Heh, konačno sinoć pređoh Bloodborne.
Nema se vremena, igrao bukvalno po par sati nedeljno, pa je trajalo skoro dva meseca.
Utisci su vrlo pozitivni.
Sa aspekta priče i radnje ovo je po meni "nazaokruženiji" Fromsoft naslov koji sam ja igrao (igrao još DS1 i DS3).
Priča nema rupa i nelogičnosti. Svet je fantastično osmišljen i u dobrom delu isto tako realizovan.
Što se tiče vizuelnog dizajna nivoa, opreme, oružja, neprijatelja i sl. ni tu nemam nekih velikih primedbi, tj. baš suprotno velika većina pomenutog je sjajno dizajnirano. Ima par lazy otaljavanja (vrana sa glavom psa i pas sa glavom vrane i sl.), ali sve u svemu vrhunski. Bukvalno svaki deo stajlinga je super dizajniran, uklopljen i odlično izgleda, od rita, preko viktorijanskih nošnji i pancirnih oklopa, do haljina i frakova sa vlasuljama.
E sad konceptualni dizajn (arhitektura) nivoa, posebno njihova međusobna povezanost je za dva koplja ispod DS1, gde su svi predeli Anor Londo bili fantastično uklopljeni u celinu. Ovde to i nije slučaj, ima dosta "grubih" prelaza, podosta liftova, koji predstavjaju "lenjo" rešenje progresije iz jednog predela u drugi.
Isto je prisutno, ali u znatno manjoj meri u internoj arhitekturi samog nivoa, pa to mogu reći da je dobro ili vrlo-dobro urađeno.
One chalice dungeons su još jedan pokušaj developera da na lenj i nekreativan način produže igru, i posle prve dve pređene više se nisam ni trudio da ih posećujem.
Najveća promena u odnosu na prethodne naslove koje sam odigrao bila je borba, jer za razliku od DS1 (pogotovo) i DS3 u Bloodbornu ne postoje oklop i štit koji bi mogli kompenzovati udarac protivnika (doduše postoje dva štita ali nemaju nikakvu zaštitu od fizičke štete) tj. ne favorizuje se pasivan, već agresivan, stil igranja.
Ovo mi je u početku bilo baš prepreka, dok nisam "prebacio" i krenuo aktivnije da igram, sa više pravovremenog dodge, pogotovo što je kao kompenzacija uveden rally sistem koji omogućava da kratko vreme nakon što te je protivnik ugario možeš povratiti izgubljen health tako što ti zadaješ udarce njemu.
Takođe promena (ovog puta maestralna) je što svako oružje ima dva moda i potpuno mi je nejasno zašto su ovaj koncept nisu primenili u DS naslovima, jer značajno daje na raznovrsnosti i taktičkom delu.
Pariranje (kojem ranije u DS nisam poklanjao pažnju jer nije bilo potrebe pored štita i oklopa) je takođe odlično urađeno, a sistem visceral napada sa leđa je genijalno urađen, jer za razliku od DS gde je bilo dovoljno da protivniku samo priđeš sa leđa i pritisneš R1, ovde moraš da mu priđeš, oboriš ga najačim udarcem (puna skala R2) pa zatim R1.
Što se tiče protivnika imao sam one koje mrzim jer varaju (kao i u svakom FS naslovu) i prvi na toj listi su oni brainsuckers, koji prilikom pravoliniskog kretanja imaju gličeve u animaciji i "prolaze" kroz oružja koja nemaju dobar trust napad što je iritantno jer te nakon toga 99% hvataju i sisaju health i insight.
Pored njih pomalo sam mrzeo one shark giants, ali oni su, na sreću malobrojni, ali ne i potpuno nepravedni protivnici, samo izuzetno jaki.
Sve vrste kerova me, za divno čudo, u ovoj FS igri nisu nervirali.
E sad, iako dizajnerski sjajno urađeni, nedostatak je što oružja imaju niske skill preduslove za korišćenje, pa se bukvalno nitijednog ne moraš "odreći" tj. svako možeš koristiti iako si npr. isključivo orjentisan na potpuno druge skillove od onih koje oružje preferira. Sa oklopima je situacija još gora jer tu uopšte nema preduslova za korišćenje (ok ovo i nije novina, tako je i u DS1 i DS3), ali ovde čak nema ni ograničenja u pogledu težine pa je a tog aspekta igra izgubila i logički i taktički u odnosu na DS.
E sad, najveće razočarenje, kao i u dosadašnjim FS igrama su mi bili boss-ovi. Ne sa dizajnerskog aspekta ili sa aspekta uklapanja u radnju i priču, jer tu nemam primedbe, već sa aspekta da uopšte ne moraš uložiti napor da naučiš njihove kretnje da bi ih pobedio, što je destimulišuće.
Dakle kod 90% boss-ova dovoljno je da se držiš opštih "pravila borbe" FS igara:
1. Ako je boss viši od tebe:
- ne lockuj,
- priđi mu,
- u kretnji rotiraj od one ruke kojom napada, a
- rolluj u ruku koju napada,
- gledaj da mu uhvatiš leđa i udri sa oružjem ojačanim elementom na koji misliš da je lab (ovde je to lako jer sve što ima krzno je beast i slab je na vatru, a sve goluždravo je kin i slab je na munju),
- ne budi halav u udaranju i sačuvaj staminu za uzmak,
- leči se po potrebi uvek dok ti je boss u vidnom polju...
2. Ako je boss visine humanoida:
- lockuj,
- priđi mu,
- u kretnji rotiraj od one ruke kojom napada, a
- rolluj u ruku koju napada,
- radi parry kad god možeš, i to pištoljem kad ti je okrenut licem (jer je brži) a augursom kad mu uhvatiš leđa jer onda ide automatski visceral,
- čak i kad ne možeš da mu uhvatiš leđa kombinacija R1, R1, pa augurs u lice, pa ponovo, bukvalno melje ove niže bossove,
- ne budi halav u udaranju i sačuvaj staminu za uzmak,
- leči se po potrebi uvek dok ti je boss u vidnom polju...
Da stvar bude gora priličan broj boss-ova su gimmick bossovi koji i nisu stvarna pretnja.
Iskreno, sve bosso-ve sam pobedio iz prve, osim Pearl beast (gde sam prvi put zabasao prerano), Amygdalu, Ebrietas i Moon presence za koje mi je trebalo dva puta i Kos-a kojeg sam pobedio iz četvrtog puta, i koji je suštinski jedini boss koji zahteva da koliko-toliko naučiš njegove pokrete i da ostaneš hladnokrvan u drugoj fazi kad berzerkuje po celoj mapi, dok kod svih ostalih opšta pravila rade savršeno.
Ponavljam da DS3 ima po meni mnogo teže bossove i od BB i od DS1.
Konačna ocena bi bila 8,5 od 10, najviše zbog bossova, uz napomenu da ću je možda ponovo igrati kad izađe remaster za PC pod uslovom da reše onaj grozni chrome aberation efekat.
____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Mislim da sam malo nabudzio sekiru i sad igra ide malo lakse
Ipak nastavljam
Imam sad jos jedno pitanje. Do sada sam sakupio brdo nekih stvarcica (neki flame paper, neku lobanju, neku flasu...) pa me zanima da li i ove stvarcice mogu da se dodaju na oruzja ili se na oruzja dodaju samo oni gemovi?
Lobanja je insight, koji ti "otvara" neke aspekte igre.
Npr. vidiš nešto što sa niskim insight ne bi video, čuješ zvuke (bebin plač i sl).
A služi i kao moneta za kupovinu nekih predmeta.
Fire i bolt paper su ti must have ojačanja za oružja...
