Ovo što si zamislio je jako, ali jako skupo. Ako možeš, go for it... ali dobro je da si svestan da nije isplativo.
Šta kažu proračuni, koliko bi energije ukupno trošio po grejnoj sezoni? 130m2 je relativno malo, vidim da si ozbiljan i da ćeš po PS-u praviti kuću a 130m2 se i sa normalnim budžetom danas može napraviti da bude jako štedljivo. Svoju struju i planiranu toplotnu akumulaciju možeš iskoristiti i bez TP.
Plafonsko hlađenje je fensi, nema šta. Da li je baš neophodno? Ja samo u dnevnoj (40m2) imam 16m2 prozora južno i jugoistočno orijentisanih, visinu oko 4m. Ovih dana, na 37-8, jedna 12-ka jedva da i radi. Samo popodne se uključuje, na najslabije duvanje, krilca skroz podignuta, ostatak kuće se ni ne hladi, samo posredno iz dnevne.
Hoću da kažem:
-sa budžetom za TP, kuću možeš "ugurati" u standarde za pasivne kuće. Tada ti sva pitanja oko grejanja i hlađenja izgledju ružičastije.
Znam da je skupo, ali sve je relativno. Najviše sam mislio da sama TP nije isplativa.
Ako računam da je cca 8000 eur sama pumpa, a da je gasni kotao koji zna i da priča nepunih 2000. 6000 eur se nikada neće vratiti.
I tu dolazim do toga da gas ne mogu da napravim a struju mogu....
Plafonsko hlađenje je možda i fensi a možda i nepotrebno, ali gledam tako plafon mora da postoji, ako stavim cevi u plafon košta me vise za cevi i rad. Kažem sve je relativno.
Ali ako i tu upoređujem plafon od greda, gipsa i velikog blata onda ...
Nažalost plac je uzak u odnosu na dužinu, nemam baš izbora za neku orijentaciju da bude savršeno. Nažalost će mi i terasa biti zapadno orijentisana.
Sa budžetom za TP za današnje pojmove mogu da napravim pasivnu kuću, koja će za 5 godina biti standard a ne pasivna. Smatram da nam promena klime na ovim području tek sledi.
Sve ovo što je
dlalic rekao.
Inače, najbolje grejanje i hlađenje je pasivno. Projektuj kuću što više po standardima pasivne kuće i TP ti skoro neće ni trebati.
Mi smo morali da pravimo uz ulicu koja je sa južne strane. Nismo imali mogućnosti za velike nadstrešnice prema jugu i to sad osetim. Još više što na ulici nema drveća.
Mislim da je pozicija, orjentacija i dizajn kuće 80% klimatizacije, onih 20% možeš da postigneš sa bilo kojim izvorom energije (a ipak dajem prednost TP).
Razmisli još jednom manama horizontalnog postavljanja cevi u zemlji. Možda ne moraš da unajmljuješ bušenje bunara i geosonde i slično, ali šta ako za X godina želiš tu da ukopaš bazen? Ili sadiš drvo? Na kojoj dubini planiraš da ti bude najplića cev? Preporučuju 1.5 do 2m, zato što na manjoj dubini je suviš mala razlika u temperaturi zemlje i vazduha.
Velika površina je potrebna ne samo zbog kapaciteta izmenjivanja, već i zbog same mase zemlje. Pošto kažeš da ima podzemnih voda to može da bude i dobro i loše. Ako su plitke, možda podzemne vode brže prenesu toplotu u gornje slojeve zemljišta, što ti ne odgovara. Najbolje je da je suva zemlja od cevi do površine, a vlažna ispod.
Bazen je već planiran
😉
Cevi planiram da postavim na između 1,5 i 2m , ceo plac je trenutno niži od komšiluka i puta za cca 30 cm (sve će se nasipati kad se steknu uslovi)
Što znači da ću kopati na 1,5m u proseku pa posle kako ispadne.
Što se tiče samo horizontalnog izmenjivača, došao sam do zaključka da se bojimo nepoznatog. Našao sam između ostalog i studiju o cca 500 slučajeva u germanskim zemljama gde su iste postavljali na malim placevima. Količinu tj masu nadomeste kružnim postavljanjem (lazy loop kažu ameri). Ima i nekih pregleda oko potrošnje po godinama itd, međutim nemački mi nije jača strana.
Takođe se radi i lazy loop ali na kant tj okomito , onda buše dublje 2,2 m recimo, ali širina je srazmerna cevi (postoje te neke lančaste testere koje prave rov za kabel recimo)
Još uvek istražujem, čitam, učim i slušam savete
🙂
Nažalost kod nas ne mogu da dođem do sagovornika koji ima dovoljno iskustva, ali se nadam da će možda proizvođač TP imati dovoljno iskustva i saveta da na kraju sve bude OK.
Kako budem napredovao, deliću ovde iskustva
🙂
