Ajde sada da stavimo tačku i na priču oko senzora, megapixele i lažne mesece...
Pre svega, treba znati da se senzori kod dslr i milc aparata razlikuju u odnosu na senzore na mobilnim telefonima, ja sada pričam o mobilnim.
Glavnu ulogu u kvalitetu slike igra ISP (image signal processor) i gotovo je nebitno da li je senzor od 1in ili veći ili manji, ukoliko ISP ne radi posao kako treba neće biti dobrih slika.
ISP je između ostalog zadužen za sledeće...
1. Demosaic (pretvara sirove podatke senzora u sliku u boji, uklanjajući šum i interpolirajući boje na osnovu rasporeda piksela na senzoru).
2. White balans (prilagođava ravnotežu bele boje kako bi se postigla tačna reprodukcija boja u slici.
3. Noise reduction(smanjuje šum iz senzora i poboljšava kvalitet slike, posebno u uslovima slabog osvetljavanja)
4. Kontrola ekspozicije (obrada svetlosti i senke kako bi se postigla balansirana ekspozicija u slici)
5. Smanjenje distorzije(uklanjanje vinetiranja i aberacije objektiva i sl.)
Tu su još i oštrina, jpeg kompresija i sl.
ISP takođe podržava HDR, panoramsko slikanje, detekciju lica i objekata, stabilizaciju i druge funkcije koje doprinose kvalitetu slike...
Važno je napomenuti da različiti proizvođači koriste različite ISP-ove sa svojim jedinstvenim algoritmima i podešavanjima kako bi postigli željene karakteristike i performanse svojih kamera. ISP igra ključnu ulogu u postizanju kvaliteta slike u kameri, zajedno sa senzorom i optikom, i predstavlja jedan od ključnih faktora koji utiču na kvalitet fotografija i videa.
Sada kada znamo šta je ISP idemo na drugu bitnu stavku a to je pixel bining.
Pixel bining je tehnika koja grupiše više susednih piksela na senzoru i tretira ih kao jedan piksel radi poboljšanja osetljivosti senzora na svetlost i smanjenja šuma, posebno u uslovima slabog osvetljenja. To rezultira smanjenjem rezolucije slike, ali poboljšava kvalitet fotografija u lošim svetlosnim uslovima. Kada se pikseli grupišu električki napon (signal) generisan od strane svetlosti koja padne na grupu piksela se sabira i deli na broj piksela u grupi. Na taj način se povećava osetljivost senzora na svetlost jer se više svetlosti sakuplja i sabira, što smanjuje šum i poboljšava kvalitet slike u uslovima slabog osvetljenja.
E sada dolazimo do onoga zbog čega je samsung hp2 senzor od 200mpx bitan(najmanje zbog svojih 200mpx), gde se po prvi put koristi DSG I SUPER QPD a tu je i Smart ISO pro.
DSG (dual slope gain) je tehnika koja se koristi u senzoru kako bi se poboljšala osetljivost na svetlost i smanjio šum na slici a funkcioniše tako što senzor menja osetljivost na svetlost tokom vremena dok se piksel puni električnim nabojevima. Senzor se najpre puni brzo na višem nivou osetljivosti kako bi se efikasno prikupila svetlost u ranim fazama ekspozicije, zatim se prebacuje na niži nivo osetljivosti kako bi se nastavio proces punjenja sa manjom brzinom, što omogućava senzoru da izbegne preopterećenje i smanji šum na slici. Ovaj prelazak sa više na nižu osetljivost tokom punjenja senzora omogućava da se smanji šum i poboljša dinamički raspon senzora, posebno u uslovima slabog osvetljavanja.
DSG se obično koristi u kombinaciji sa drugim tehnikama, kao što su backside illumination (BSI) i digitalno povećanje osetljivosti (DRC), kako bi se postigle što bolje performanse senzora u pogledu osetljivosti na svetlost, šuma i dinamičkog raspona...
Druga tehnologija Super QPD (Quad Photo Diode) je vrsta fotodioda koja se koristi u senzoru slike kako bi se poboljšala osetljivost na svetlost i preciznost detekcije svetlosti. QPD je specifičan tip fotodiode koji se sastoji od četiri odvojene fotodiodne jedinice koje su raspoređene u obliku kvadrata ili romba, sa svaka strana fotodijode postavljena pod određenim uglom u odnosu na ostale.
QPD se inače koristi u profi apartima za senzore za autofokusiranje i zbog svoje geometrije QPD može da detektuje svetlost pod različitim uglom, što može da omogući preciznije određivanje udaljenosti i pozicije objekta prilikom autofokusiranja, takođe, QPD može da poboljša osetljivost na svetlost u uslovima slabog osvetljavanja, što može da rezultira bržim i preciznijim autofokusom.
Na kraju, smart ISO Pro je tehnologija koja se koristi kako bi automatski prilagodila ISO (osetljivost senzora na svetlost) u zavisnosti od uslova osvetljavanja i postavki kamere, sa ciljem poboljšanja kvaliteta slike. Ova tehnologija koristi sofisticirane algoritme za obradu slike i analizu svetlosti u realnom vremenu kako bi dinamički prilagodila ISO vrednost senzora na najoptimalniji nivo, što može rezultirati smanjenjem šuma, povećanjem detalja i poboljšanjem kvaliteta fotografija ili video snimaka.
Znači, najmanje je ovde bitno što senzor ima 200mpx, mogao je da ima i 50mpx, bitno je koje tehnologije su ugrađene u njega, možda vivo ili xiaomi imaju senzor od 1in ali isto tako imate na youtube snimke gde fokus u toku snimanja videa konstantno "pulsira", pogotovu u low lightu. To je upravo zbog načina i tehnologija koje su implementirane u senzor.
Što se tiče fake meseca, biću kratak, svi znamo (valjda) da se Mesec identično vidi sa bilo koje tačke sa Zemlje jer on ne menja svoj položaj u odnosu na nas, NIKADA. Samim tim, inžinjerima je pala na pamet super ideja da u ISP ubace pattern koji će pod izgovorom pametne AI "nalepiti" svaki put kada se pojavi signal koji odgovara obliku Meseca. Njima to 2 min posla a korisnici oduševljeni i to je to. Slika nije fake kao što je Huawei radio (ubacivao sliku svog meseca), već ovde ukoliko nije pun Mesec, neće biti pun ni na slici, ukoliko ima oblaka preko, imaće i na slici, samo sa svim detaljima Meseca. U suštini to je fake ali i nije fake jer se koristi kao izgovor AI koji je to prepoznao i unapredio fotku kao i sve ostale
