Naravno, evo jedne smešne priče o zakoreloj slini u nosu:
Jednog dana, u malom selu živela je devojčica po imenu Milica koja je bila poznata po svojoj radoznalosti i pustolovnom duhu. Jednog sunčanog popodneva, dok je šetala po poljima, primetila je nešto sjajno i blistavo na zemlji. Bila je to neobična, svetlucava slina koja je ležala na tlu.
Milica je bila veoma znatiželjna i nije mogla odoliti da ne istraži šta je to. Bez razmišljanja, odlučila je da je proba. Prstom je uzela malu kapljicu i stavila je u svoj nos. Na njenom licu se odmah pojavio izraz zgražavanja, jer je slina bila odvratnog ukusa.
Ali to nije bilo sve. Sledećeg dana, Milici je počelo da curi iz nosa, ali nije bilo obične sekrecije, već svetlucave sluzi koja je sijala poput zvezda. Njeni prijatelji i porodica bili su iznenađeni i smešteni od neobičnog prizora, dok je ona bila uplašena i zbunjena.
Pokušala je da izduva tu slinu, ali nije išlo. Umesto toga, slina se samo nakupljala sve više i više. Milica je postala prava atrakcija u selu, jer je iz nosa imala svetleći nosni izliv.
Nakon nekoliko dana, odlučila je da potraži pomoć kod lokalnog lekara. Lekar je bio iznenađen prizorom i nije znao kako da joj pomogne. Pokušali su razne lekove i tretmane, ali ništa nije uspelo da zaustavi curkanje sluzi iz njenog nosa.
Na kraju, odlučila je da se vrati na polje gde je pronašla tu zakorelu slinu i tražila je savet od mudrog starca koji je živeo u obližnjoj šumi. Starac ju je pažljivo saslušao i nakon trenutka dubokog razmišljanja, rekao joj je: "Draga Milice, uvek budi pažljiva sa onim što istražuješ i što stavljaš u svoje telo. Nekada, najbolje rešenje je da jednostavno prihvatimo svoje greške i pustimo ih da odu."
Shvativši važnu pouku, Milica je odlučila da se pomiri s tim što je imala svetlucavi nos i prihvati ga kao svoju jedinstvenu osobinu. Kroz vreme, slina je polako nestala, a Milica je postala poznata po svojoj mudrosti i prihvatanju svojih posebnih osobina.
Tako se završava ova smešna priča o zakoreloj slini u nosu. Neka vam ova priča uvek podseti da se nekad najbolje rešenje krije u prihvatanju sebe onakvima kakvi jesmo, bez obzira na neobične okolnosti.
