Koji CD-RW a i jos ponesto o AMD i Intel-u

[magick]

Ne bih da dolivam ulje na vatru nego me nesto interesuje. Magic na jednom mestu rece:
"...i da li bi bio toliko benevolentan prema PCI magistrali, na kojoj su 4 od ukuplo 6 slotova, a koja ne može da prihvati više od 20-25MB/s."

Ovo 20-25MB/s me interesuje. Jel` se misli na to da je to maximalan (u realnom radu) ukupan protok na plocama u koje mogu da se nabodu amd processori. Ovo pitam izmedju ostalog sto sam na jednom drugom mestu, gde se govorilo o VIA chipsetovima dobio odgovor (od silvera) da je teorijski protok kod via maksimalno oko 60MB/s. Well, ne mislim da sukobljavam ove dve brojke jer verujem da se ne radi o istim stvarima - ali me zanima koliki su to protoci koji bi bili dovoljni (da se bude benevolentan, ili koje npr. imaju kvalitetni chipsetovi).

132MB/s se često smatra teoretskim propusnim opsegom PCI magistrale, ali to treba uzeti sa rezervom jer pri svakoj komunikaciji postoji izvestan overhead, odnosno neka propratna komunikacija između primaoca i pošiljaoca (najčešće PCI uređaja i procesora). Teško je reći koliki je maksimalni efektivni protok podataka preko PCI magistrale, čak i u teoriji, jer to dosta zavisi od samog PCI uređaja (zbog stvaranja overhead-a), ali se nekih 125-128MB/s smatra realnim maksimumom najboljih implementacija (Intel, IBM, HP, Serverworks i drugi).

Onih 20-25MB/s se odnosilo na write performanse PCI magistrale implementirane u AMD 768 južnom mostu. Znači podatak se odnosi samo na baferovane write operacije, dok su nebaferovane write, kao i read operacije dosta brže, ali ipak daleko ispod mogućnosti valjane PCI magistrale (~ 60-80 MB/s).

Što se tiče VIA čipsetova, odnosno južnih mostova, tu su stvari bliže onome što ti je rekao Silverglider. Kao što rekosmo, dosta zavisi od uređaja sa kojim se testira, a to su najčešće razni (ATA) RAID kontroleri jer oni najlakše mogu da pojedu toliki propusni opseg, a sve česće se sreću i u PC konfiguracijama. Uzima se međutim da je realan protok, na VIA-inoj implementaciji PCI magistrale, oko 80MB/s, ali s obzirom da je problem u latenciji magistrale te performanse mogu varirati, u zavisnosti od prirode transfera (kontinualni ili burst, veliki ili mali fajlovi, i.t.d.).

Ovde treba reći da je izvesni programer, George Breese, napravio "PCI latency patch" drajver, koji VIA dugo nije htela da podrži jer je uopšte negirala postojanje problema, a sa kojim su se performanse podizale i do 100 MB/s, pa i preko. Pod pritiskom korisnika VIA je na kraju morala da prizna problem i objavi zvaničnu verziju slične zakrpe, kojom su performanse pojedinih PCI ATA RAID kontrolera podignute sa 80-90 na 100-110 MB/s. Ipak, nema tog softvera koji može da zakrpi hardverski bag ili nedostatak, pa tako i ovo rešenje treba uzimati sa rezervom, kao što sugeriše i sam proizvođač. Tako je, bez obzira na sve zakrpe, VIA do dan danas ostala hendikepirana po pitanju PCI magistrale, što se ne odražava samo na performanse već ponekad i na stabilnost sistema (zavisi od PCI uređaja i njegovih drajvera).

Takodje, kad vidim cifru od 25MB/s, to mu dodje znatno manje nego cifre koje se pominju da mogu da dostignu neki npr. ide diskovi (ili nesto sto moze da prodje kroz mrezu, valjda) - pa bi bilo super da neko koga ne mrzi, umesto ovih brojeva koje laicima mozda ne daju pravu sliku, malo ove razlike docara desavanjima u realnom radu. Npr. da se opise koliko je to sto se zahteva za "amaterski" video editing ili "pravljenje" muzike. Mislim, koliki su to protoci koji bi bili zadovoljavajuci ... (i koji postoje kod bolje resenih chipsetova/platformi...)

Današnja čipset arhitektura podrazumeva posebnu vezu između severnog (CPU/RAM/AGP) i južnog mosta (periferije), koju proizvođači različito nazivaju. Kod Intela se to zove HUB link, kod VIA-e V-link i.t.d. Ta veza je u stanju da propusti 266 ili čak 512 MB/s, u zavisnosti od verzije čipseta, a kod najnovijih (SiS) rešenja imamo vezu brzine čitavih 1GB/s. Ona je potrebna da bi se podaci preneli ka i iz severnog mosta i opslužili kako PCI uređaji tako i svi oni koji su prikačeni na kontrolere integrisane u samom južnom mostu (IDE, USB2, IEEE 1394, LAN, AC'97, i.t.d.).

Moderni ATA hard diskovi mogu da čitaju podatke brzinom i do 20-30MB/s, a skuplja (15000 o/min) SCSI rešenja i do 50MB/s. Međutim, ako ti je IDE disk prikačen za jedan od dva osnovna kanala na ploči, ne treba da brineš za propusni opseg PCI magistrale, jer će se njegova komunikacija sa sistemom odvijati preko tog posebnog linka između južnog i severnog mosta. IDE kanali u principu nemaju nikakve veze sa PCI magistralom, osim ako nemaš zaseban IDE kontroler kao PCI karticu, ali je VIA i tu uspela da zas*re. :d Tako je 686B imao bag koji je izazivao gubitak podataka prilikom komunikacije između dva uređaja sa primarne i sekundarne IDE grane, dok je PCI magistrala zauzeta. To je često dovodilo i do blokiranja mašine ili spontanog restarta.

Standardna UTP mreža propušta oko 10MB/s, ali Gigabit mreže mogu povuči i do 100-tinak MB/s. E sad', često su mrežni i drugi kontroleri integrisani u sam južni most, ali takva rešenja dosta opterećuju sistem jer se težeći pojednostavljivanju dosta oslanjaju na softver (ala soft modemi). Zato treba obratiti pažnju šta je od kontrolera integrisano u južni most, a šta je integrisano na samoj ploči i povezano na PCI magistralu. Možda ti neki integrisani kontroler ne zauzima PCI slot, ali ti svakako pri radu zauzima propusni opseg (PCI) magistrale.

Što se video montaže tiče to ti je posebna problematika. Sve zavisi od tvojih potreba i kriterijuma. Za manipulaciju sa DV videom zaista ti nije potrebno ništa posebno, dok analogni video i TV capture mogu imati prilične zahteve, u zavisnosti od tvojih ambicija. Računaj da će ti pristojan capture analognog videa uzeti između 3 i 15 MB/s, u zavisnosti od snage tvog procesora odnosno kvaliteta zuka/slike i kompresije. Kada sam radio sa običnim capture karticama (to je bilo davno u pojmovima računarske industrije), ja sam prvo kepčerovao sliku u što boljem kvalitetu, pa se onda bavio rekompresovanjem, jer se tako dobijaju najbolji rezultati. Od kako sam nabavio karticu sa hardverskim kompresorom i dual CPU mašinu, dosta materijala kompresujem u letu, ali je za to potreban program sa posebnim A/V sinc algoritmom (ala AVI_IO) i izvanredno optimizovana mašina, da ne bi dolazilo do ispuštanja frejmova.

Što se zvuka tiče on je tek posebna priča. Dok je kod video montaže bitan kontinualan protok i što stabilniji rad (bez zamuckivanja sistema), kod zvuka je jako bitna latencija, odnosno vreme odziva uređaja. Profi zvučne karte čak imaju posebne ASIO drajvere niske latencije, pa ti je valjda jasna potreba za dobrom implementacijom PCI magistrale i čipseta uopšte. U principu laik može nešto da se igra i sa Live! karticom na nekoj VIA ploči, ali potrebe za efektima i kanalima brzo narastaju, a limit se pojavi još brže. Ali o tome treba početi diskusiju u nekoj drugoj sobi i svakako u nekom drugom thread-u.

Ajd` sad, mogao sam ovo i bolje da definisem, al` verujem da su me oni kojima je ovo pitanje upuceno dovoljno shvatili. Dakle, ja nemam dozivljaj (posto nikad nisam to radio) koliko je zahtevan amaterski video editing ili pravljenje muzike. Jel` to nesto sto na "sarenoj lazi" mogu da zavrsim za 5 sati (po npr. jednom snimku sa videa od sat vremena), a na dobrom chipsetu/radnoj stanici za manje od sat vremena, ili su razlike vece/manje?

Razlike koje tražiš je teško ili gotovo nemoguće iskazati ovako, preko foruma. Ima tu materijala za dane i nedelje ćaskanja uz pivo. :mrgreen: Ipak, mogu ti reći da je razlika, kada su ove stvari u pitanju, više "moguće izvesti" ili "nemoguće izvesti" nego što je vremenski merljiva. To ti je sposobnost brzog, da ne kažem realtime odgovora sistema.

Da se razumemo, moćićeš ti i na VIA čipsetu sa Live! kartom da kepčeruješ video, ali ćeš naići na ispuštanje frejmova na mnogo nižoj rezoluciji i kvalitetu zvuka nego što bi to bio slučaj sa nekom kvalitetnijom implementacijom čipseta (NF, Intel, pa čak i SiS). Takođe treba razbiti iluzije da se sve to može prepustiti centralnom procesoru, koji će stream da sveda na par MB ili i manje i mirna bačka. Mislim može, ali su rezultati takve kompresije i kvalitet materijala na mnogo nižem nivou nego da ste išli na MPEG kompresovanje u dva ili više prolaza.

Kažem, sve zavisi od apetita i ličnih afiniteta. Neko će se zadovoljiti i onim što mu pruža VIA+PCTV+Live!, a neko će potražiti druga, prikladnija, rešenja.

 

[filipenko]

(ovde je trebao da ide onaj uspavani smajli sto se kuca :hrrk: ili nesto slicno ali nema ga vise u bazi)

 

[DS9]

Space... the finale frontier

Eh Optiplex, pa mozda je tebi ovo bilo dosadno&poznato, al` sam siguran da su mnogi magickov reply procitali naizust, kao i ja (inace super je fazon sa ovim :hrrrk: ).

Meni je ovo bilo vrlo interesantno i edukativno.

Fala magick

 

[PitBull]

Evo i ja konačno odlučih da si kupim IDE rezač novije generacije. Dosadili mi oni SCSI matorci, a i treba mi brzi RW.

Pošto sam bukvalno do pre par dana bio potpuno van svih tokova, što se ove grane PC industrije tiče, potpuno sam se izgubio u moru opcija, sintetičkih testova i oprečnih preporuka.

Posvetio sam materiji čitava dva dana pretrage po Internetu i najeminentnim sajtovima i evo do čega sam došao:

Teac W552E (52/24/52) - Teac definitivno više nije što je bio, bar sa ovim poslednjim modelom (kako čujem i nekoliko prethodnih). Praktično jedina, ali i neoprostiva mana mu je loša čitljivost starijih i oštećenih diskova. Ovo je toliko upadljivo da uređaj često ne može da pročita disk koji je za gotovo sve druge čitljiv.

NEC 9300A (48/24/48) - sve što sam mogao da saznam o ovom rezaču je da koristi Ricoh-ov čipset i da je dosta unapređen revizijama firmvera ( naknadno je dobio i Mt Rainer). Interesantno je da se na Internetu informacije o ovom proizvodu mogu naći samo na nemačkom jeziku. Iako se ne diči najaktuelnijom specifikacijom sudeći po domaćim (Benchmark) testovima i mnogobrojnim preporukama reč je o veoma dobrom uređaju, koji će sigurno zadovoljiti one koji žele pouzdanost i kvalitet po pristupačnoj ceni. Ja bih samo još konstatovao odsustvo mogućnosti čitanja leadin i leadout sektora, kao i EFM enkodovanja. Ovom prilikom i kritika Banetu što nije testirao mogućnost kompenzovanja C2 grešaka i uopšte DAE kvalitet i performanse.

Lite-On 52327S (52/32/52) - svakako najbrži i najpopularniji CD rezač na tržištu. Pored brzine, njegova prednost je i velika fleksibilnost u radu sa medijima te veliki broj originalnih i modifikovanih firmvera. Ovaj uređaj jednostavno podržava sve što vam može pasti na pamet pa čak i prevazilaženje Safedisc zaštite verzije 2.9, što će uskoro postati veoma traženo i na našem tržistu. Za razliku od mnogih proizvođača, Lite-On se strogo drži zupčanika u realizaciji tray mehanizma, što je još jedan plus. Uređaj pravi izuzetno kvalitetne snimke i nije preterano probirljiv. S obzirom na popularnost, prilično sigurna investicija. Kao najveću manu izdvojio bih veliku bučnost pri radu (neki ga porede i sa helikopterom :mrgreen i do sada ne zabeleženo opterećenje procesora, što opet ne bi trebalo da vas brine ako ste prosečan korisnik i ako vam računar nije stariji od 2 godine.

Asus 5224A (52/24/52) - veoma brz i ništa manje bučan rezač. Po mnogo čemu sličan Lite-On-u, ali i prilično različit. Uređaj ima nešto veća vremena pristupa, ali i veoma malo zauzeće procesora. Aktuelni šampion u Digital Audio Extraction-u (~51x)!!! Prilično dobro se snalazi i sa oštećenim diskovima iako upadljivo uspori. Pored bučnosti mnogi mu zameraju i nešto veće vreme prepoznavanja diska, a stručnjaci kažu i da pravi nešto slabije snimke od Lite-On-a, mada je po meni razlika akademska, bar ako režete na 16x ili 24x. Za one kojima je i to bitno, uređaj je veoma lep, a ima ga i u crnoj boji, za šta ćete morati da platite par € više.

Sony CRX225 (52/24/52) - prepakovani Lite-On, to bi bio najkra'i i najbolji opis ovog rezača. Njegove sličnosti sa pomenutim su tolike, da se odavno opisuju kao prosto lepljenje nalepnica i šminkanje firmvera. Ovaj uređaj bi bez problema trebalo da primi Lite-On-ov firmver, što bi bilo interesantno jer je iz nekog razloga Sony odlučio da ne podrži Mt Rainer, što nije slučaj i sa Lite-On-om. Ovim budženjem bi trebalo da omogućite i SPDIF (digitalni audio izlaz), koji se nalazi na poleđini drajva, ali za koji Sony tvrdi da je tu samo u svrhe fabričkog testiranja.

MSI CR52-M (52/32/52) - još jedan lepotan među rezačima. Za razliku od Asusa, MSI ne naplaćuje extra za crnu boju, a ni za prelepe diode na koje će pasti svi oni koji žele da ostave komšiju bez daha. Uz akademski veća vremenima pristupa i drastično manje procesorsko opterećenje, CR52-M po brzini odlično parira najjačem Lite-On modelu. Uređaj se dobro snalazi i sa oštećenim diskovima, gde je i postavio rekord u brzini čitanja. Naime, (izgrebani) test disk sa kojim su najbolji postizali 10x novi MSI je pročitao na neverovatnih 29x uz minimalan broj grešaka. Može mu se zameriti nešto sporiji DAE (40x) i ograničenje na 16x u "packet writes" režimu, a neki tvrde da i on pravi nešto slabije snimke u poređenju sa famoznim LTR-52327S. Uređaj naravno podržava Mt Rainer, kao i EFM i po svemu predstavlja odličnu alternativu mainstream kralju (ne treba ga imenovati).

LG GCE-8520B (52/24/52) - veoma popularan uređaj na našem tržištu, a ni "preko" mu ne nedostaje hvale. Za to verujem ima dosta razloga, ali ga mnogi uzimaju sa rezervom posmatrajući ga kroz prizmu ranijih neuspeha dotične firme na polju optičkih uređaja. Kao što smo imali prilike da vidimo, zamera mu se slabija završna obrada maske i fijoke, ali ne i loš kvalitete snimaka. Ne bih više mogao da kažem o ovom uređaju, uostalom ima ovde dosta ponosnih vlasnika istog.

Nadam se da sam vam bar malo približio ponudu i olakšao izbor, a možda sam ga samo još više otežao.

1. LG GCE-8520B narezao oko 2000diska radi ko sat !
2. LITEON ( FUNASHI ) zaobidjite jer nece da izdrzi dugo riknuce posle 400-500 diska

 

[magick]

1. LG GCE-8520B narezao oko 2000diska radi ko sat !
2. LITEON ( FUNASHI ) zaobidjite jer nece da izdrzi dugo riknuce posle 400-500 diska

Radio sam nedavno sa LG-em i mogu reći da je definitivno bučniji od NEC-a, mada je svakako tiši od LiteOn-a. Uređaju bi se zaista moglo zameriti na slabijoj završnoj obradi maske... plastika deluje nekako jeftino, mada to ne mora ništa da znači.

Nije mi se svidelo ni to što, u poređenju sa NEC-om, ima dosta veća vremena pristupa podacima na disku, a i nešto duže prepoznaje disk. Ipak, ništa od toga nije drastično, bar ne ako ga koristite povremeno, a kako je na njemu narezati 2000 diskova reći će PitBull. :mrgreen:

U svakom slučaju, LG i NEC su dve najsigurnije investicije.

 

[H.U.D.]

vidim da se povela opsezzna diskusija oko rezacha koja je prikupila na jedno mesto dovoljan broj eksperata type;

zato, nadam se da ne predstavlja problem shto ccu vam skrenuti pazznju na svoj problem u sledeccem thread-u:
http://www.benchmark.co.yu/forum/viewtopic.php?t=39624
( tiche se LiteOn 48246S rezacha)

hvala na obraccanju pazznje

P.S. mozzete odgovarati u ovom thread-u

 

[][V][ATRIX™]

Double linking not allowed