Šta je novo?
Od:
Filteri

Steam for Linux i zvanično dostupan!

Office je nebitan za Linux - možda je bitan tebi ili onima kojima je neophodan. Ili misle da im je neophodan. Bez uvrede. Tvoja vizija za Linux - ne znam ni o kojoj distribuciji razgovaramo, pošto ne govoriš o kernelu - ne mora nužno da bude jedini ispravan pogled na stvar. I pitanje je gde je veći profit - u gejmingu ili ofisu...
 
Tako je izgazi coveka jer se ne slaze sa tvojom vizijom trzista. To sto nisi shvatio da je izlazak office-a priznanje linux operativnog sistema kao poslovne platforme to nije bitno.
Mozda nikom nikada nece pasti na pamet da kupi office za linux ili nikom nece trebati jer boze moj tvoje vidjenje je da je svima libreoffice dovoljan za njihove potrebe.
Samim tim sto si rekao da je mozda bitan njemu ili onima kojima je neophodan si svestan da trziste za to postoji. To sto tebi ne treba to ne znaci da nikom ne treba.
 
Ma ne gazim ja po čoveku, niti je to moja vizija tržišta. Linux je odavno iskoristiv kao poslovna platforma, ne znam o čijem priznanju pričaš. Misliš li da ljudima koji rade na Debianu ili Archu treba priznanje Microsofta? Taj izlazak samo pokazuje dokle je Linux kao platforma već došao na jedan određen način i da taj princip ne treba menjati, a naročito ne čim se ukaže prva prilika za većim udelom na tržištu.
 
Problem je što ljudi poistovećuju poslovnu primenu sa kancelarijskim radom u Excelu i Outlooku...
 
Linux je odavno iskoristiv kao poslovna platforma, ne znam o čijem priznanju pričaš. Misliš li da ljudima koji rade na Debianu ili Archu treba priznanje Microsofta?
Kliknite za proširenje...

Linus se jednom našalio rekavši da kada Microsoft objavi softver za Linuks, on je pobedio.

Archlinux je nebitan distro, statistička greška u svetu Linuks distribucija. Kao Gentoo koji sam kao mlađi koristio. Ja ga ne bi svrstavao u isti koš kao Debian, koji je istorijski izuzetno značajan distro za Linux i koji je postavio temelj open source zajednici koja funkcioniše i efikasna je. Pitanje je koliko će Archlinux biti u fokusu. Pre sedam, osam godina činilo se da će Gentoo zbog svog koncepta napraviti bum ali to se nikada nije desilo jer je projekat bio na nestabilnim nogama.

Ubuntu, SUSElinux i Red Hat su distroi na kojima rade kompanije i sve dok te kompanije ulažu novac u razvoj njihov distro će napredovati. Debian je specifičan jer je zaista u pitanju veliki open source projekat koji je institucija i sve dok postoji open source filozofija Debian će trajati. Sve ostalo je kako vetar dune, možda Archlinux jednog dana postane bitan distro kao Debian ali to tek treba da se desi. Za sada je samo jedan od mnogih hobi projekata grupe ljudi koji se mogu ugasiti koliko sutra (tu ubrajam i ultrapopularni Linux Mint).
 
voodoo_ je napisao(la):
Problem je što ljudi poistovećuju poslovnu primenu sa kancelarijskim radom u Excelu i Outlooku...
Kliknite za proširenje...

To je problem druge vrste i nema puno veze sa Linuksom. Potreba većine ljudi da piratizuje Adobe Creative Suite iako nisu u stanju da iskoriste ni 5% funkcionalnosti tog softverskog paketa je ista stvar kao potreba za Ofisom. Ja na primer, koristim GIMP u Linuksu a u Windowsu koristim GIMP i Paint.NET (jednostavnije je uraditi neke stvari). Međutim, moje potrebe jako retko prevazilaze ono što može ponuditi Paint.NET a nikada ne dostižu ono što je moguće uraditi u GIMP-u. Ali sam ipak svestan da GIMP nije ni blizu Photoshopu po funkcionalnosti jer sam se informisao na tu temu. Ali meni to ne treba pa nemam problem. Onaj kome treba (dizajneri profesionalci) imaju problem i zato je bitno da u ponudi softvera za Linuks postoji i Adobe Creative Suite.
 
Ja sam kao mlađi radio na Unix-u na SGI mašini. I bez obzira koliki procenat Arch zauzimao, dve distribucije na DistroWatch-u prvih deset su Arch-based. Tri su Debian-based. Ali to je nebitno. U Fedoru i SUSE idu novci, u Debian i Arch rade entuzijasta, ali sav kod je slobodan. I sve što je urađeno ostaje, čisto i slobodno za dalje. To je poenta. A ne tržišni udeo.
 
Distrowatch je solidan pokazatelj popularnosti neke distribucije ali šta tačno pokazuje, ja stvarno ne znam. Mislim na popularnost u smislu utiska koji ostavlja u geek linux krugovima, kao što je Ubuntu ostavio utisak zle distribucije u poslednje vreme.

Ali stvarnu popularnost tj. zastupljenost među korisnicima ne pokazuje sigurno jer je Ubuntu danas mnogo zastupljeniji nego što je bio pre pet godina, kada je Distrowatch pokazivao apsolutnu dominaciju Ubuntua.

Kao što već rekoh, Ubuntu je izuzetno popularan Distro u Indiji a to je zato što su ga nudili u školama. Indijci su imali opciju piratskog XPa i Ubuntua. Mnogi su izabrali ovo drugo. Mislim da u ovom momentu u Indiji ima više Linux korisnika nego li u ostatku sveta. Naravno, ne račun državnu administraciju jer su tamo mašine na modifikovanim distribucijama i u solidnom broju slučajeva sa ograničenim pristupom spoljnoj mreži. Ali su većina na bazi Debiana/Ubuntua.

Na bazi Debiana za sve ove godine od nastanka je bazirano bezbroj raznih distribucija. Na bazi Archlinuxa kao što sam kažeš samo tri. Jel to uporedivo?

Ja koristim Operu na Windowsu, kao i trećina foruma prema anketi ali to ne menja činjenicu da Opera ima mizeran tržišni udeo među browserima. Tako i Archlinux. Možda je popularan u jednom, danas poprilično malom delu Linux zajednice ali to ne znači da je značajan na nivou cele zajednice.

Upravo iz tog razloga ti hardkor zaljubljenici su poprilično glasni na internetu i ne biraju reči, jer ih je malo i na taj način pokušavaju da nadomeste brojnost.
 
Nije to hardkor - Linux je možda došao do većeg broja korisnika, ali to nikako ne znači da sad treba da menja svoju suštinu. Naprotiv, ako se već stiglo do određene tačke, zašto menjati model koji je efektivan? Nisam nikog vređao, niti smatram da imam neka prava da govorim u ime bilo koga, ali kad izjaviš da je zvanična podrška D3D-u prava stvar za Linux u ovom trenutku, mislim da to pokazuje da ne razumeš neke stvari.
 
Zašto menjati? Pa zato što se pokazalo da funkcioniše (mislim na Android). Zašto onda ne Android? Zato što Google desktop ne zanima, za sada.

Model zagovaranja free softvera kao jedine poželjne opcije nije naročito efektivan na consumer tržištu tj. penetracija tržišta je nikakva. Već deset godina Linux tavori na tih 1-2% tržišne zastupljenosti na desktopu i to zavisi od toga koliko je loše aktuelno Windows izdanje.

Linux nije došao do većeg broja korisnika, nego Ubuntu Linux. Možda bi se vlade zemalja okrenule nekoj drugoj distribuciji, ko zna. Za sada je situacija takva da su skoro sve distribucije koje vlade koriste derivat Ubuntua.

Inače, sada sam po prvi put za deset godina pogledao šta znači onaj broj na distrowatch (nikada me ranije nije nagnalo da se udubim u to) i ispada da je to broj poseta samom sajtu od strane linux distribucije. Problem je što kada se sve posete saberu to nije baš impresivna cifra i nije puno veća nego što je bila nekada, čak mi se čini da manji broj korisnika pristupa Distrowatch sajtu nego pre 4-5 godina. Tako da to baš i nije neki merodavan pokazatelj zastupljenosti, pogotovo ako uzmemo u obzir da ima svakakvih ljudi, koji bi gubili vreme na održavanje prisustva njihovog omiljenog distroa na distrowatchu...

Jedino što ja ne razumem je letargija i gubljenje vremena što je jako popularan sport među zaljubljenicima u slobodni softver. Vreme je da se stvari pokrenu sa mrtve tačke. Archlinux sigurno nije put ka tome, ne sa idejom kompajliranja softvera u sopstvenoj režiji. To je imalo smisla nekad kada je hardver bio slabiji. Danas od toga vajde nema za obične korisnike. Obično gubljenje vremena je kompajlirati aplikaciju u uslovima kućnog korišćenja.

Stvarno šteta što osim distrowatch i steam survey ne postoji nijedan drugi ozbiljan pokazatelj popularnosti određenih linuks distribucija. Pošto ova prva dva i nisu najmerodavnija.
 
Nemojte pogresno da me shvatite ali kakve veze ima office i zadnjih par postova sa temom. Vec par puta ulazim u temu jer mislim da je izasla neka nova vijest u vezi steama na linuxu .
 
Da sam moderator premestio bih postove u adekvatnu temu, ali nažalost nisam. Mislim da postovi ne zaslužuju brisanje i da bi ih valjalo premestiti. Desilo se da smo diskusiju iz druge teme preneli ovde.

Nova vest je Strike Suit Zero na Linuxu tj. Steamu. Ako ti to nešto znači...
 
Postovi su ok samo nisu za ovu temu.
Hvala za info.
 
Metro: Last Light uskoro dostupan na Steam for Linux. Nadam se da je ovo samo početak i da ćemo videti i ostale Deep Silver igre.
 
Objavljen SDL 2.0, čini se da je Valve malo ubrzao stvari:
http://www.phoronix.com/scan.php?page=news_item&px=MTQzNTA

SDL 2.0 has been in development for years with many features. The library is used by many games and applications for simple yet cross-platform interaction with graphics/sound/input devices. Recently its taken a big step up due to one of the project leaders being hired by Valve to work on the Steam Linux client.

Among the features of SDL 2.0 are full 3D hardware acceleration support, OpenGL 3.0+ support, OpenGL ES support, multiple window/display support, multiple audio device support, a simple 2D rendering API, force feedback support, X Inpout 2 support, power management support, 32-bit audio, better fullscreen support, and a whole lot more.

Valve is already planning to push SDL 2.0 into their Steam Linux Runtime in the next day or two, which will be important for the Steam Box. Another important change is that SDL 2.0 has been relicensed from the GPL to Zlib, so that it can be statically linked by commercial closed-source games.
Kliknite za proširenje...
 
Čuj ubrzao, Valve razvija SDL tj. programer koga oni plaćaju. Zato je i došlo do ovoga:

Another important change is that SDL 2.0 has been relicensed from the GPL to Zlib, so that it can be statically linked by commercial closed-source games.
Kliknite za proširenje...

Valve polako zaokružuje Steam Box platformu. Verujem da će najava biti kada i najava Half Life 3 i novog Source endžina. Mada, možda nam prikažu neki teaser na Gamescomu.

Edit: Samo da dodam za Metro: LL. Igra više nema Linux ikonicu, ali se definitivno radi na portu. To je potvrdio čovek iz ukrajinskog 4AGames. Biće zanimljivo videti koja verzija OpenGLa će biti korišćena. Pošto mislim da drajveri za Linux ne podržavaju dalje od OpenGL 3.x.
 
Poslednja izmena:
Valve je unajmio Sam Lantingu negde u julu 2012. Čovek je pre toga radio za Loki, a posle za Blizzard i SDL (Simple DirectMedia Layer) vuče korene odavno. Ono što je Valve uradio je logična stvar - unajmili su čoveka, i ubrzali razvoj. Promena licence je način da se olakša distribucija softvera sa Linux klijentom. Nvidia podržava OpenGL 4.4 u svojim drajverima za Windows i Linux.
 
Samo nVidia u svojim (vlasničkim drajverima). AMD/Intel ne podržavaju.
 
Mislio sam da je AMD prešao na razvoj open source drajvera.
 
G@W je napisao(la):
Mislio sam da je AMD prešao na razvoj open source drajvera.
Kliknite za proširenje...

Ne. Razvijaju paralelno otvorene i vlasničke drajvere i nema naznaka da će se to promeniti. S druge strane, broj ljudi koji rade na otvorenom drajveru i dalje je mnogo manji od broja ljudi koji rade na vlasničkom drajveru.
 
vix je napisao(la):
Ne. Razvijaju paralelno otvorene i vlasničke drajvere i nema naznaka da će se to promeniti. S druge strane, broj ljudi koji rade na otvorenom drajveru i dalje je mnogo manji od broja ljudi koji rade na vlasničkom drajveru.
Kliknite za proširenje...

Da i tako će uvek i biti. Mislim da to baš i nije nešto što bi puno ljudi radilo iz hobija...
 
A i neke stvari možda nikad neće ući u free driver iz raznih razloga.
 
Natural Selection 2 se večeras pojavio na mojoj listi Steam igara, upravo ga skidam.
 
NS2 dostupan, u toku je 75% popusta pa igra košta malo jače od 5 evra a do ponedeljka traje free weekend pa možete i probati pre kupovine.
 
Bio sam solidno naložen na NS2, ali Linux klijent je totalni raspad, kod mene ne može ni 10 FPS da izvuče. Valjda će ga srediti.
 
Novi Humble Bundle doneo par novih igara za Linux. Između ostalih tu je i Mark of the Ninja, prva igra čiji je publisher Microsoft da je dobila Linux verziju. Sledeći je na redu Deadlight.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno