Šta je novo?

Raiffeisen bank

Da li neko zna da li je moguća promena pina na bankomatu za nove Dina beskontaktne kartice? Nakon unošenja željenog pina, izlazi greška da promena nije moguća i da se obratim banci. Probao sam na dva različita bankomata
 
Da li neko zna da li je moguća promena pina na bankomatu za nove Dina beskontaktne kartice? Nakon unošenja željenog pina, izlazi greška da promena nije moguća i da se obratim banci. Probao sam na dva različita bankomata
Moguća je, menjao sam na višenamenskom i nije bilo greške. Prethodno moraš samo da izvršiš deblokadu kartice u Moja mBanka.
 
Planiram otvaranje iRačuna koji bih koristio za plaćanje elektronskih naloga bez naknade.
Kolika je provizija za plaćanje karticama u inostranstvu?
Alternativa mi je Yettel banka (Bank Max) koja nema proviziju za plaćanja u inostranstvu.
 
@Alexajlo 1% nevezano za ino valutu (2% na druge valute obračunavaju NLB i UniCredit za njihove Visa kartice). Kada je vezana za devizni, skida EUR i ne radi autokonverziju sa tekućeg. Jedino ako je naplatna valuta RSD (tako za Temu), onda će se naplatiti sa dinarskog i skinuti provizija kao posebna stavka nakon knjiženja.
 
Koja je razlika izmedju iRačuna i paket računa Može izuzev da se na iRačun ne plaća mesečno održavanje i da se otvara online? Da li i Račun može da bude jedini račun preko koga bi išla plata?
 
Koja je razlika izmedju iRačuna i paket računa Može izuzev da se na iRačun ne plaća mesečno održavanje i da se otvara online?
U paket računu Može se za Visa karticu plaća i osiguranje, odnosno taj tarifni stav važi i za ostale vrste računa koji su ugovoreni u poslovnici. Kod iRačuna se identifikacija može dovršiti i u filijali, ali suština je da se vodi kao ugovor na daljinu. Za Može je kartica automatski vezana na deviznom, a kod iRačuna bi morao da otvoriš devizni iz aplikacije (Više/Onlajn ponuda) pa u inbox Moja mBanka tražiš po predlošku teksta da ti dinarsku/e Visa karticu/e vežu na deviznom, odnosno za iRačun se izdaju digitalna i plastična, dok za Može ide samo plastična.
 
U fazi sam otvaranja iRačuna, i čitam poslatu dokumentaciju pred poslednji korak (video identifikaciju)i.
U predugovornoj dokumentaciji za otvaranje tekućeg računa piše:
"U vezi sa zaključenjem ugovora na daljinu mogu postojati naknade, troškovi, porezi i takse koji padaju nateret korisnika, a koje ne naplaćuje Banka, odnosno koji se ne plaćaju preko Banke".

O čemu se radi?
 
Koliko vidim, OTP ima isti tekst:

4 godine koristim prvi tip iRačuna i ništa mi nije naplaćeno mimo tarifnika. E sad, moje tumačenje je da eventualno može da se prouzrukuje trošak kod prihoda od frilensinga, jer je po direktivi banka u obavezi da prijavljuje pa kad dođe vreme pred zastaru od 5 godina, inspektori šalju rešenja za ta dugovanja i prema tome, banka to ne naplaćuje, već poreska.
 
Porez na veće prihode, recimo, kao nešto obavezno za plaćanje poreskoj službi, recimo.

Ti nemaš nikakve dodatne troškove oko održavanja računa, što se tiče banke, imaš proviziju od 1% za ino plaćanja, kao što ti je već napisano. a ovaj deo može da se primeni na svaku banku 😃

Ima sigurno još mnogo primera, ali to mora neko ko se time bavi, ako te baš zanima 😃
 
Ima li nacina da se nekako edituje QR code, da recimo samo promenim sifru placanja sa 122 na 222 ili sa 189 na 289, da sve drugo ostane kako stoji, jer u aplikaciji banke to nije moguce promeniti prilikom ips skeniraj opcije.
 
Ima li nacina da se nekako edituje QR code, da recimo samo promenim sifru placanja sa 122 na 222 ili sa 189 na 289, da sve drugo ostane kako stoji, jer u aplikaciji banke to nije moguce promeniti prilikom ips skeniraj opcije.
Može, F:189 ili koja god da stoji prepraviš i generišeš QR pa učitaš iz galerije ili skeniraš sa drugog telefona. Koristim TeaCapps QR & Barcode reader koji ima skeniranje i editovanje raznih vrsta.
 
To je u principu ista sifra placanja, mislim da se nista ne bi desilo ako bi ostalo, ali nije mi jasno ko kreira QR kod sa sifrom placanja 189?!
 
Može da se prepravi QR kod kako je Uji i rekao, ali konkretna promena koju bi ti hteo nema smisla, jer prva cifra šifre plaćanja govori o tome da li je gotovinsko ili bezgotovinsko. Na računima mahom stoji 189, što je gotovinska transakcija po nalogu građana, ali plaćanjem mobilnim bankarstvom (bila to opcija IPS skeniraj ili ne) svakako će se šifra pretvoriti u 289, što je bezgotovinska transakcija po nalogu građana.

To je u principu ista sifra placanja, mislim da se nista ne bi desilo ako bi ostalo, ali nije mi jasno ko kreira QR kod sa sifrom placanja 189?!
Edit (da odgovorim na dodatno pitanje): svi valjda izdavaoci računa. Ostaje 189 ako platiš u pošti ili drugoj platnoj instituciji, jer je to gotovinska transakcija.

Edit 2 (kompletnosti radi): proverio sam, na rešenju o porezu za imovinu dostavljenom preko eUprave šifra u QR kodu je 253, dakle bezgotovinska. Da li je na štampanim rešenjima 153? 🤔
 
Poslednja izmena:
Nisam siguran da li moze ukociti na neki nacin prenos sredstava(sto moze biti opet problem ako se juri neki datum tipa komunalije do 15og u mesecu), sad mislim i na druge banke ne samo na RF, jer sifra placanja, posebno prva cifra je vrla bitna stavka koja odredjuje da li je bez ili gotovinsko placanje.
Probacu app @uji hvala.
 
RF se žali prilikom plaćanja poreza ako šifra nije 253, za ostalo se nije bunila - bar u mom slučaju, u poslednjih ~20 godina.
Pozdrav
 
Ko kreira QR kod sa sifrom placanja 189?!
Konkretno Telekom, ni meni nije jasno zašto, ali ajde.
Kompletnosti radi proverio sam, na rešenju o porezu za imovinu dostavljenom preko eUprave šifra u QR kodu je 253, dakle bezgotovinska. Da li je na štampanim rešenjima 153? 🤔
Mislim da je isto 253. U ovome je i štos, jer za reprograme ako se ne varam nema QR koda, a sistem odbija kada se nalog pusti na 289 pa tu nastane opšta pometnja, što je i bila diskusija u nekoj temi (član je mislio da je platio pa se ispostavilo da nije).
 
Ajd kad smo vec kod ovih brojeva, crte/razmake u pozivu na broj ne moramo stavljati ?
 
jer sifra placanja, posebno prva cifra je vrla bitna stavka koja odredjuje da li je bez ili gotovinsko placanje
Jeste, ali to ide automatski. Kada platiš nešto mobilnim bankarstvom sa šifrom 189, banka će to automatski pretvoriti u 289.

RF se žali prilikom plaćanja poreza ako šifra nije 253
a sistem odbija kada se nalog pusti na 289 pa tu nastane opšta pometnja
Da, to je druga stvar. Zapravo me je zanimalo da li i na štampanim rešenjima, upućenim onima koji nemaju nalog na eUpravi, stoji 253 u QR kodu (što implicira da se očekuje bezgotovinska uplata), ili ipak 153 (što implicira gotovinsku uplatu). Nema značaja van filozofskog.

Konkretno Telekom, ni meni nije jasno zašto, ali ajde.
Ako im većina korisnika plaća u pošti ili po menjačnicama, dođe im prirodan izbor, haha. Infostan isto ima šifru 122 u QR kodu (pretvori je svako mobilno bankarstvo u 222). Komunalna preduzeća po drugim mestima stavljaju 189, koliko sam upućen. Srbijagas nema QR kod, ali na uplatnici stoji 189. Sve u svemu, retko sam viđao početnu dvojku.

Ajd kad smo vec kod ovih brojeva, crte/razmake u pozivu na broj ne moramo stavljati ?
Tako je, one se ignorišu, a i slova se pretvaraju u dve cifre. Primera radi, poziv na broj "a-1 2" isti je kao "1012".
 
Jedno prosto pitanje 😀

Imam iracun dinarski i devizni.
Pošto imam 2 VISA kartice (1 digitalna, 1 fizicka kartica), da li mogu jednu Visu da povezem sa deviznim racunom (€) , a druga da ostane povezana sa dinarskim racunom ?

Ako je obavezno da obe VISA budu pod deviznim , to mi ne odgovara zbog placanja na aliexpressu u dolarima (rsd->$), tako mi je povoljnije tj nudi mi dosta bolje cene, nego placanje u eurima (cak i da stavljam eure na deviznom, sa dolarima ispada povoljnije).
 
@s5p možeš, opredeljuješ se za koju karticu tražiš vezivanje kroz zahtev u inbox Moja mBanka. Tekst sam ti poslao u PP.
 
  • Like
Reagovanja: s5p
to mi ne odgovara zbog placanja na aliexpressu u dolarima (rsd->$)
Na šta tačno misliš? Ne postoji direktna konverzija između dinara i dolara. Ako ti je kartica vezana za dinarski račun, biće dve konverzije, sa evrima između. Uvek ti odgovara da u inostrastvu plaćaš sa deviznog računa, uz izuzetak kada je valuta dinar (npr. Temu), ali tada se svakako skida sa dinarskog.
 
Планирам да отворим iRačun у рајфајзену, искључиво због плаћања гармин сатом. Никакав пренос плате, већ искључиво пошаљем тамо износ са друге банке и плаћам сатом код нас, некад и у иностранству.
Нема неких препрека у плаћању, видим да је рецимо само виза картица подржана на сајту гармина? Неке скривене ствари, провизија итд?
 
Poslednja izmena:
Da li ste korisnici investicionih fondova u Raiffeisen banci (npr. Raiffeisen Euro Cash)?
Razmišljam u tom pravcu.
 
Nazad
Vrh Dno