SumAnuT je napisao(la):
Evo kako izgleda ćirilični reply na guglu:
To je zato što je kodni raspored forumskih strana postavljen na CP1250, odnosno Majkrosoftov centralnoevropski. Pitanje moderatorima: može li kodni raspored da se postavi na UTF8?
kUdtiHaEX je napisao(la):
Sve je stvar izbora - ako neko nece da pise onda nece i kraj. Nema potrebe da se namece drugima svoje misljenje, pisi kako ti se dopada.
Slažem se da je ovo stvar izbora, ko je gadljiv na neformalne tekstove bez naših slova, može prosto da ih preskače. S druge strane, nekad ljudi nisu svesni tačno šta gube time što ih mrzi da nešto usvoje. To je ono kad se naviknete, pa se posle pitate kako ste ikad mogli bez toga. Pisanje našim slovima
može biti jedan od takvih slučajeva, evo nekoliko argumenata.
Ono u šta možete biti sigurni, jeste da kad god treba da napišete bilo kakav formalniji tekst (školski ili fakultetski rad, članak u nekom časopisu, tekst na nekom uglednijem sajtu, nešto u firmi gde radite), nećete moći da izbegnete pisanje našim slovima. Ako ste navikli da pišete bez naših slova, onda će vam pisanje takvih tekstova teže padati (posebno ako vam se tekst čak i ne piše, ali morate), osećaćete dodatnu smetnju jer ste prisiljeni da pišete kako niste navikli. To će doprineti i broju grešaka u tekstu; primer sa „sh“ baš u ovoj temi.
Rešenje koje su zapadni narodi smislili za navedeni problem je ovakvo: na svojoj nacionalnoj tastaturi imaju i sva engleska slova, pa onda i svoj i engleski jezik pišu svojom tastaturom. Tako je ovde u Nemačkoj, samo najgori hakeraj koristi američki raspored
Primećujem da slično počinje i kod nas, da je mnogima naša latinična tastatura podrazumevana, jer su svi znaci sa američke dostupni na njoj.
Ovakvo rešenje je bolje od nepisanja našim slovima, ali još uvek nije dovoljno dobro. Takođe u ovoj temi je pomenut je jedan problem toga: šta biva kad privremeno sednete za računar gde naša tastatura nije dostupna? I to ne samo kao raspored, već i kao fizičke oznake na tasterima. Jer, ako ste navikli da pišete samo našom tastaturom, manje ste imali motiva da naučite da kucate slepo, te oznake na tastaterima mogu postati problem. Opet, ovde u Nemačkoj to predstavlja veliki problem stranim studentima, primetio sam da mnogi počinju da se navikavaju na
nemački raspored, jer tastature sa američkim oznakama puškom ne mogu da se ulove.
Drugi problem pisanja isključivo našim rasporedom jeste automatsko označavanje teksta. Npr. Ofisovi programi će pratiti kojim ste rasporedom pisali delove teksta u njemu, i na osnovu toga primenjivati neke automatske alate. Ako i naš i engleski tekst pišete našim rasporedom, engleske reči neće biti pravilno podeljene na slogove, biće označene kao pogrešno napisane, nećete moći da potražite sinonime, itd. Opet opet, tako je ovde u Nemačkoj, na skoro svakoj nemačkoj prezentaciji pre nego što predstavljač udari celoekranski režim, sve engleske reči imaju one crvene talasiće ispod, i naravno pravopisne greške se pojavljuju na sve strane (npr. Nemcima je omiljeno da izostavljaju krajnje „e“ u engleskim rečima, kao „positiv definit matrix“
Ako se vratimo na početak, pišete li samo američkim rasporedom bez naših slova, situacija je obrnuta i tako još gora: primena automatskih alata na naše reči nije moguća.
Treće, ako kojim slučajem progovorite još nekim jezikom pored našeg i engleskog, bilo kakva struktura pisanja jednim rasporedom očigledno se ruši kao kula od karata.
Dakle, jedino rešenje jeste navikavanje na ravnopravnu upotrebu različitih rasporeda, srpskog i engleskog (za početak?) Samo tako će vam puna pomoć računara biti dostupna pri pisanju i bićete spremni za svaku priliku.
Kad smo već došli dovde, neizbežno je i poređenje latinice i ćirilice. Pišete li ćirilicom, nema dileme, morate koristiti i američki i srpski raspored. Zato ćete pre zaželeti da naučite slepo kucanje. Greška pri promeni rasporeda u Ofisu postaje trenutno vidljiva, sa latinicom tek kada crvenim talasićem reaguje automatska provera pravopisa (ako je dostupna, ako nije, tek kada pritisnete taster koji se razlikuje i to primetite). Zbog razdvojenosti kodnih položaja svih ćiriličnih i latiničnih slova, možete imati (tj. biće uskoro, bar u Linuksu) istovremenu proveru engleskog i srpskog pravopisa i u bilo kom uređivaču teksta, bez ikakve potrebe za složenim ofisovskim praćenjem rasporeda. Bilo kakvu pretragu jezički izmešanog teksta, gde želite da pronađete samo srpske reči, možete izvršiti bez problema. Pod Linuksom, imaćete slovo Ž uvek na istom položaju (engleskog Z), neće kao kod latinične „bežati“ okolo od tastature do tastature (u zavisnosti od oblika entera). Sve ktrl-kombinacije radiće kako ste navikli, kao sa američkim rasporedom (mozak ovde pamti pokret ruke, tj. fizički položaj na tastaturi, a ne slova u kombinaciji, koja su nebitna), izbegavajući u ovoj temi pomenut problem ctrl+Z i ctrl+Y sa latiničnim rasporedom. Ako ustreba, od ćiriličnog teksta moćićete lako da dobijete latinični, prostom zamenom slovo za slovo.
I tako dalje.
Pročitah negde komentar da je najmoćnija apstrakcija ljudskog uma njegova mogućnost da
imenuje stvari, da rečju razdvoji pojmove. Nedvosmilenost utoliko više prija računarima, gde
različitost latinice i ćirilice sija punim sjajem. O da, u današnjim uslovima, za pisanje srpskim jezikom na računarima ćirilica je
pogodnija od latinice. Koliko je pero moćnije od mača, toliko je ćirilica moj mač i moj štit.
