Toplotna pumpa

[don_776]

Ako može dodatni komentar na postavljenu šemu.
Interesuje me kod ove šeme šta se dešava sa količinom vode u sistemu kada se pumpa koristi za grejanje vode u bojleru. Trokrakim ventilom se prebacuje polaz na vod prema spirali bojlera, ali u tom krugu ima baš malo vode i u periodu rada sa bojlerom je to jedini grejni krug. Drugo pitanje je vezano za rad pumpe koja u tom periodu ima samo taj jedan potrošač. Pumpa mi je 16 KW, a za spiralu u bojleru i ne znam koju snagu grejanja ima.
Odnosno, kako uopšte funkcioniše PTV kad znamo koji su zahtevi oko izbora snage pumpe i količine vode u sistemu.

Trenutno vršim pripreme da ubacim pumpu u postojeći sistem grejanja, imam bafer 100 l koji bih prepravio u volumizer. Postojeće rešenje mi je sa bajpasovima na baferu i potrebna je minimalna prepravka da ga prebacim da radi kao volumizer na povratnom vodu kada koristim toplotnu pumpu. Ne izbacujem kotao za sada, pa će ostati i funkcija bafera kad koristim pelet.
Pošto već radim prepravku cevi, odradio bih i ubacivanje trokrakog ventila.
Funkcija bafera mi je i kod grejanja na pelet bila da povećam količinu vode, a u startu je ubačen i zbog naknadnog korištenja toplotne pumpe. Koristim Fenkoile, cevi su izolovane i prvenstvena namena toplotne pumpe je za hlađenje pošto ne koristim klima uređaje. Jedan deo grejanja je rešen podnim,
Instalacije su mi odrađene delimično za grejanje vode u bojleru. Bojler ima spiralu, već je postavljena pumpa koja ima funkciju kod grejanja na pelet, ali nisam nikad razvukao cevi od kotlarnice do bojlera.
Pošto nisam dovršio posao ni kod predhodnog grejanja, ne znam da li ću opet započeti taj deo posla i sa toplotnom pumpom.
Treba mi neko vreme za nabavku ventila. U pitanju je LG R290 monoblok pumpa koja ima neki svoj standard za taj trokraki ventil. Kompletiram opremu za njenu ugradnju, ostala mi je još ta odluka za PTV.

Iskreno, najbolje je da pitate tehničku podršku od LG-a. Nije na mestu da ja dajem preporuke van onoga što je proizvođač zamislio. Nemam iskustva sa njihovim pumpama i me želim da Vam eventualno napravim neki problem.

 

[datas]

Ponekad i ja zakomplikujem dužim opisima.
U sistemu grejanja sa kotlom ja nemam ovu dilemu, temperatura vode koju daje kotao je dosta veća i bojler za PTV je samo jedno dodatno grejno telo.
Pitanje nije vezano samo za LG, po vašoj šemi koju ste postavili se realizuje grejanje i PTV i kod ostalih brendova. Princip je u osnovu isti kod svih.
Ako može neki kraći opis rada sistema koji je realizovan na prikazani način.

 

[datas]

Praktično je ovo pitanje.
Kako uopšte funkcioniše PTV kad znamo koji su zahtevi oko izbora snage pumpe i količine vode u sistemu. Ako je moja pretpostavka tačna da u nekom periodu pumpa greje samo bojler za PTV.

 

[djalf]

Nismo se razumeli, slike koje sam postavio vezano za solarne panele, trenutno je namesten da radi samo koliko trosimo u kuci(mora tako dok ne dodje EPS da stavi neko novo brojilo), evo postavljam sliku kad je bio ukljucen prvi dan i kad povuce maksimum koliko moze i tu se vidi da cemo u toku dana otprilike preko 60-70% da guramo u mrezu, a ostalo da koristimo.
Temperatura u kotlu je bila oko 60c

Ti jos nisi prozjumer i nije ti ukljucen export u mrezu dok ne zavrsis sve (izmestanje brojila, ugovor, komisija). Zavisi gde si ali to moze da potraje jos mesec dva. Tebi je smart metrom iskljucen export i elektrana pravi samo onoliko koliko trosis na sve tri faze i to formulom najmanje opterecena faza i toliko salje i na ostale dve bez obzira sto one traze vise.
Dakle ako na jednoj fazi povuces 1kW on ce toliko da pravi i na ostale dve - ukupno 3kW bez obzira sto druge dve vucu po 2kW, 1kW sa krova a 1kW iz mreze.
Sto se tice ove sezone pisi propalo jer si najjace mesece izgubio (april, maj, jun, jul i avgust). Ostani na peletu ovu sezonu a za TP spremaj radijatore jer ne moze TP da radi na 60C.
Kada ti puste export mozes da dogrevas klimama ako ih imas (inverter) da smanjis potrosnju preko dana.

 

[don_776]

Praktično je ovo pitanje.
Kako uopšte funkcioniše PTV kad znamo koji su zahtevi oko izbora snage pumpe i količine vode u sistemu. Ako je moja pretpostavka tačna da u nekom periodu pumpa greje samo bojler za PTV.

Funkcioniše najnormalnije. Senzor u bojleru daje signal automatici toplotne pumpe da prebaci smer trokrakog ventila ka cevnom izmenjivaču i toplotna pumpa zagreva bojler do setovane temperature. Cevni izmenjivač u bojleru mora biti dimenzionisan prema potrebama toplotne pumpe. To znači da se ne može ugraditi bilo koji bojler, već onaj predviđen za rad sa toplotnom pumpom. U praksi to je površina izmenjivača u bojleru oko 1m2 na svakih 100l zapremine bojlera, ako je veći izmenjivač još bolje. Ako je izmenjivač mali (u praksi manje od 0.8m2 na 100l) dolazi do problema da toplotna pumpa jako dugo zagreva bojler ili podiže polaz kako bi postigla temperaturu vode u bojleru. Nekada podigne polaz i na preko 60'C, a tada troši jako mnogo el. energije i imate slučaj ekstremne potrošnje, tj visokih računa.

 

[datas]

Hvala na objašnjenju don_776. Video sam namenske bojlere PTV sa toplotnom pumpom, znam da to radi ali me interesovalo kakvo je tehničko rešenje.
Pretpostavljao sam da su povećali cevni izmenjivač zbog nižeg polaza. Pogledao sam ponudu bojlera za toplotne pumpe i tehničke karakteristike.
Količina vode je i dalje manja od količine vode u grejnom delu, ali pretpostavljam da je vreme rada kraće i da se upravlja drugačije sa protočnom pumpom.
Ako još može informacija koja je prosečna ciljana temperatura u bojleru, koje je orijentaciono vreme zagrevanja vode od temperature hladne vode do ciljane.
I da li leti pumpa prebacuje sa režima hlađenja na ređim grejanja, kada se koristi za rashlađivanje prostora i grejanje vode. Ako je takav rad moguć.
Vaše objašnjenje mi je pomoglo u odluci da li da idem na PTV, pa ću za sada odustati.
Sa pumpom sam dobio Vaillantov bojler od 120l, ali je on očito za grejanje sa gasom. Jedva sam pronašao podatak za površinu izmenjivača, 0,85 m2 na 120l. Podatak je za predhodnu verziju mog bojlera, ali pretpostavljam da je izmenjivač sličan.
Očito je trgovac uparivao pumpu i bojler, pa je tako dospelo do mene.
Morat ću ga prodati, pa u nekoj kasnijoj fazi rešavati i PTV.

 

[don_776]

Hvala na objašnjenju don_776. Video sam namenske bojlere PTV sa toplotnom pumpom, znam da to radi ali me interesovalo kakvo je tehničko rešenje.
Pretpostavljao sam da su povećali cevni izmenjivač zbog nižeg polaza. Pogledao sam ponudu bojlera za toplotne pumpe i tehničke karakteristike.
Količina vode je i dalje manja od količine vode u grejnom delu, ali pretpostavljam da je vreme rada kraće i da se upravlja drugačije sa protočnom pumpom.
Ako još može informacija koja je prosečna ciljana temperatura u bojleru, koje je orijentaciono vreme zagrevanja vode od temperature hladne vode do ciljane.
I da li leti pumpa prebacuje sa režima hlađenja na ređim grejanja, kada se koristi za rashlađivanje prostora i grejanje vode. Ako je takav rad moguć.
Vaše objašnjenje mi je pomoglo u odluci da li da idem na PTV, pa ću za sada odustati.
Sa pumpom sam dobio Vaillantov bojler od 120l, ali je on očito za grejanje sa gasom. Jedva sam pronašao podatak za površinu izmenjivača, 0,85 m2 na 120l. Podatak je za predhodnu verziju mog bojlera, ali pretpostavljam da je izmenjivač sličan.
Očito je trgovac uparivao pumpu i bojler, pa je tako dospelo do mene.
Morat ću ga prodati, pa u nekoj kasnijoj fazi rešavati i PTV.

Toplotna pumpa može grejati toplu vodi i raditi u režimu hlađenja bez problema, za to su i konstruisane. Ali je u takvom režimu obavezan bafer za hladnu vodu iz dva razloga, prvi je da obezbedi dovoljnu količinu vode u sistemu za režim hlađenja, a drugi je da postoji akumulirana količina hladne vode za fan coil-e dok toplotna pumpa radi u režimu pripreme tople vide u bojleru.
Što se samog režima grejanja tople potrošne vode tiče, ako je sanitarni bojler sa optimalnim izmenjivačem grejanje zapremine od 200l ne bi trebalo da traje duže od sat vremena. Setovana temperatura u bojleru bi treba da bude oko 45 do 48'C, sve preko toga je nepotrebno bacanje energije.

 

[ness1602]

Uradila tasta 5kw LG monoblok, na nekih 45+20kvm. Videcemo kako ce biti sad od oktobra recimo. Radijatori naravno.

 

[bicca]

Da li je neko možda modifikovao panelne radijatore dodavanjem ventilatora/kulera? Vidim da ima holandski proizvođač koji je i dobio nagrade. Ima čak i senzor toplote koji ih uključuje kad temperatura radijatora pređe 27 stepeni. U teoriji tako rade i niskotemperaturni radijatori, jedino što su ventilatori u samom radijatoru. Najveća mana je paprena cena

 

[Dooka]

Pozdrav svima,

Dvoumim se izmedju Midea M-THERMAL MHC-V12W i LG Therma V 12kw

Obe su monoblok, trofazne, R32, cena je skoro identicna. Ja se ne razumem bas u pumpe, jedino sto primecujem je da LG ima dva ona ventilatora, a Midea jedan. Da li je to nesto bitno za odabir?
Da li ima neke bitne razlike izmedju ove dve pumpe (pre svega u efikasnosti) i koja je bolji izbor?

 

[jozza]

Da li je neko računao gde se sad nalazi grejanje toplotnom pumpom u odnosu na gas, uzevši u obzir poslednja poskupljenja struje?

 

[component]

Imam ja proračune za TP sa novim cenama i smanjenom granicom crvene zone, ali nemam cene gasa.
Ako neko da link za gas ili napiše, mogu da uporedim.

 

[jozza]

Pa uzmi da je cena kubika gasa ~60din sa svim dadžbinama. A kubik gasa bi trebalo za ima 9.2kWh energije.

 

[component]

Ima puno parametara.
Ovo je proračun cene grejanja za celu sezonu. Za moju kuću, i moju TP, sa temperaturama na mojoj lokaciji, sa potrošnjom struje za domaćinstvo od 450kWh, dvotarifno brojilo, temperatura soba od 25C, podno grejanje:
TP = 39,158 din
Gas = 70,365 din

I sa ovim smanjenjm crvene zone, mi ne ulazimo u crveno, ili možda nešto malo u sred zime. Neko ko ima slabiju izolaciju ili veću kuću bi možda ulazio više i imao mnogo veći TP račun.
Imam podeljen javno Google sheet gde svako može da menja parametre (osim lokacije), ali mi je suviše komplikovano sada da menjam crvenu zonu sa 1600 na 1200. Kad budem imao vremena... A nije intuitivno šta treba da se radi.

 

[jozza]

Ajd' da probam. Na stranici https://kalkulator.eps.rs/ ako izaberem široku potrošnju, dvotarifno trofazno brojilo, 17.25kW odobrene snage i cene po garantovanom snabdevanju, uz pretpostavljenu potrošnju od 900kWh u dnevnoj i 300kWh u noćnoj tarifi, dobijem ukupnan račun 19.062din sa svim dadžbinama uračunatim. To je u proseku 15,88din cena po utrošenom kWh (bez ulaska u crveno). Ako (na primer) uzmemo da je SCOP 3.5, grejanje na TP izađe na 4,54din po kWh. Ako je srednja cena kubika gasa ~60din sa svim dodatnim nametima, a kubik gasa ima 9.2kWh, onda je prosečna cena za kWh gasa 6,52din. Dakle bez ulaska u "crveno", grejanje na TP je po ceni 69,6% od troška grejanja istovetnog prostora na gas. Ili u suprotnom grejanje na gas je 43,6% skuplje nego li grejanje na TP. Ovo je sa pretpostavkom da je SCOP samo 3.5, a ako bi TP imala SCOP 5, grejanje na gas bi bilo DUPLO (2,05x) skuplje od grejanja na TP. Sad treba biti pametan i sračunati šta se više isplati dugoročno, investicija u gas ili TP? U zemljo gde se pravila menjaju retroaktivno, cene divljaju zbog akciza i "zelenih" zakona i uredbi. Gledao sam energetski pasoš, i vidim neke "koeficijente" za grejanje na gas, čvrsto gorivo i TP. I razlikuju se cifre. Kao da se gas trenutno "gura" kao poželjna verzija. Kuku nama kad krene "CO2 porez", pa ga budemo plaćali na "generisanje CO2 iz objekta", bez obzira koliko stabala.drveća imamo u dvorištu, i bez obzira koliko te struje SAMI napravimo. Kad bezmozgovići iz SNS narko kartela krenu da nam objašnjavaju kako je gas čistiji od TP (jer ti koeficijenti baš to forsiraju). U zemlji Srbiji možda i jeste, jer ložimo blato sa tragovima uglja da pravimo struju. Za to vreme u Nemačkoj spremaju plan da se ZABRANI prodaja gasnih kotlova! Nek nam je Bog u pomoći.

 

[shotaa91]

Ajd' da probam. Na stranici https://kalkulator.eps.rs/ ako izaberem široku potrošnju, dvotarifno trofazno brojilo, 17.25kW odobrene snage i cene po garantovanom snabdevanju, uz pretpostavljenu potrošnju od 900kWh u dnevnoj i 300kWh u noćnoj tarifi, dobijem ukupnan račun 19.062din sa svim dadžbinama uračunatim. To je u proseku 15,88din cena po utrošenom kWh (bez ulaska u crveno). Ako (na primer) uzmemo da je SCOP 3.5, grejanje na TP izađe na 4,54din po kWh. Ako je srednja cena kubika gasa ~60din sa svim dodatnim nametima, a kubik gasa ima 9.2kWh, onda je prosečna cena za kWh gasa 6,52din. Dakle bez ulaska u "crveno", grejanje na TP je po ceni 69,6% od troška grejanja istovetnog prostora na gas. Ili u suprotnom grejanje na gas je 43,6% skuplje nego li grejanje na TP. Ovo je sa pretpostavkom da je SCOP samo 3.5, a ako bi TP imala SCOP 5, grejanje na gas bi bilo DUPLO (2,05x) skuplje od grejanja na TP. Sad treba biti pametan i sračunati šta se više isplati dugoročno, investicija u gas ili TP? U zemljo gde se pravila menjaju retroaktivno, cene divljaju zbog akciza i "zelenih" zakona i uredbi. Gledao sam energetski pasoš, i vidim neke "koeficijente" za grejanje na gas, čvrsto gorivo i TP. I razlikuju se cifre. Kao da se gas trenutno "gura" kao poželjna verzija. Kuku nama kad krene "CO2 porez", pa ga budemo plaćali na "generisanje CO2 iz objekta", bez obzira koliko stabala.drveća imamo u dvorištu, i bez obzira koliko te struje SAMI napravimo. Kad bezmozgovići iz SNS narko kartela krenu da nam objašnjavaju kako je gas čistiji od TP (jer ti koeficijenti baš to forsiraju). U zemlji Srbiji možda i jeste, jer ložimo blato sa tragovima uglja da pravimo struju. Za to vreme u Nemačkoj spremaju plan da se ZABRANI prodaja gasnih kotlova! Nek nam je Bog u pomoći.

Ne zaboravi da u proračun ubaciš i temperaturu polaznog voda, u odnosu na radijatorsko ili podno grejanje. Ukoliko je radijatorsko, pitanje je koji SCOP će TP imati, ako se T polaza 55-60C.
Od pre par godina gas se meri u kubicima, a obračunava u kwh, gde je 1 kubik oko 11.5 kwh (iako u stvarnosti ima negde oko 10, na osnovu informacije iz kotla).
Takodje, cena gasa nije ista u celoj zemlji, najjeftiniji je na jugu gde je YugorosGaz, a skuplji je kod nekih lokalnih dobavljača, u zavisnosti od grada. Evo linka gde možete videti cene.

Regulisane cene

www.aers.rs

 

[jozza]

Ne zaboravi da u proračun ubaciš i temperaturu polaznog voda, u odnosu na radijatorsko ili podno grejanje. Ukoliko je radijatorsko, pitanje je koji SCOP će TP imati, ako se T polaza 55-60C.
Od pre par godina gas se meri u kubicima, a obračunava u kwh, gde je 1 kubik oko 11.5 kwh (iako u stvarnosti ima negde oko 10, na osnovu informacije iz kotla).
Takodje, cena gasa nije ista u celoj zemlji, najjeftiniji je na jugu gde je YugorosGaz, a skuplji je kod nekih lokalnih dobavljača, u zavisnosti od grada. Evo linka gde možete videti cene.

Regulisane cene

www.aers.rs

Ovo je računica za opštinu Surčin, i daje nam neki orijentacionu sliku. Ima tu finesa, ali mislim da TP uglavnom ide na podno, pogotovo u novogradnji. Ko se do sada grejao na šporet, taj će da ugeadi klime, nema ništa od razvlačenja instalacija, grejnih tela, itd. U novogradnji je uz podno grejanje (kao i zidno i plafonsko), SCOP dosta povoljniji. Kome treba voda na 55-60°C, taj neće i ne treba da se greje na TP, za to služi gas. Što se gasa tiče, verujem da jeste 10kW, ne menja mnogo računicu, s obzirom da postoji i iskoristljivost gasnog kotla, i kod super modernih to je nekih 109%, pod uslovom da se greje u niskotemperaturnom režimu (do 45°C) pa otuda tih 10kW. Kod konvencionalnih kotlova, iz kubika gasa se izvuče manje. Plus kod niskotemperaturnog grejanja na gas (podno) mora da postoji dodatna pumpa na razvodu, iz razloga da bi se dobila niža temperatura polaza (ukoliko kotao to ne može da postigne) i radi zaštite od previsoke temperature u podnoj instalaciji (da nas kotao ne bi skuvao na spavanju ako reši da gurne 80°C u pod). Znam da o ovome niko ne razmišlja, ali ja bih svakako, da se grejema na gas.

 

[component]

Evo moje komplikovane računice (deluje komplikovano ali su sve formule, jednom postavljene, sad računa automatski):

Za svoju kuću sam izračunao koliki mi je toplotni otpor kroz zidove, prozore, krov i pod (https://www.ubakus.de/en/r-value-calculator/). Skinuo sam istorijske podatke za svoju lokaciju gde imam najnižu i najvišu temperaturu na nivou dana, počevši od 2010 godine. To koristim kao spoljne temperature vazduha za dan i noć, a za zemlju konstantnih 10°C. ∆T su razlike tih temperatura između 25°C, tj. na koliko se grejemo. Na osnovu ovih informacija znam koliko mi treba W toplote da bi održao 25°C u kući:

Sledeće je da na osnovu COP tabele za moju TP, pretvorim to u stvarnu potrošnju struje. Znam da mi je polazna temperatura vode oko 30°C (mada je to parametar koji mogu da menjam). COP i isporuka toplote za moju TP, po stepenu spoljne temperature:

Potrošnju struje računam za min i max temperaturu za svaki istorijski dan, i uzimam min da je noćna, a max da je dnevna. Dalje, računam jeftinu/skup tarifu, i to nižu tarifu da je 8h rada TP u min dnevnoj temp. I za skupu 4h rada u min dnevoj temp. i 12h u max dnevnoj temp.
Sada imam potrošnju struje za obe zone za svaki dan. Sve to sabiram iz dana u dan i usput računam u kojoj sam zoni potrošnje koji dan, uzimajući u obzir potrošnju za domaćinstvo od 450kWh mesečno (što je prosek za nas). I na kraju sve to preračunam u novac po trenutnim cenama i presecima zona, računajući poreze.
Slično radim za ostale energente, samo što je tu jednostavnije pošto nema COP-a, a samo za struju imaju zone i tarife.

Pošto imam izračunate informacije za 15 godina u nazad, to projektujem kao prosek ili šta mi već treba. Ovako mi izgleda pretpostavljena potrošnja po mesecima za svaki energent:

Dakle, očekujem ove godine najveći račun u januaru od 10.000 din (deo za grejanje). Na to ide i porošnja domaćinstva. Ne daj bože da se grejem na električni kotao. Trebalo bi nam 2000€ po sezoni.

Ovaj račun mi oslikava dosta dobro stvarnu potršnju. Evo stvarne za prošlu godinu (ukupno 41,798 din za 2857 kWh):

A ovo je račun izvučen samo za tu sezonu:

Najviše omašim kada je hladno ali sija sunce i tad dobijem više toplote nego što planiram. Ili kad je hladno i duva jak vetar i tad imam većih gubitaka od planiranog. A ponekad založimo vatru radi atmosfere, i to nam smanji potrošnju za taj dan.

P.S. u prošloj poruci sam pogrešno napisao koliko sam izračunao, pošto mi je ostao parametar za planiranu dodatnu izolaciju. Tabele iz ove poruke su u stvari prave cifre.
P.P.S. Nemam vremena da pratim sve cene za svaki energent, pa ih unesem kad se setim. Sada kada imam TP, ostali me baš i ne interesuju.
P.P.P.S. Ako se računa inicijalna investicija, nama je potrebno da TP radi 12 godina da bi se isplatila u odnosu na plinski kotao. Sada smo na 6. Ali se hladimo sa TP pa je komfor neuporediv.

 

[shotaa91]

Evo moje komplikovane računice (deluje komplikovano ali su sve formule, jednom postavljene, sad računa automatski):

Za svoju kuću sam izračunao koliki mi je toplotni otpor kroz zidove, prozore, krov i pod (https://www.ubakus.de/en/r-value-calculator/). Skinuo sam istorijske podatke za svoju lokaciju gde imam najnižu i najvišu temperaturu na nivou dana, počevši od 2010 godine. To koristim kao spoljne temperature vazduha za dan i noć, a za zemlju konstantnih 10°C. ∆T su razlike tih temperatura između 25°C, tj. na koliko se grejemo. Na osnovu ovih informacija znam koliko mi treba W toplote da bi održao 25°C u kući:
Pogledajte prilog 505772
Sledeće je da na osnovu COP tabele za moju TP, pretvorim to u stvarnu potrošnju struje. Znam da mi je polazna temperatura vode oko 30°C (mada je to parametar koji mogu da menjam). COP i isporuka toplote za moju TP, po stepenu spoljne temperature:
Pogledajte prilog 505773
Potrošnju struje računam za min i max temperaturu za svaki istorijski dan, i uzimam min da je noćna, a max da je dnevna. Dalje, računam jeftinu/skup tarifu, i to nižu tarifu da je 8h rada TP u min dnevnoj temp. I za skupu 4h rada u min dnevoj temp. i 12h u max dnevnoj temp.
Sada imam potrošnju struje za obe zone za svaki dan. Sve to sabiram iz dana u dan i usput računam u kojoj sam zoni potrošnje koji dan, uzimajući u obzir potrošnju za domaćinstvo od 450kWh mesečno (što je prosek za nas). I na kraju sve to preračunam u novac po trenutnim cenama i presecima zona, računajući poreze.
Slično radim za ostale energente, samo što je tu jednostavnije pošto nema COP-a, a samo za struju imaju zone i tarife.

Pošto imam izračunate informacije za 15 godina u nazad, to projektujem kao prosek ili šta mi već treba. Ovako mi izgleda pretpostavljena potrošnja po mesecima za svaki energent:
Pogledajte prilog 505774
Dakle, očekujem ove godine najveći račun u januaru od 10.000 din (deo za grejanje). Na to ide i porošnja domaćinstva. Ne daj bože da se grejem na električni kotao. Trebalo bi nam 2000€ po sezoni.

Ovaj račun mi oslikava dosta dobro stvarnu potršnju. Evo stvarne za prošlu godinu (ukupno 41,798 din za 2857 kWh):
Pogledajte prilog 505776
A ovo je račun izvučen samo za tu sezonu:
Pogledajte prilog 505779
Najviše omašim kada je hladno ali sija sunce i tad dobijem više toplote nego što planiram. Ili kad je hladno i duva jak vetar i tad imam većih gubitaka od planiranog. A ponekad založimo vatru radi atmosfere, i to nam smanji potrošnju za taj dan.

P.S. u prošloj poruci sam pogrešno napisao koliko sam izračunao, pošto mi je ostao parametar za planiranu dodatnu izolaciju. Tabele iz ove poruke su u stvari prave cifre.
P.P.S. Nemam vremena da pratim sve cene za svaki energent, pa ih unesem kad se setim. Sada kada imam TP, ostali me baš i ne interesuju.
P.P.P.S. Ako se računa inicijalna investicija, nama je potrebno da TP radi 12 godina da bi se isplatila u odnosu na plinski kotao. Sada smo na 6. Ali se hladimo sa TP pa je komfor neuporediv.

Odlična analiza.
Inače Aers pre svake sezone radi nešto slično, ali sa mnogo manje detalja i podataka. Doduše, ne radi analizu za TP, već za grejanje el. kotlom.

TROŠKOVI ENERGIJE ZA GREJANjE STAMBENOG PROSTORA GREJNA SEZONA 2024/2025.

www.aers.rs