Pa zasto onda nisu ulozili vise novca da onaj GTX285 ima bolji performance/watt nego je jedva malo bolji od ATI-ja, a vise trosi i vise se greje?
Da li zaista misliš da na to pitanje može da se da jednostavan odgovor, ako i ikakav?
Razmisli malo o ovome:
1. Ko je prvi napravio 386, Intel ili Cyrix?
Ko je prvi komercijalizovao GUI, Apple ili MS?
2. Ako u onom dokumentu sto sam linkovao pise da AMD nije mogao sam na vreme da razvije CPU nego je morao da radi reverse-engineering i da gleda u Intelovu dokumentaciju, zasto mislis da je Cyrix mogao da napravi konkurentan proizvod bez toga?
Kada imaš neki proizvod koji je praktično industrijski standard, a zatvorene je specifikacije, ne ostaje ti ništa drugo nego reverse-engineering. To je sasvim legitimna stvar i tek je od nedavno zabranjena u pojedinim slučajevima i to ne zakonom već EULA-om samog proizvođača. Ono što je AMD radio je pak malo više od analize postojećeg rešenja... oni su direktno kopirali određene metode i tehnike, da ne kažem čitave delove logičkih mreža koje su prethodno skenirali.
Drugo, iza Cyrix-a je stajao Texas Instruments koji je tih godina za sve njih bio što i "šumar" za partizane i nemce - nalupa im šamare svima i otera ih kući. :d
Inače, x86 je postao toliko popularan da se ustoličio kao industrijski standard samo sticajem okolnosti, a ne genijalnošću tehnološkog rešenja. A kada nešto postane industrijski standard, "moralnost" tipa
ja sam se prvi ovoga setio i sav prihod od toga za sva vremena pripada samo meni je potpuno besmislena. Uostalom, implementaciju možeš da patentiraš, ali ne i set instrukcija, a i monopol je dugoročno neodrživa stvar. Da su dozvolili svojim kompanijama da se tako ponašaju, američka industrija ne bi ni iz bliza bila ovako tehnološki razvijena.
Iz svega ovoga ja zaključujem da je dobro što je jedan Cyrix postojao i da on i Transmeta dokazuju da je moguće razviti in-house x86 kompatabilni procesor koji može biti konkurentan sa svojom cenom ili potrošnjom, ako ne već performansama. Komercijalni uspeh tih proizvoda ne mora da bude indikativan jer su ekonomski propadale i mnoge superiorne tehnologije koje je čak i sam Intel pokušavao da plasira (RDRAM/FB-DIMM/Itanium...). Da ne spominjemo sada Betu i druge primere... Za uspeh nekog proizvoda potrebno je malo više od dobrog inžinjeringa.
Pa developeri dosta koriste notebook racunare, i koliko ja vidim znaci im virtualizacija za cross-platform development.
Daj... molim te... koji programer će da koristi
netbuk za razvoj aplikacije dok sedi u parku!?!?! Ako mu već treba prenosni računar, on će sebi kupiti čestiti noutbuk pa da ima malo više od 16 linija sa po 52 karaktera na ekranu. :d
1. Ima jako puno desktop racunara u celom svetu.
2. Sasvim sumanuto bi bilo da platis reciklazu da bi kupio nesto manje i slabije samo zato sto je "in".
Pa baš zato što već ima dosta funkcionalnih desktop računara... Desktop i notebook PC imaju veoma različite upotrebne vrednosti, te ako imaš desktop PC ne znači da ti ne treba i neki prenosni računar.
3. Nisam sveznajuci, ali mogu bolje da procenim jer sam deo trzista, a njih korporacije placaju da izmisljaju gluposti i da formiraju javno mnenje.
To ti jeste valjan argument, ali moraš gledati izvan svojih individualnih potreba. Netbuk tržište jeste rastuće, a i predviđanja da će se u doba ekonomske krize više prodavati netbukova nego li noutbukova ima logike.
To ja ne sporim, ali je daleko od toga da ce te stvarcice biti najprofitabilnije u dogledno vreme.
Logika iza tih predviđanja je valjda da gde ima velikog prometa mora da ima i zarade. Ipak, stvarno ne bih ulazio dublje u tu priču...
Imaju ako posmatras performanse i potrosnju grafike. Uostalom, Intel treba tek da izbaci adekvatne chipsete i GPU-ove, trenutno situacija nije bas sjajna jer procesor koji trosi 3W ide u paketu sa chipsetom koji trosi ~25W.
Mislim da će na kraju ipak doći do nekakvog unakrsnog licenciranja tehnologija između Intela i Envidije. Intel nikada nije imao sjajnu 3D grafiku i ako pokuša da uđe na to tržište čeka ga otprilike ista sudbina kao i nekog novajliju u x86 industriji. Sa druge strane... ako Envidija propadne, zar nije logično da će AMD pokušati da učini svoju platformu neuporedivo primamljivijom u igračkom i DCC segmentu preko ATI-a? Ta pozicija Intelu nikako ne bi odgovarala...
Ako misliš da je Envidijin pokušaj kreiranja x86 kompatibilnog procesora patetičan, kako onda nazvati Intelov Larrabee GPU? :d
Sto se tice same arhitekture ...
...
Ako dodas jezgro koje radi na primer samo AES enkripciju onda moras da vodis racuna o njegovom kontekstu (IP, registri, stack), o sinhronizaciji (DMA/IRQ), o programiranju. Moras i da ga eksponiras operativnom sistemu da bi bilo upotrebljivo i da razvijes neki interfejs, da ne pricam o tome kako to jezgro negativno utice na ionako komplikovan ruting data i adresnih magistrala unutar procesora.
Sa druge strane, instrukciju samo upotrebis i OS ne mora da bude ni svestan da ona postoji da bi je aplikacije koristile. Naravno i sama implementacija je daleko jednostavnija i jeftinija po pitanju silicon real estate.
Vektorske jedinice specijalne namene, o kojima smo pričali, predstavljaju izvršne jedinice samog procesora i koriste se isključivo kroz instrukcije odnosno mikro-instrukcije.
Naravno da niko ne misli da treba da postoji po jedna specijalizovana izvršna jedinica za svaku moguću operaciju ili tip funkcije, ali izvestan nivo vektorizacije mora da postoji.
U svetlu usporenja litografskog razvoja i sve veće brige za potrošnju, procesorska arhitektura će morati da se okrene povećanju instrukcijskog paralelizma, a hiper-skalarnost i spekulativna obrada definitivno nisu pravi odgovor na predstojeće izazove. Ako samo pogledamo trendove... Cell/Larrabee/Haswell... sve ide u prilog koncepta više jednostavnijih in-order jezgara i ekstenzivne vektorizacije. Ako je prvu deceniju ovog stoleća obeležila višeprotočnost i paralelizam na nivou softvera, sledeću će definitivno paralelizam na nivou instrukcija i vektorizacija tipa GAPP, stream i MIMD rešenja.
Nije teško zamisliti dan kada će samo entuzijasti imati
general-purpose computing mašine, dok će preko 90% ludi posedovati samo namenske uređaje (multimedijalne centre), koji će objedinjavati TV, PVR, Internet, igračku konzolu i možda još po nešto, u jedan zaokruženi proizvod koji će biti lak za korišćenje i imati veliku dostupnost.
:
