ivo.r
Čuven
- Učlanjen(a)
- 30.08.2000
- Poruke
- 1,660
- Poena
- 649
Bezuspešno sam pokušao da postujem u thread o klimi, zato sam pokrenuo novi. Ne zamerite.
Kao što sam i obećao, evo da pokušam da razjasnim neke stvari vezane za klima uređaje. Na samom početku moram da kažem da je cela priča više teorijiska i da nemam nekog praktičnog iskustva iz ove oblasti, jer se bavim ipak neki drugim stvarima.
Dakle ovako...
Kao prvo pod klimatizacijom se podrazumeva zagrevanjem (zimi), hlađenjem (leti), provetravanjem, održavanjem zadate relativne vlažnosti vazduha, održavanjem čistoće vazduha i ako je potrebno, održavanjem nekog pritiska vazduha u prostoriji. Iz ovoga odmah proizilazi da se uređaji o kojima je ovde bilo reči, ne mogu smatrati pravom klimatizacijom, iako je uobičajen naziv za njih "klima uređaji" ili možda pravilnije "lokalni klima uređaji"
Na primer ovkvi uređaji se samo uzgred pominju u predmetu Klimatizacija (na Mašinskom fakultetu), dok je težište pre
svega ne većim sistemima (tj. usuđujem se da kažem, "pravoj" klimatizaciji).
Lokalni klima uređaji se karakterišu niskom cenom, koja je u prethodnih 10-15 godina drastično snižena što je povećalo njihovu popularnost svuda pa i kod nas i zahvaljujući masovnoj proizvodnji i velikoj konkurenciji među proizvođačima dostigli su visok tehnološki nivo. Reč je o autonomnim uređajima koji sadrže kompresor, isparivač i kondenzator (razmenjivači toplote), elektromotor i ventilator(e) i naravno rashladni fluid, uglavnom freon. Takođe sadrže i pomoćne uređaje i automatizaciju. Mogu da sadrže i električni grejač. (BTW i ovi uređaji kao i većina rashladnih uređaja radi na principu levokretnog rashladnog ciklusa - slika 1).
Prednosti: niska cena, lako montiranje i održavanje, lako rukovanje, i u zadnje vreme i lep dizajn
Manje: Kao što je prethodno rečeno ne zadovoljavanu neke od osnovnih funkcija klimatizacije odn. provetravanje
(koriste recirkulacioni vazduh, samo neki imaju mogućnost delimičnog ubavcivanja svežeg) i nemaju mogućnost vlaženja vazduha (generalno ga tokom rada suše).
Mogu biti kompaktni tzv.prozorski klimatizeri, ili iz dva (više) delova tzv. Split-sistemi
Kompaktni:
U jednom kućištu nalaze se svi elementi. Ugrađuju se u prozor (češće) ili u spoljni zid (ređe) te imaju mogućnost rada delimično i sa spoljnim vazduhom (do 10%). Imaju filtere klase B1 ili B2. Kapacitet hlađenja im je 2-3 kW a protok vazduha 300-500 m3/h. Prvobitna namena ovih uređaja bilo je hlađenje, a kasnije se kao opcija pojavio i električni grejač (~2 kW) pa je ovakav klimatizer mogao da funkcioniše i kao kalorifer s tim što ima i filter vazduha.
Kasnije se došlo na ideju da se u zimskom periodu iskoristi efekat toplotne pumpe (o tome malo kasnije),.
Nedostatci: Ograničeno mesto postavljanja u prostoriji. Kada klimatizer ne radi, kroz njega postoji ogromna infiltracija spoljnog vazduha, što će reći zimi kroz njega duva ko nenormalno.
Ovi nedostatci uglavnom su prevaziđeni primenom split-sistema.
Split-sistemi
Kod ovih uređaja postoje dve jedinice, spoljna i unutrašnja, međusobno povezane sa dve bakarne cevi (obavezno
izolovane od spoljne sredine). Usled ovakve konstrukcije nema dovođenja spoljnog vazduha (barem ne kod ovih koje u ovom threadu razmatramo). Spoljašnja jedinica sadrži kompresor, kondenzator, ventilator, risiver, ventile i automatiku.
Unutrašnja sadrži isparivač, ventilator, ventile. Iz ovoga se vidi glavni razlog zbog koga su split-sistemi osetno tiši od prozorskih.
Spoljna jedinica može se postaviti na krov, fasadu, u dvorište... Treba voditi računa da okolo ima dovoljno mesta za cirkulaciju
vazduha, bez obzira na to što ima sopstveni ventilator. Takođe je poželjno da je postavljena na mestu koje je što više u senci,
da o okolini nema peska i prašine kao i da joj se može što lakše pristupiti. Treba da se nalazi što bliže unutrašnjoj jedinici.
Negde u literaturi sam svojevremeno pročito da rastojanje može biti do 20 m, ali mi iskreno rečeno taj podatak baš i ne stoji. Takođe treba obratiti pažnju i kuda prolaze cevi koje spajaju spoljni i unutrašnji deo. Nije poželjno da su preterano "izlomljene".
Unutrašnja jedinica je najčešće zidnog tipa, ali može biti i plafonska ili čak parapetna. Osim ova tri tipa postoje i posebni, kasetni tip (postavlja se u prostoriju spuštene tavanice) i kanalski tip (postavlja se u kanale tj. prostor za dovođenje vazduha) Kod ova dva tipa može postojati mogućnost delimičnog dovođenja spoljnog vazduha, kod "običnih" (prethodna 3 tipa) ona ne postoji.
Dosta se radi na izradi filtera, najbolji su oni sa aktivnim ugljem , a koriste se i mikrofilteri koji efikasno uklanjaju polenov prah
pare, bakterije i izdvajaju ce čestice veličine do 0,01 mikrometara.
Svi ventilatori osim što su skoro bešumni, imaju i promenljiv broj obrtaja. U građuju se i mikroprocesorski kontroleri koji imaju ulogu izbora oprimalnog rada. Kod skoro svih postoji mogućnost daljinskog upravljanja, a kod nekih i mogućnost programiranja
rada za nekoliko dana unapred.
Multisplit sistemi
Na jednu spoljnu jedinicu vezuje se više unutrašnjih jedinica i to tako što je spoljna jedinica sa dve cevi povezana sa regulator
na koji se povezuju unutrašnje jedinice. Svaka unutrašnja jedinica ima mogućnost sopstvene regulacije. Cena ovakvih uređaja je jedna ili veća adekvatnom broju pojedinačnih split sistema. Mana ovih uređaja je ako otkaže spoljna jedinica, ceo siostem je van rada. U početku su sve jedinice morale da rade u istom režimu rada (ili grejanje ili hlađenje), danas postoje i uređaji koji prevazilaze i to ograničenje.
Režim grejanja korišćenjem efekta toplotne pumpe
Najkraće rečeno, ovaj efekat se postiže, kada isparivač (unutra) i kondenzator (spolja), koji su po konstrukciji slični, zamene uloge tako što se pomoću četvorokrakog ventila se promeni tok radnog fluida kroz uređaj (vidi sliku 2). Pri tome je koeficijent grejanja 2 - 2.5. Znači za 1kW utrošene energije dobije 2-2.5 kW toplote. Koeficijent grejanja nije konstantan i zavisi od spoljne temperature.
Ovo važi do temperature od oko +5 kada opočinje da se stvara inje na isparivaču koje se ponaša kako izolator i ometa razmenu toplote.
Ukoliko postoji mogućnost otapanja isparivača (danas često) minimalna spoljna temperatura se spušta na recimo -5 oC, pri čemu je koeficijent grejanja veoma mali, znači em opada kapacitet em raste cena. Ovo je jedan od razloga zbog kog nije moguće korišćenje klima uređaja sa toplotnom pumpom, kao osnovnog izvora grejanja, ali je veoma pogodan za dogrevanje, naročito u nekom prelaznom periodu.
Cilj poruke je pre svega informativan, i prilično sam razmišljao kako da sve ovo sročim. Naime o ovome postoji čitava nauka
(problemi grejanja i hlađenja proučavaju se u 4 predmeta na Mašinskom fakultetu) i trudio sam se da se ne rasplinem u širinu,
da neke stvari pojednostavim, da priča bude kratka, a ipak jasna. Nadam se da sam ovom porukom uspeo da makar malo razjasnim neke stvari.
Kao što sam i u pre rekao, malo sam "zarđao" sa znanjem iz ove oblasti, jer poodavno sam ovo učio, a u međuvemenu
se (na moju veliku žalost) nisam bavio grejanjem i klimatizacijom, te ukoliko ima nekih propusta biću veoma zahvalan ako mi neko na njih skrene pažnju. Ako mogu još nešto da objasnim slobodno pitaje, ako ne ovde na Benchmarku, može preko maila.
Kao što sam i obećao, evo da pokušam da razjasnim neke stvari vezane za klima uređaje. Na samom početku moram da kažem da je cela priča više teorijiska i da nemam nekog praktičnog iskustva iz ove oblasti, jer se bavim ipak neki drugim stvarima.
Dakle ovako...
Kao prvo pod klimatizacijom se podrazumeva zagrevanjem (zimi), hlađenjem (leti), provetravanjem, održavanjem zadate relativne vlažnosti vazduha, održavanjem čistoće vazduha i ako je potrebno, održavanjem nekog pritiska vazduha u prostoriji. Iz ovoga odmah proizilazi da se uređaji o kojima je ovde bilo reči, ne mogu smatrati pravom klimatizacijom, iako je uobičajen naziv za njih "klima uređaji" ili možda pravilnije "lokalni klima uređaji"
Na primer ovkvi uređaji se samo uzgred pominju u predmetu Klimatizacija (na Mašinskom fakultetu), dok je težište pre
svega ne većim sistemima (tj. usuđujem se da kažem, "pravoj" klimatizaciji).
Lokalni klima uređaji se karakterišu niskom cenom, koja je u prethodnih 10-15 godina drastično snižena što je povećalo njihovu popularnost svuda pa i kod nas i zahvaljujući masovnoj proizvodnji i velikoj konkurenciji među proizvođačima dostigli su visok tehnološki nivo. Reč je o autonomnim uređajima koji sadrže kompresor, isparivač i kondenzator (razmenjivači toplote), elektromotor i ventilator(e) i naravno rashladni fluid, uglavnom freon. Takođe sadrže i pomoćne uređaje i automatizaciju. Mogu da sadrže i električni grejač. (BTW i ovi uređaji kao i većina rashladnih uređaja radi na principu levokretnog rashladnog ciklusa - slika 1).
Prednosti: niska cena, lako montiranje i održavanje, lako rukovanje, i u zadnje vreme i lep dizajn
Manje: Kao što je prethodno rečeno ne zadovoljavanu neke od osnovnih funkcija klimatizacije odn. provetravanje
(koriste recirkulacioni vazduh, samo neki imaju mogućnost delimičnog ubavcivanja svežeg) i nemaju mogućnost vlaženja vazduha (generalno ga tokom rada suše).
Mogu biti kompaktni tzv.prozorski klimatizeri, ili iz dva (više) delova tzv. Split-sistemi
Kompaktni:
U jednom kućištu nalaze se svi elementi. Ugrađuju se u prozor (češće) ili u spoljni zid (ređe) te imaju mogućnost rada delimično i sa spoljnim vazduhom (do 10%). Imaju filtere klase B1 ili B2. Kapacitet hlađenja im je 2-3 kW a protok vazduha 300-500 m3/h. Prvobitna namena ovih uređaja bilo je hlađenje, a kasnije se kao opcija pojavio i električni grejač (~2 kW) pa je ovakav klimatizer mogao da funkcioniše i kao kalorifer s tim što ima i filter vazduha.
Kasnije se došlo na ideju da se u zimskom periodu iskoristi efekat toplotne pumpe (o tome malo kasnije),.
Nedostatci: Ograničeno mesto postavljanja u prostoriji. Kada klimatizer ne radi, kroz njega postoji ogromna infiltracija spoljnog vazduha, što će reći zimi kroz njega duva ko nenormalno.
Ovi nedostatci uglavnom su prevaziđeni primenom split-sistema.
Split-sistemi
Kod ovih uređaja postoje dve jedinice, spoljna i unutrašnja, međusobno povezane sa dve bakarne cevi (obavezno
izolovane od spoljne sredine). Usled ovakve konstrukcije nema dovođenja spoljnog vazduha (barem ne kod ovih koje u ovom threadu razmatramo). Spoljašnja jedinica sadrži kompresor, kondenzator, ventilator, risiver, ventile i automatiku.
Unutrašnja sadrži isparivač, ventilator, ventile. Iz ovoga se vidi glavni razlog zbog koga su split-sistemi osetno tiši od prozorskih.
Spoljna jedinica može se postaviti na krov, fasadu, u dvorište... Treba voditi računa da okolo ima dovoljno mesta za cirkulaciju
vazduha, bez obzira na to što ima sopstveni ventilator. Takođe je poželjno da je postavljena na mestu koje je što više u senci,
da o okolini nema peska i prašine kao i da joj se može što lakše pristupiti. Treba da se nalazi što bliže unutrašnjoj jedinici.
Negde u literaturi sam svojevremeno pročito da rastojanje može biti do 20 m, ali mi iskreno rečeno taj podatak baš i ne stoji. Takođe treba obratiti pažnju i kuda prolaze cevi koje spajaju spoljni i unutrašnji deo. Nije poželjno da su preterano "izlomljene".
Unutrašnja jedinica je najčešće zidnog tipa, ali može biti i plafonska ili čak parapetna. Osim ova tri tipa postoje i posebni, kasetni tip (postavlja se u prostoriju spuštene tavanice) i kanalski tip (postavlja se u kanale tj. prostor za dovođenje vazduha) Kod ova dva tipa može postojati mogućnost delimičnog dovođenja spoljnog vazduha, kod "običnih" (prethodna 3 tipa) ona ne postoji.
Dosta se radi na izradi filtera, najbolji su oni sa aktivnim ugljem , a koriste se i mikrofilteri koji efikasno uklanjaju polenov prah
pare, bakterije i izdvajaju ce čestice veličine do 0,01 mikrometara.
Svi ventilatori osim što su skoro bešumni, imaju i promenljiv broj obrtaja. U građuju se i mikroprocesorski kontroleri koji imaju ulogu izbora oprimalnog rada. Kod skoro svih postoji mogućnost daljinskog upravljanja, a kod nekih i mogućnost programiranja
rada za nekoliko dana unapred.
Multisplit sistemi
Na jednu spoljnu jedinicu vezuje se više unutrašnjih jedinica i to tako što je spoljna jedinica sa dve cevi povezana sa regulator
na koji se povezuju unutrašnje jedinice. Svaka unutrašnja jedinica ima mogućnost sopstvene regulacije. Cena ovakvih uređaja je jedna ili veća adekvatnom broju pojedinačnih split sistema. Mana ovih uređaja je ako otkaže spoljna jedinica, ceo siostem je van rada. U početku su sve jedinice morale da rade u istom režimu rada (ili grejanje ili hlađenje), danas postoje i uređaji koji prevazilaze i to ograničenje.
Režim grejanja korišćenjem efekta toplotne pumpe
Najkraće rečeno, ovaj efekat se postiže, kada isparivač (unutra) i kondenzator (spolja), koji su po konstrukciji slični, zamene uloge tako što se pomoću četvorokrakog ventila se promeni tok radnog fluida kroz uređaj (vidi sliku 2). Pri tome je koeficijent grejanja 2 - 2.5. Znači za 1kW utrošene energije dobije 2-2.5 kW toplote. Koeficijent grejanja nije konstantan i zavisi od spoljne temperature.
Ovo važi do temperature od oko +5 kada opočinje da se stvara inje na isparivaču koje se ponaša kako izolator i ometa razmenu toplote.
Ukoliko postoji mogućnost otapanja isparivača (danas često) minimalna spoljna temperatura se spušta na recimo -5 oC, pri čemu je koeficijent grejanja veoma mali, znači em opada kapacitet em raste cena. Ovo je jedan od razloga zbog kog nije moguće korišćenje klima uređaja sa toplotnom pumpom, kao osnovnog izvora grejanja, ali je veoma pogodan za dogrevanje, naročito u nekom prelaznom periodu.
Cilj poruke je pre svega informativan, i prilično sam razmišljao kako da sve ovo sročim. Naime o ovome postoji čitava nauka
(problemi grejanja i hlađenja proučavaju se u 4 predmeta na Mašinskom fakultetu) i trudio sam se da se ne rasplinem u širinu,
da neke stvari pojednostavim, da priča bude kratka, a ipak jasna. Nadam se da sam ovom porukom uspeo da makar malo razjasnim neke stvari.
Kao što sam i u pre rekao, malo sam "zarđao" sa znanjem iz ove oblasti, jer poodavno sam ovo učio, a u međuvemenu
se (na moju veliku žalost) nisam bavio grejanjem i klimatizacijom, te ukoliko ima nekih propusta biću veoma zahvalan ako mi neko na njih skrene pažnju. Ako mogu još nešto da objasnim slobodno pitaje, ako ne ovde na Benchmarku, može preko maila.
