Uvedena je i jedna veoma korisna novina: obaveštenje o nameri jednostrane izmene uslova ugovora više neće moći da se okači samo na sajt i da se smatra izvršenim. Članom 131. stav 1. novog zakona je predviđena dužnost operatora da „krajnjeg korisnika najmanje 30 dana unapred, na jasan i razumljiv način, na trajnom nosaču podataka ili drugi odgovarajući način koji omogućava krajnjem korisniku da sačuva obaveštenje na trajnom nosaču podataka, obavesti o nameri jednostrane izmene uslova ugovora, kao i pravu krajnjeg korisnika na raskid ugovora pre isteka perioda na koji je zaključen, bez obaveze plaćanja troškova u vezi sa raskidom.“ Zakon definiše trajni nosač podataka kao sredstvo koje krajnjem korisniku omogućava čuvanje informacija koje su mu lično upućene i kojima može naknadno pristupati tokom odgovarajućeg vremena u svrhe za koje su te informacije namenjene“, pa je jasno da će od sada za potrošača biti relevantno samo ono obaveštavanje koje je učinjeno lično.
VAŽNO! Zakon sada u istom članu jasno predviđa u kom roku krajnji korisnik ima pravo na raskid ugovora, što je do sada bilo u domenu tumačenja. Članom 131. stav 2. je predviđeno da se ovo pravo ostvaruje „u roku od 30 dana od prijema obaveštenja o nameri jednostrane izmene uslova ugovora“. Prema tome, sada je kristalno jasno da potrošač od trenutka dobijanja obaveštenja ima 30 dana da operatoru uputi izjavu o raskidu ugovora, a ako taj rok propusti – GUBI TO PRAVO.
Pitao sam i za ljude koji imaju postpaid ugovore potpisane po posebnim uslovima (popusti 20-30% ispregovarani sa službom za zadržavanje korisnika) i rečeno mi je da još uvek nemaju informaciju šta će biti sa takvim korisnicima za razliku od ovih za Box pakete i ostalo.
