A ostale ko shisha, kad se nisu potrudili da naprave stvarno extra igru, nisu nas ni ispostovali i dali nam "ispoliranu" igru, zasto bi ja njih ispostovao i kupio im original...
Ovaj segment me je oduvek fascinirao, barem kada se radi o nama, malo matorijim likovima koji vole da povremeno opikaju igru (gde pod "matorim" smatram svakoga sa više od 20 godina). Zašto bi, za ime sveta, uopšte igrali glupe, besmislene, loše osmišljene igre? Zašto bi ih uopšte isprobavali? Zar nije lakše pogledati 2-3 gejmplej trejlera na netu i eventualno pročitati neki opis ili utiske za 10-15 minuta, nego 2 dana svlačiti igru, pržiti je na DL disk i igrati neko vreme, da bi opet zaključili da je krš? Kao da se nismo igrali prethodnih 5-10-15 godina, da nismo videli većinu koncepata, priča, kao da sada moramo da jurimo za ko zna sve čime...
Ne znam, uopšte više ne vidim poentu igranja svega po svaku cenu. Čak ne vidim ni potrebu skidanja raznih igara. Ajde da nemamo net, pa da razumem, ali zar vam nije 100 puta lakše da odgledate 2-3 filmića na gametrailersu ili youtubeu i pročitate par reviewova nego da 2-5 dana krčite veze torentima? Ovo što govorim nije ograničeno samo na konzole, već na bilo koje igre. Evo sada primera, Conflict: Denied Ops, ubiše se ljudi od ispitivanja valja li ili ne, a mogli su ili da se sete kakav je krš bio Conflict: Desert Storm, ili da posete sajt i vide na šta ono liči, ili da pogledaju bilo koji trejler, da bi vrlo lako zaključili da je igra težak krš.
Na netu smo, sve je tu, sve je dostupno, tačno se zna koja je igra odlična, a bogami i brzo se raščuje kada se desi neko iznenađenje, pa 1 u 12 meseci dođe neka igra za koju se nije znalo, ali se ispostavi odličnom. Što se mene tiče, ja sam sam od sebe počeo da se ponašam po ovde opisanom obrascu, ne mogu brate mili da igram sve i svašta. Jednostavno, ne mogu više. I kad nabavim, i želim da dam šansu, opet to sve pobrišem.
