sa Microsoftom. Čak i u ovoj temi se može videti taj crno beli stav, gde se Microsoft izjednačava sa Eplom i Guglom. Nije to tako jednostavno, niti se radi samo o ekstremima.

Iskreno ja vidim šansu da se Valve eventualno zainteresuje za bolju D3D podršku kroz Wine jer njima treba tako nešto. Da li bi izgubili na sudu u slučaju eventualne tužbe Microsoftva (ukoliko se odluče da podrže D3D u Linuxu, što je hipotetička situacija sama po sebi), to je upitno jer se može tumačiti kao pokušaj gušenja konkurencije. Ali dobro to je već mlaćenje prazne slame.

Čitava poenta te D3D podrške se ogleda u tome što bi Linuks kao platforma postao mnogo bogatiji za jako veliku bazu aplikacija. Pritom se to odnosu na stare aplikacije.

Open source model funkcioniše i profitabilan je. Programeri dobro zarađuju radeći na open source programima. Zato imam vere da bi u slučaju veće ekspanzije closed source aplikacija velikih softverskih kompanija, open source model opstao i vremenom zamenio closed source. To se već desilo na serverskom tržištu, ne vidim zašto se ne bi prenelo i da consumer tržište. Ako i nije izvodljivo u istom obliku, uvek će se pronaći neki biznis model u okviru kojeg open source može opstati a zadržati ono najbitnije a to je otvorenost koda.

Malo sam i ja preterao u ovoj temi ali vidim da nije lako pronaći zajednički jezik. To ima veze sa profilom zapadnih linuks korisnika. Na primer, Ubuntu je iz određenih razloga jako popularan u Indiji i oni imaju krajnje pragmatičan pogled na stvari. Razumeju open source filozofiju ali su im jasne i neke druge stvari. Mnogi korisnici Linuksa su nezadovoljni stavom Ričarda Stalmana jer imaju osećaj da on svojim fanatizmom radi protiv širenja Linuksa.

 

[sammy]

Nema veze Stalman sa ne/širenjem linuksa, osnovni problem linuksa je u tome što ima suviše mnogo distribucija koje se u 95% slučajeva razlikuju samo po instaliranim aplikacijama i možda nekom temom za ikonice i slično.
Problem sa formatom paketa, nešto radi na jednoj distribuciji a ne radi na drugoj.
Prilikom svakog update-a sistema drhtiš šta će se desiti nakon reboot-a.
Ako se i podigne sistem verovatno će update neke biblioteke uticati da druga biblioteka zavisna od te updejtovane krahira, neka aplikacija neće raditi kao što je radila pre updejta i slično.
Da, to se neće desiti sa recimo Debian stable ali onda si osudjen na prilično zaostale aplikacije i nadogradnje desktopa recimo ili nekih drugih biblioteka.
Može i to da se sredi ali gledano ipak iz ugla običnog korisnika to je prilično smaranje.

Po meni je uvek bilo bolje za linuks kada bi bila samo jedna, eventualno maksimum dve distribucije. Isto važi i za desktop okruženje i standard paketa.
Medjutim to nema šanse da se desi i zato će linuks uvek biti tu gde je i sada, na 1%.

 

[Recoba20]

@G@W
Zamisli situaciju, programer si, naletis na netu na neki program koji ti savrseno odgovara za neki posao, zelis da ga modifikujes prema svojim potrebama, popravis neke stvari, dodas nove itd.
Ukoliko je program opensource, odlicno. Skines source, odradis sta zelis, i ako hoces (a bilo bi lepo), podelis to sa zajednicom. Koristi imas i ti i drugi koji skinu tvoju verziju programa. Svima lepo.
Ukoliko je program proprietary, jedino sto mozes uciniti, a to je da kontaktiras autore programa i zamolis ih za modifikacije koje su ti potrebne. A zatim molis Boga da se smiluju i uslise tvoje molitve.
Sta je bolje?
Kada bi Valve krenuo da petlja sa D3D i wine-om, verujem da bi fasovali zestoku tuzbu od Microsoft-a (i Valve i wine). Kao sto neko rece, Microsoft za sada ne dira wine jer im nisu nikakva pretnja. Ukoliko budu krenuli nesto ozbiljnije da petljaju oko wine-a, pocistice ih Microsoft. Cak i da nekako D3D dospe u linux u obliku kakvom zelis, opet bi ti bio u nemilosti neke kompanije po pitanju daljeg razvoja pomenutog softvera.
Ko ce sta koristiti od linux distribucija, to je izbor korisnika i niko se nece tangirati zbog toga. Sto ljudi negoduju zbog Canonical-a i ubuntu-a mozes naci na linku koji sam ostavio (Covek je relativno ukratko srocio, na nama razumljivom jeziku.).

 

[HighONE]

D3D na Linuxu nema šta da traži. OpenGL je sasvim dovoljan. Ako drajveri dostignu određen nivo zrelosti kao na Windows-u, neće biti ovih problema. Potrebno je da softverske kuće krenu da rade za OpenGL, a ne za D3D eksluzivno. I to je to. Sad mogu da zarade preko Steam-a i svi su srećni. Stalmanu se sigurno ne sviđa ni Steam, ali to nikog neće sprečiti da ga distribuira jer ima odgovarajuću licencu da se nađe u repoima.
Što se tiče update-a sistema, ja sam na Arch testingu već dugo i pucanja se dešavaju, ali zato je testing tu da na stable ne bi imao problema. Ako si na stable delu - update se svodi na pacman -Syu. Daleko je to sve od onog kako je bilo.
A osnova Stalmanove filozofije je da ne treba dopustiti da mašina kontroliše korisnika, nego obrnuto - a to je jedino moguće ako je softver slobodan. I to nije nimalo bezvezna osnova. Da li je on idealista - jeste. Ali potreban je i neko sa takvim stavom da bi stvari krenule na bolje.
Stav - moj Windows je ugrožen, ja hoću drugi Windows - sigurno neće doprineti nikome, a najmanje ne Linuxu.

 

[voodoo_]

Da, to se neće desiti sa recimo Debian stable ali onda si osudjen na prilično zaostale aplikacije i nadogradnje desktopa recimo ili nekih drugih biblioteka.

Ne dešava se ni na *ubuntu LTS varijantama, a one nisu tako bajate.

 

[vix]

Ne dešava se ni na *ubuntu LTS varijantama, a one nisu tako bajate.

Realno ja nisam imao problema ni sa "ne LTS" varijantama. Nikad mi se nije dogodilo da nakon nekog update-a nešto ne radi. To mi se dešava samo kad prelazim sa jedne verzije iste distribucije na drugu. Arch Linux korisnici neka ne kukaju, sami su krivi.

-> G@W, D3D + Valve ti je loš primer. Valve je već portovao svoje engine-e na OpenGL i mogao bi slobodno da koristi OpenGL port engine-a i na Windows-u i totalno napusti D3D verzije. Naravno, postoji realan rizik, posmatrajući dosadašnju praksu, da M$ počne da sabotira OpenGL na Windows-u ukoliko se to dogodi. Što se tiče D3D podrške u Linux-u makar zarad starih igara, za nekoliko godina koliko bi bilo potrebno da se takva podrška implementira, imaćemo toliko jak hardver da ćemo moći da teramo bilo koju D3D9 igru u 60 fps čak i ako bi radili prevođenje D3D -> OpenGL kao što to WINE trenutno radi. Da potsetim D3D implementacija na Gallium3D može da donese samo poboljšane performanse, ne i kompatibilnost. D3D10, 11 itd. je već neka druga priča. S obzirom na okolnosti, stvarno je teško sagledati da li postoje stvarni benefiti i da li ima smisla uložiti ogromnu količinu vremena/ljudskih resursa radi implementacije D3D-a na Linux-u.

-> sammy, objasni mi zašto "preveliki broj distribucija" nije problem za Android? Android praktično ima gomilu "distribucija". Svaki proizvođač šminka i modifikuje Android po sopstvenom nahođenju. Svaki proizvođač svoje aplikacije gura. Pored toga postoje "custom ROM"-ovi. Kompatibilnost aplikacija između svih verzija Androida pa čak i između "disribucija" iste verzije nije ni blizu 100%. Da ne pominjem da postoji i raznolikost hardvera što još više smanjuje međusobnu kompatibilnost nekih aplikacija. Sve u svemu, opšta papazjanija. Kako je onda Android postao praktično broj jedan?

 

[ABET]

M$ počne da sabotira OpenGL

Davno je to MS uradio. Jedino ako žele da sabotiraju proizvođače grafičkih pošto su oni zaslužni za OpenGL podršku u novim Windowsima i niko više. Mada to nije ni bitno za ovu temu.

Ono što je bitno jeste da Linuks zajednica treba da se fokusira ka ekspanziji, makar to uključivalo i podršku za closed source aplikacije i standarde. Mišljenja sam da će open source model prevagnuti i na desktopu, ne vidim čemu strah kod mnogih da ukoliko bi na Linuxu jednog dana osvanule closed source aplikacije, da bi to Linux pretvorilo u Windows.

Razlog zašto su closed source aplikacije popularne na Windowsu kao i glavni razlog popularnosti Windowsa, jeste piraterija. Na Linuxu postoji Autodesk Maya, ali ja ne znam nikoga ko koristi Maya na Linuxu.

Da su otvoreni standardi, platforme i softver budućnost se već sada da videti na primeru mobilnih platformi. Svi se trude da vežu korisnike za sebe a to ide na štetu korisnika. Veliki je problem preći sa iOS na Android i obrnuto jer su mnogi potrošili veliki novac na aplikacije i zabavni softver. Za korisnike bi bilo mnogo bolje kada bi ti podaci bili deo univerzalnog, otvorenog sistema ali onda kompanije neće profitirati kao što su navikli.

Time Stallman treba da se bavi, da ljudima tj. korisnicima a na razumljiv način objasni prednosti open source filozofije i šta oni praktično imaju od toga (a ne da priča o idealima, utopijskom društvu itd.) Umesto toga on pod stare dane pokušava da očisti svoj ćošak koji je 2 sa 2, u odnosu na čitav zatvoreni grad koji zahteva mnogo više pažnje. Ko da je bitno da li će Linux korisnici koristit Ubuntu ili ne. Mnogo, ali neuporedivo bi bilo bolje da većina korisnika kompjutera koristi Ubuntu takav kakav je (neslobodan po njegovom mišljenju), nego da nijedan Linux korisnik ne koristi Ubuntu, a ostalih 99% koriste zatvorene platforme (Windows, iOS pa i Android).

 

[HighONE]

@vix - Arch testing je tu za korisnike koji žele da aktivno učestvuju u razvoju distribucije. Arch stable radi bez problema, ponekad je neophodna intervencija korisnika - ali to je uvek jasno naznačeno na home stranici. Prednost je da ne moraš raditi upgrade sistema kao kod Ubuntu-a na svakih šest meseci i prekrstiti se više puta ako si instalirao nešto iz ppa.
@G@W - ovo je već stav koji zvuči razumno. Moraš shvatiti da, sviđao se tebi Stallman ili ne, treba da postoji neko takav, da bi jezgro slobodnog softvera ostalo to što jeste. Puno developera ima prilično odbojan stav prema closed-sorceu i bilo je dosta problema recimo oko korištenja interfejsa prema kernelu od strane nVidia drajvera - tu možeš videti kakav stav provejava kroz zajednicu.
A što se tiče ekspanzije, Ubuntu-u niko ne brani da radi to što radi - samo ne možeš očekivati da se ljudima svidi kad objave da će da naprave svoj display server. Zašto? Pravog razloga nema. Unity još i mogu da se potrudim da razumem, ali smatram da bi za svu zajednicu bolje bilo da su te novce uložili u GNOME, koji je jedan od razloga zašto su tu gde jesu. Stalman ih kritikuje zbog implementacije Amazon pretrage koja je bila podrazumevano uključena u lens-u. Osim toga, da li znaš još neku distribuciju koja koristi Unity? Nema je.
Osnovna ideja je - softver mora biti slobodan da bi korisnik kontrolisao mašinu, a ne ona njega. Puno ljudi voli da se obruši na Stalmana kao idealistu, ali neko takav mora da postoji. Neko ko ne želi kompromis. Da bi se obezbedio opstanak ideje i zajednice.

 

[Recoba20]

Mnogo, ali neuporedivo bi bilo bolje da većina korisnika kompjutera koristi Ubuntu takav kakav je (neslobodan po njegovom mišljenju), nego da nijedan Linux korisnik ne koristi Ubuntu, a ostalih 99% koriste zatvorene platforme (Windows, iOS pa i Android).

Ti i dalje ne kapiras...

 

[HighONE]

Većini i nije bitno šta koristi. Verovatno i ne znaju da koriste Linux kernel ispod Androida. Mislim da developeri treba da nastave istim putem, a Ubuntu neka ide gde Shuttleworth želi... A oni koji imaju svest o svemu što se dešava, već se sami snaći u svom haosu koji postoji.

 

[ABET]

Koliko se meni čini, Shuttleworth od samog početka želi da raširi Linux među mase. Problem na relaciji Canonical - Open Source zajednica je nastao kada Shuttleworth nije hteo da prati razvoj Gnome-a jer je imao drugačiju viziju kako treba da izgleda. Jednostavno, nisu mogli da se dogovore i zato je nastao Unity.

Ja i dalje smatram da je Unity superioran u odosu na Gnome Shell. Takođe, Unity predstavlja retko okruženje okruženje na Linuxu koje ima neki svoj stil (ElementaryOS je kopija tuđeg) a da pristojno izgleda. Pored Unity u tu grupu spada i Cinnamon. Sve ostalo odaje utisak da su ga radili isključivo programeri bez prisustva dizajnera.

Možemo mi raspravljati o tome kako je to pitanje subjektivnog doživljaja, ali i u dizajnu postoje neki kriterijumi koje Gnome Shell a kamoli KDE Plasma ne mogu da zadovolje. Da su kojim slučajem Gnome programeri bili manje sujetni i prihvatili rešenje koje dolazi od plaćenih dizajnera koji rade u Canonicalu a koje nisu morali da plate, mislim da do raskola ne bi došlo.

Ja nikome ne držim stranu, posmatram stvari realno. Ja cenim rad programera open source zajednice, ali ti ljudi moraju da shvate da su samo programeri i da neke stvari (kao što je dizajn) već godinama ne rade dobro.

 

[Space Beer]

Očigledno da se svako okruženje nekome sviđa. Makar dizajnerima. Meni je KDE najbolje okruženje koje postoji, uključujući prozore i jabuku, a eto, tebi ne odgovara. I Unity je pokupio neke tuđe ideje ali to je u redu. Bolje je uzeti nešto tuđe i malo izmeniti (Linux, Apple), nego tvrdoglavo gurati svoj stav, na štetu korisnika (Windows)

Malo o temi:
Mislim da je velika fragmentacija Linuxa zapravo dobra, jer za svakog postoji nešto. A čim se pojavi potreba da neka "vrsta" linuxa siđe u mase, prepreka neće biti ni GNU, ni Cannonical, ni Google ... Mislim da je dobro što postoji GNU i neki ljudi koji se i dalje drže toga. Jednostavno ne vidim zašto bi to smetalo nekome ko se time ne bavi. To što gNewSense neće biti popularan koliko Android ili Ubuntu ne znači da bi ga trebalo ubiti. Linux sveukupno ima udeo 1-2% među desktop sistemima. Čak i da je sve to jedna distribucija ne bi beležila veći rast nego što je to sada. Ljudi pre svega kupuju i koriste ono što vole, a ne ono što im je zaista potrebno

 

[ABET]

Znaš kako, sloboda je jedna mnogo lepa stvar ali nije besplatna već mora da se zasluži. To važi i za slobodu mišljenja. Ja sam uvek spreman da korigujem moje mišljenje ako mi neko argumentovano objasni u čemu grešim. Linus je ovom rečenicom objasnio mnogo toga:

If you still don't like it, that's OK: that's why I'm boss. I simply know better than you do.

Kada ljudi ne bi bili sujetni, open source bi danas bio tamo gde će biti tek za 40 godina (pod uslovom da ideja opstane u sve surovijem društvu). Pre nego što neko iznese mišljenje ili donese neku odluku, trebao bi da se edukuje. Bez toga, sloboda je samo aharhija, haos i nedrživa je.

Konkretno, moje mišljenje o KDE je jako pozitivno. Ideja je odlična, kao i funkcionalnost ali je dizajn zastareo i prevaziđen. Kada inoviraju dizajn, zamene šarene i neproporcijalne ikonice, promene podrazumevanu boju pozadine svake od aplikacija i srede rendering fonta e onda će KDE objektivno biti najbolji DE.

Unity ima drugih problema, u procesu tranzicije je, performanse još nisu dovedene na željeni nivo ali je osnovni dizajn moderan i prilagođen današnjim kompjuterima sa wide screen ekranima. Najveća mana je izbor boja, sve su šućmuraste što polako počinje da smara korisnike.

Cinnamon je all round dobro okruženje ali ipak malo zastarelog dizajna.

Gnome Shell je gotovo loš pokušaj kao Metro UI, ružne ikonice na sve strane, bangav font, ergonomija nula. Jedina prednost je kastomizacija ali ja više nisam u fazonu da trošim vreme da neki DE dovodim u pristojno stanje.

Ne kažem da treba da imamo jedan DE, ali Gnome ekipa je trebala da pojede g* i prihvati Canonical dizajn i da rade zajedno, jer time bismo sigurno dobili nešto što je upotrebljivo out of the box kao Unity a što je moguće menjati kao Gnome 3. Danas, zahvaljujući ljudskoj sujeti i nesposobnosti da priznaju da neko nešto zna bolje od njih, imamo samo jedno od ova dva (ili gnome kastomizaciju ili outofthebox).

Neophodno je praviti kompomise jer je trenutni razvoj GNU jako spor. Stallman se ponaša kao da ćemo svi živeti večno...

 

[Space Beer]

Ne bih mnogo o KDE-u, ali mene zaista ne zanima izgled ikonica, boje i ostalo. Samo funkcionalnost, a tu mu, bar za moje potrebe, nema premca.

A što se tiče GNU-a, da, sporo se razvija, ali ne mislim da to usporava linux u celini. Jer vrlo lako se može uzeti sve što je potrebno i nastaviti drugim putem, kao što je to uradio Google ili Cannonical.

 

[ABET]

Nije Linux jedini kernel koji se može iskoristiti na taj način. Sada je pravo vreme da Linux ubrza jer je popularan, što zbog interesovanja od strane Valve a ultimativno zbog enormne popularnosti Androida. Ali realno gledano, FreeBSD je pojam za Linux u gotovo svim aspektima. Plus za BSD je što njihova zajednica stvari kapira na poprilično drugačiji način. Mnogo su više u kompjuterskoj materiji nego što se zanimaju za slobodu i ideologiju.

Što nas dovodi do toga da nije bitno šta je bolje nego je bitno šta je popularno i šta ima potencijal šta postane popularno. Danas je to Linux, na svim platformama. Jer da se gleda šta je naprednije, onda bi to bio BSD. Zato Linux treba da pravi kompromise, da bi se ubrzao razvoj i širenje sistema. Jer nisu najlepša ni najsposobnija mlada u selu, ali su iz nekog razloga popularnija udavača.

 

[HighONE]

sloboda je jedna mnogo lepa stvar ali nije besplatna već mora da se zasluži

Da nisi malo preterao? Ko je taj koji određuje kad je neko zaslužio slobodu? Kakva je to filozofija? Ako misliš na softversku slobodu, budi precizniji.
Citiraš Linusa, a stavovi sa početka tvoje rasprave su vrlo daleko od njegovih. Čini mi se da sebe dovodiš u isti nivo s njim citirajući ga, što je, složićeš se, krajnje preterano. Možda imaš nekog iskustva sa GNU sistemima, ali sigurno nisi jedini ovde. Open source je tu gde jeste, a gde će biti za četrdeset godina, nadam se da ćemo videti. Vidim da preporučuješ edukaciju nama needukovanima kojima nije jasno zašto bi zajednica trebala da odmah prione na implementaciju D3Da... Sad si želeo da svi odu kod Shuttlewortha, a sad ispada da je FreeBSD pojam? Ne znam... Sve mi to deluje vrlo konfuzno.
KDE je bio propast kad je izašao sa četvorkom, tek negde od 4.4 stvari kreću nabolje... Danas je vrlo upotrebljiv i ima dobre performanse. Ako ti se nešto ne sviđa, siguran sam da postoji tema ili icon pack koji će to srediti. Osnovni problem za korisnike je nedostatak pretraživača na toj platformi. Konqureror je nasleđe od koga bi svi da pobegnu, a ne znaju kako. Rekonq izgleda dobro, ali još uvek nije tu gde treba da bude.
GNOME Shell takođe u startu nije baš radio najbolje, ali sad je to rešeno. 3.8 radi sasvim dobro. Ekstenzija ima dosta, i možeš prilagoditi sebi sve - naravno, ako si zaslužio slobodu.
Cinnamon je takođe ok, ali još uvek je fork GNOME-a. Mislim da je to sve stvar ličnog ukusa i dobro je da postoji tako širok izbor.
A što se tiče upotrebljivosti, zašto su onda svi izabrali Linux kernel kao osnovu - (respect za FreeBSD)? Šteta što nisi bio tu da savetuješ Google ili Canonical.
Nema potrebe za ubrzavanjem - okruženja su spremna za korisnike. Ubuntu sa Unity-em ili GNOME-om ili KDE-om ili neka druga distribucija će ispuniti većinu korisničkih zahteva, osim igara i vlasničkog softvera. Ali ne možeš očekivati od zajednice da napravi Adobe Photoshop ili AutoCAD... Specijalizovane stvari treba da urade oni koji pišu taj softver, i sigurno mogu da ga portuju i na GNU/Linux. Fragmentacija jeste velika, ali bolje to, nego svi prisilno pod istu kapu. Bar ja tako vidim stvari...

 

[ABET]

Linux ima mnogo veću podršku open source zajednice od BSD verzija, iako je filozofija BSD mnogo više free nego ono što GPL podrazumeva pod slobodom. Možda je to i razlog zašto ljudi odustaju od BSDa.

BSD je već na konceptualnom nivou bolji kernel Linuxa, samim tim što je modularan a ne monolitni kao Linux. To ima mnoge prednosti, jedna od njih je razlog što Sony već drugu generaciju svoj Playstation bazira na BSDu. Drajveri nisu deo kernela kod BSDa. Archlinux koji ti i rekoba koristite kao i Gentoolinux koji sam ja nekada koristi je ništa drugo nego linux distro sa iskopiranim ports sistemom sa BSDa. Naravno, na BSDu to bolje funkcioniše. Bolji je filesystem. BSD filozofija razvoja je takva da kada se nešto radi, to mora biti urađeno kako valja. Nikakvi trikovi, hakovi, prelazna rešenja ne dolaze u obzir. Zato kaska u podrškom za novi hardver u odnosu na Linux ali zato kada BSD nešto podrži to radi savršeno. Mnogo stabilniji i kvalitetniji sistem sveukupno ali nema ni delić podrške koju ima Linux.

To je razlog zašto je Google izabrao Linux, jer su u početku Android priču gradili na gikovima iz open source zajednice, kako će oni doneti pravi Linux na mobilnu scenu itd. Vidimo svi kako se to završilo. Iz slično razloga i Valve bira Ubuntu, iako je BSD mnogo bolji izbor za ono što njima treba.

Preterana sloboda (BSD licenca je kratka i jasna, za razliku od tone teksta koji čini GPL) je upravo koštala BSD podrške jer je verovatno pod Stallmanovim uticajem, veliki broj devela podržao Linux zbog GPLa i obaveze vraćanja koda koja kod BSD ne mora nužno postojati. To je upravo još jedan primer gde GNU filozofija forsira tehnički inferiorno rešenje!

 

[HighONE]

Misliš da niko nije dobro razmislio pre nego što je napravio izbor? BSD licenca sigurno odbija mnoge zbog toga što bilo ko može da uzme kod i uradi s njim bilo šta. Ne vidim kakva je to sloboda niti kako je to slobodnije od GPL-a. Arch nije iskopiran ports, taj deo se može odnositi na AUR. Paketi iz zvaničnih repoa se kupe u binarnom obliku. Da skratim, FreeBSD ima dobrih strana, ali je daleko od takve superiornosti... Nije tu problem Stallman, niti GNU zajednica. Čini mi se da jednostavno ne vidiš neke stvari od svoje ubeđenosti da znaš više od ostalih...

 

[ABET]

http://lunduke.com/?p=4549

 

[Ace Rimmer]

BSD je već na konceptualnom nivou bolji kernel Linuxa, samim tim što je modularan a ne monolitni kao Linux. To ima mnoge prednosti, jedna od njih je razlog što Sony već drugu generaciju svoj Playstation bazira na BSDu. Drajveri nisu deo kernela kod BSDa.

An educated guess ... razlog za Sony je upravo BSD licenca i ništa drugo . S Linuxom bi zapeli upravo na GPL-u.
Linux kernel je modularan od verzije kernela 1.2 (1995.).
AFAIK, sva tri BSD-a (Free, Open i Net) imaju monolitne u kernele isto kao i Linux ... u smislu da se osnovni servisi i driveri vrte u kernel space-u. Druga opcija bi bila da su pravi mikrokerneli, što sigurno nisu, ili hibridi (Windows NT, MacOS), što isto nisu.

 

[ABET]

Traditionally, FreeBSD used a “monolithic” kernel. The kernel was one large program, supported a fixed list of devices, and in order to change the kernel's behavior, one had to compile a new kernel, and then reboot into the new kernel.

Today, most of the functionality in the FreeBSD kernel is contained in modules which can be dynamically loaded and unloaded from the kernel as necessary. This allows the running kernel to adapt immediately to new hardware or for new functionality to be brought into the kernel. This is known as a modular kernel.

http://www.freebsd.org/doc/en_US.ISO8859-1/books/handbook/kernelconfig-custom-kernel.html

Što se tiče Linuxa, može da bude modularan ali koliko ja znam sve bitnije distribucuje pakuju generic kernel tj. monolitni, što je i logično. Moj Gentoo od pre mnogo godina je bio kompajliran sa modularnim kernelom, koji sam naštelovao baš za komp koji sam tada koristio.

 

[Ace Rimmer]

Sve su to modularni kerneli odavno.
Jedini način da dobiješ "monolitni kernel" (u tvom kontekstu) je da ga kompajliraš sâm pa staviš sve module/drivere koji ti trebaju u jedan kernel image. Možda ima smisla za neki firewall/router/appliance, inače ne.
I BSD i Linux kerneli su istodobno i modularni i monolitni, ali ova monolitnost ima neko drugo značenje.

 

[vix]

Linux ima mnogo veću podršku open source zajednice od BSD verzija, iako je filozofija BSD mnogo više free nego ono što GPL podrazumeva pod slobodom. Možda je to i razlog zašto ljudi odustaju od BSDa.

BSD je već na konceptualnom nivou bolji kernel Linuxa, samim tim što je modularan a ne monolitni kao Linux. To ima mnoge prednosti, jedna od njih je razlog što Sony već drugu generaciju svoj Playstation bazira na BSDu. Drajveri nisu deo kernela kod BSDa. Archlinux koji ti i rekoba koristite kao i Gentoolinux koji sam ja nekada koristi je ništa drugo nego linux distro sa iskopiranim ports sistemom sa BSDa. Naravno, na BSDu to bolje funkcioniše. Bolji je filesystem. BSD filozofija razvoja je takva da kada se nešto radi, to mora biti urađeno kako valja. Nikakvi trikovi, hakovi, prelazna rešenja ne dolaze u obzir. Zato kaska u podrškom za novi hardver u odnosu na Linux ali zato kada BSD nešto podrži to radi savršeno. Mnogo stabilniji i kvalitetniji sistem sveukupno ali nema ni delić podrške koju ima Linux.

To je razlog zašto je Google izabrao Linux, jer su u početku Android priču gradili na gikovima iz open source zajednice, kako će oni doneti pravi Linux na mobilnu scenu itd. Vidimo svi kako se to završilo. Iz slično razloga i Valve bira Ubuntu, iako je BSD mnogo bolji izbor za ono što njima treba.

Preterana sloboda (BSD licenca je kratka i jasna, za razliku od tone teksta koji čini GPL) je upravo koštala BSD podrške jer je verovatno pod Stallmanovim uticajem, veliki broj devela podržao Linux zbog GPLa i obaveze vraćanja koda koja kod BSD ne mora nužno postojati. To je upravo još jedan primer gde GNU filozofija forsira tehnički inferiorno rešenje!

Da dopunim samo Ace Rimmer-a:

1) Monolitan i modularan kernel idu jedno s drugim. Ako si ovu informaciju pokupio sa Vikipedije, onda mogu samo da ti kažem da mešaju babe i žabe. BSD kernel (sve njegove varijante) je u najgorem slučaju hibridni kernel (ni mikro ni monolitni) a u stvarnosti je monolitni kao i Linux i isto je tako modularan kao i Linux.

2) "Drajveri koji nisu deo kernela", odnosno bolje rečeno "drajveri koji se izvršavaju u userspace-u umesto u kernelspace-u", imaju jednu veliku prednost i jednu veliku manu. Prednost je što ne mogu da sruše ceo sistem (kernel) ukoliko se u okviru koda drajvera nađe greška a mana je što dolazi do (znatnog) gubitka u performansama. Kad se drajver izvršava u userspace-u, razmena podataka sa kernel-om mora da ide preko nekog "message passing" interfejsa koji je inherentno spor. Performanse nisu problem za periferije koje ne ostvaruju veliki protok podataka, tipa mrežne ili zvučne karte, ali jesu problem za grafičke karte. Rešenje je da se drajver izvršava u kernelspace-u, čime dobijaš maksimalne performanse, ili da razviješ neki namenski ultra brz "message passing" interfejs ili neko kernelspace/userspace hibridno rešenje koje može samo da ti da približne performanse - nikad iste.

Zahvaljujući BSD licenci mi nikada nećemo da saznamo šta je Sony uradio sa njim. Da li su drajveri realizovani kao userspace ili kernelspace i kako konkretno. Nećemo saznati i mnoge druge detalje. Zašto? Zato što im se može. Slobodu koju je BSD dao meni da proučavam njegov kod, Sony je oduzeo. Gde je tu sloboda?

Lako je pričati kako je BSD "slobodnija" licenca od GPL-a kad ne pričaš o svom softveru. Ja lično ne bih nikad hteo da napravim neku odličnu aplikaciju, ili još gore ceo operativni sistem, objavim pod BSD licencom i onda se nađe neka "pametna" kompanija (čitaj M$), uzme moj kod, modifikuje, učini da njihovo rešenje bude kompatibilno samo sa samim sobom, ostvari monopol kroz neke druge tokove i posle zaključaju celokupno tržište i drže se monopola ko pijan plota, namlate se para i šta sam ja onda ispao? Ispao sam jedan veliki magarac i još sam im pomogao da uspeju.

BSD je, kao što znamo, univerzitetski projekat i kao takvog ga možeš više posmatrati kao donaciju i podstrek američkoj ekonomiji. Ako ga tako posmatraš, onda ima savršeno smisla - Amerika finansira univerzitet koji razvija ideje i nove tehnologije koje se onda koriste za jačanje ekonomije - ali kao takav nema mnogo smisla za krajnjeg korisnika za razliku od Linux-a.

P.S. "Generic" Linux kernel je Linux kernel koji ima minimum potrebne funkcionalnosti u sebi. Sve ostalo se nalazi u modulima. Suprotno od toga je po Slackware terminologiji "huge" kernel koji sve ima u sebi. Oba su i dalje monolitna jer se sav kod izvršava u kernelspace-u.

 

[Poolmaker]

Jalov thread, u potpunosti.
@G@W poštujem tvoje očigledno poznavanje materije, ali manje više niko se ne slaže sa tvojim uglom vidjenja stvari.
Ovako se onda može thread nastaviti do sudnjega dana, ja lično nisam video nikakvog pomaka u njemu.
Molim moderatore da brišu moj komentar ako nije na mestu, jednostavno sam morao ovo napisati.

 

[ABET]

Ovde izgleda niko ne razume o čemu pričam, ali nisam jedini koji je napustio FSF zbog njihovih rigidnih stavova. Poenta je naći model koji će dovesti do prihvatanja Linuxa među običnim korisnicima. Eno gore sam ostavio link koji pokazuje primer gde free i open source ne radi posao čoveku koji hoće da zarađuje. Za mene to predstavlja ozbiljan problem, koji se ne javlja u enterprise svetu. Znači da treba da se analizira zašto ne radi i uvedu drugačija pravila tj. licence za consumer tržište. Poenta je da se otvorenost softvera mora očuvati ali mislim da softver treba naplaćivati krajnjim korisnicima. Svi koji doprinose u lancu softver dobijaju džabe i otvorenog koda, a oni koji softver samo koriste a nisu softverski inženjeri bi trebalo softver da plate (ali softver i dalje dobijaju u source i blob oblicima). Naravno, cena bi bila određena tako da svi koju doprinose zarađuju kao i u slučaju da prodaju zatvoreni softver. Pri tom ne mislim na održavanje giganata i njihovih bansnoslovnih troškova već na samostalne programere i manje softverske kompanije. Na taj način bi mnogi prešli na taj model, a kod bi bio otvoren i stvorila bi se opcija da svi koji doprinose naplate svoj rad u zavisnosti od doprinosa.

Verovatno postoji neka licenca koja ovako definiše distribuciju softvera ali nažalost, ja nisam upoznat sa tim.

2) "Drajveri koji nisu deo kernela", odnosno bolje rečeno "drajveri koji se izvršavaju u userspace-u umesto u kernelspace-u", imaju jednu veliku prednost i jednu veliku manu. Prednost je što ne mogu da sruše ceo sistem (kernel) ukoliko se u okviru koda drajvera nađe greška a mana je što dolazi do (znatnog) gubitka u performansama.

Zastarelo gradivo. Wikipedija je bar ažurna, ako ne uvek tačna. To što su mene i tebe učili na fakultetu odavno ne važi

BSD je, kao što znamo, univerzitetski projekat i kao takvog ga možeš više posmatrati kao donaciju i podstrek američkoj ekonomiji. Ako ga tako posmatraš, onda ima savršeno smisla - Amerika finansira univerzitet koji razvija ideje i nove tehnologije koje se onda koriste za jačanje ekonomije - ali kao takav nema mnogo smisla za krajnjeg korisnika za razliku od Linux-a.

Ne znam kako si došao do takvog zaključka. Razvoj BSDa se ne razlikuje mnogo od razvoja Linuxa, samo što mnogo manji radi na BSDu i što se primenjuju samo proverena rešenja a ne i privremeni fiskovi kao kod Linuxa. To što se zove Berkeley Software Distribution ne znači da razvoj finansira univerzitet. Nastao je na univerzitetu ali aktuelne verzije razvijaju ljudi na dobrovoljnoj bazi, kao svaku drugu Linux distribuciju.

 

[vix]

Ovde izgleda niko ne razume o čemu pričam, ali nisam jedini koji je napustio FSF zbog njihovih rigidnih stavova. Poenta je naći model koji će dovesti do prihvatanja Linuxa među običnim korisnicima. Eno gore sam ostavio link koji pokazuje primer gde free i open source ne radi posao čoveku koji hoće da zarađuje. Za mene to predstavlja ozbiljan problem, koji se ne javlja u enterprise svetu. Znači da treba da se analizira zašto ne radi i uvedu drugačija pravila tj. licence za consumer tržište. Poenta je da se otvorenost softvera mora očuvati ali mislim da softver treba naplaćivati krajnjim korisnicima. Svi koji doprinose u lancu softver dobijaju džabe i otvorenog koda, a oni koji softver samo koriste a nisu softverski inženjeri bi trebalo softver da plate (ali softver i dalje dobijaju u source i blob oblicima). Naravno, cena bi bila određena tako da svi koju doprinose zarađuju kao i u slučaju da prodaju zatvoreni softver. Pri tom ne mislim na održavanje giganata i njihovih bansnoslovnih troškova već na samostalne programere i manje softverske kompanije. Na taj način bi mnogi prešli na taj model, a kod bi bio otvoren i stvorila bi se opcija da svi koji doprinose naplate svoj rad u zavisnosti od doprinosa.

Verovatno postoji neka licenca koja ovako definiše distribuciju softvera ali nažalost, ja nisam upoznat sa tim.

Pitanje u vezi čoveka kog si pomenuo: Da li bi on zarađivao dovoljno da su mu programi closed source i da se naplaćuju od starta?

Zastarelo gradivo. Wikipedija je bar ažurna, ako ne uvek tačna. To što su mene i tebe učili na fakultetu odavno ne važi

Molim citat/link.

Ne znam kako si došao do takvog zaključka. Razvoj BSDa se ne razlikuje mnogo od razvoja Linuxa, samo što mnogo manji radi na BSDu i što se primenjuju samo proverena rešenja a ne i privremeni fiskovi kao kod Linuxa. To što se zove Berkeley Software Distribution ne znači da razvoj finansira univerzitet. Nastao je na univerzitetu ali aktuelne verzije razvijaju ljudi na dobrovoljnoj bazi, kao svaku drugu Linux distribuciju.

Nisam ni rekao da se BSD razvija u celosti od strane univerziteta (množina) ali u dobroj meri i dalje da. U dobroj meri kompanije učestvuju u njegovom razvoju, čak i DARPA. Stanje u kom je BSD trenutno je rezultat zamajca koji je ostavio inicijalni rad na njemu koji je bio isključivo rezultat rada univerziteta.

Zašto bi neko bez finansijske infuzije implementirao neku tehnologiju, neki kompleksan deo kernela ili BSD sistema generalno i onda dočekao sudbinu da neko to uzme i naplati debelo a on dobije ćorak? Očigledno je da je Linux po tom pitanju primamljiviji za svakoga. Može se reći da je BSD neuspeh u odnosu na Linux (i GNU) po pitanju sposobnosti da privuče ljude/kompanije zarad njegovog daljeg razvoja.

Te priče kako je BSD stabilan i kako u njega ulaze samo proverena rešenja okači mačku o rep. To su najobičnije šarene laže. Kada bi BSD (bilo koji) uživao podršku kakvu ima Linux u broju ljudi/kompanija koje rade na njemu i kada bi često i u regularnim intervalima bile izbacivane nove verzije, imao bi iste boljke kao Linux. Morao bi da izlazi regularno kako bi ostao konkurentan jer bi rad mnogih zavisio od toga. Regularni izlasci automatski znače i ograničeno vreme za postizanje određenih rezultata, odnosno, implementaciju i testiranje koda. U takvim uslovima ne može da se održi kvalitet kakav ti priželjkuješ. Takođe, oni koji učestvuju u razvoju ne mogu da pohvataju sve bug-ove i moraju da se oslone na krajnje korisnike kao testere. Neki bug-ovi će nesumnjivo završiti kod krajnjih korisnika.

 

[ABET]

Pitanje u vezi čoveka kog si pomenuo: Da li bi on zarađivao dovoljno da su mu programi closed source i da se naplaćuju od starta?

O tome se i radi. Čovek je prodavao closed source softver i zarađivao 7000 dolara mesečno. Onda je odlučio da otvori kod i prebaci se na finansiranje putem donacija. Dok nije objavio finalnu verziju koda, zarađivao je od donacija jako dobro a posle jedva oko 1000 dolara mesečno.

Molim citat/link.

Pretpostavljam da si mislio na microkernel arhitekturu kada si pomenuo loše performanse. To je važilo do sredine devedesetih. QNX je dobar primer microkernel arhitekture koja ima jako dobre performanse. Nije jedini, naravno.

Nisam ni rekao da se BSD razvija u celosti od strane univerziteta (množina) ali u dobroj meri i dalje da. U dobroj meri kompanije učestvuju u njegovom razvoju, čak i DARPA. Stanje u kom je BSD trenutno je rezultat zamajca koji je ostavio inicijalni rad na njemu koji je bio isključivo rezultat rada univerziteta.

Zašto bi neko bez finansijske infuzije implementirao neku tehnologiju, neki kompleksan deo kernela ili BSD sistema generalno i onda dočekao sudbinu da neko to uzme i naplati debelo a on dobije ćorak? Očigledno je da je Linux po tom pitanju primamljiviji za svakoga. Može se reći da je BSD neuspeh u odnosu na Linux (i GNU) po pitanju sposobnosti da privuče ljude/kompanije zarad njegovog daljeg razvoja.

Te priče kako je BSD stabilan i kako u njega ulaze samo proverena rešenja okači mačku o rep. To su najobičnije šarene laže. Kada bi BSD (bilo koji) uživao podršku kakvu ima Linux u broju ljudi/kompanija koje rade na njemu i kada bi često i u regularnim intervalima bile izbacivane nove verzije, imao bi iste boljke kao Linux. Morao bi da izlazi regularno kako bi ostao konkurentan jer bi rad mnogih zavisio od toga. Regularni izlasci automatski znače i ograničeno vreme za postizanje određenih rezultata, odnosno, implementaciju i testiranje koda. U takvim uslovima ne može da se održi kvalitet kakav ti priželjkuješ. Takođe, oni koji učestvuju u razvoju ne mogu da pohvataju sve bug-ove i moraju da se oslone na krajnje korisnike kao testere. Neki bug-ovi će nesumnjivo završiti kod krajnjih korisnika.

Kao prvo, BSD = Unix otvorenog koda koji je razvila grupa programera sa univerziteta u Berkeley. Osnovni razlog zašto Linux uopšte postoji je što tada kada je Linus počeo sa radom BSD je još uvek bio proprietary. Godinu dana pošto je on objavio prvu verziju, BSD je postao FOSS. Sam Linus priznaje da je ranije došlo do otvaranja BSD koda, on nikada ne bi počeo rad na Linuxu.

Da kompanije ozbiljnije učestvuju u razvoju FreeBSD (na primer) razvoj istog ne bi dolazio u pitanje u ovoj, 2013. godini. Mnogo više kompanija razvija Linux. Možda im se dopada GPL, ko zna.

BSD nikada ne bi imao Linux boljke, jer se tamo ljude ne drže krilatice: release early, release often. Linux je sam sebi nametnuo haos kao filozofiju. Naravno da može i drugačije i da razvoj ne bi patio zbog toga. Kao da se Linux razvija nekom svemirskom brzinom... BSD dok je još imao kakvu takvu podršku programera se brže razvijao od Debiana koji razvija mnogo više ljudi pa opet stabilnu verziju i nove funkcionalnosti viđamo posle mnogo godina čekanja.